Da li će najveći Vučićevi obožavaoci profitirati na račun podaništva šefu? 1Foto: Beta/Amir Hamzagić; Beoinfo/Predrag Mitić; FoNet/MGSI

Trka za ministarsko mesto u Nemanjinoj ulici tek je počela. Međutim, aktuelni ministri, ali i pretendenti na to mesto, odavno se takmiče ko će bolje, lepše i nadahnutije da pohvali onog ko odlučuje o njihovoj daljoj sudbini.

Hoće li Aleksandar Vučić kada bude odlučivao o sastavu buduće vlade sve te hvalospeve na sopstveni račun imati u vidu i kako će ih rangirati znaće se tek za mesec – dva, kada i konačno republička vlada bude formirana.

Tek ukoliko će predsednik države suditi po intenzitetu i količini pohvala, Aleksandar Vulin, Ana Brnabić, Tomislav Momirović, Goran Vesić, Siniša Mali i Darija Kisić Tepavčević, nemaju razloga da brinu. Imaće osigurana mesta u budućoj vladi. Doduše i svi ostali aktuleni ministri trude se da drže korak sa ostalima i da u svakom govoru spomenu ime najvećeg među njima, ali kako ocenjuju sagovornici Danasa, za sada se nedovoljno trude.

Kada za mesec-dva dobijemo vladu znaćemo i da li se Vučiću više svidelo to što ga je Goran Vesić, bivši zamenik gradonačelnika Beograda i pretendent na mesto u budućoj vladi poredio sa Svetim Savom, ili mu se svidelo poređenje Tomislava Momirovića, aktulenog ministra saobraćaja, da je on političar formata kralja Aleksandra ili kneza Miloša.

Možda u toj trci za “naj izjavu” o Vučiću, ipak, pobedi poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović koji tvrdi da je predsednik Srbije blizak Bogu i da njegova vlast dolazi od Boga i naroda.

Predsednik Srbije zasigurno, kada se budu delila nova važna mesta, neće zaboraviti ni Aleksandra Vulina, koji se se ponjviše trudio da u svakoj prilici nahvali predsednika. Možda on i neće dobiti ministarsko mesto, ali sigurno neće ostati bez važne funkcije. Jer kako bi, sve i da hoće Vučić zaboravio da je toliki trud i da je taj isti Vulin predlagao da u svim vojnim ustanovama stoji njegova slika i kako bi prenebregao činjenicu da predsednik Pokreta socijalista za njega tvrdi da je najbolji kandidat za predsednika u čitavom srpskom svetu.

O zadivljenosti premijerke Ane Brnabić predsednikovim upravljanjem države ne vredi ni govoriti. To se vidi na svakom koraku u svakoj rečenici i možda se sve može sažeti u jednoj izjavi .

„Ovo što vidimo svaki dan, aktivnosti Aleksandra Vučića, to se zove domaćinsko vođenje države. Prosečan političar u Srbiji gleda u budućnost 20 dana, a Aleksandar Vučić gleda deset godina“, objasnila je Brnabić.

Ni Siniša Mali, aktueni ministar finansija i nezvanični pretendent na premijersko mesto ne beži od pohvala “svom prijatelju”.

“Ne postoji osoba koja više voli i koja se više bori za Srbiju od predsednika Aleksandra Vučića”, izjavio je ovih dana Mali.

Vučić sigurno neće zaboraviti ni “požrtvovanost” ministarke za rad Darije Kisić Tepavčević koja se “hrabro” suprostavila reditelju Goranu Markoviću, iako to od nje niko, koliko nam je poznato, to zvanično nije ni tražio. Markoviću je čak prepisala i dijagnozu – “frustriran i agresivan, umetnički impotentan, bez nacionalnog identiteta“.

Iako je već mesecima izložen kritikama, poniženjima, pa čak i pozivima na hapšenje ni aktuleni ministar vojni Nebojša Stefanović ne zaostaje u pohvalama na račun predsednika države, za čije prislušivanje ga optužuju stranačke kolege.

Sagovornici Danasa tvrde da se trka za “najvećeg poltrona” Aleksandra Vučića vodi već osam godina i da ljudi koji su na najmoćnijim državnim položajima u ovoj zemlji kao da imaju samo jedan zadatak, a to je glorifikacija predsednika države kao najvećeg vođe i osobe koja sve zna, koja radi 25 sati dnevno, koja nikad ne spava, ne jede, koja je neka vrsta sveca. Stoga, kako kažu, iz današnje perspektive svojevremena izjava, poslanika naprednjaka Zorana Babića da se on divi predsedniku fizički i mentalno i na svaki drugi način, više ne deluje groteskno.

“U celoj Vladi kao da je organizovano takmičenje u ulagivanju Vučiću. Čak i oni, poput Nebojše Stefanovića kojima su dani na vlasti odbrojani, ne propuštaju da u svakoj prilici predsedniku pevaju ode i kunu se na vernost prošlu i buduću. Manje vidljivi ministri, poput ministarke pravde, ili privrede ne propuštaju da ga pomenu i pohvale”, kaže za Danas Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke .

Ona tvrdi da Vučić nema harizmu koja bi omađijala saradnike, ali da vlada strahom.

“Zna se da je poslušnost ključni kriterijum izbora, ostanka i opstanka, kao i visok stepen nosivosti na ponižavanja od strane „šefa“ koga i posle progutanog ponižavanja treba hvaliti. Toma Momirović tu prednjači”, navodi Rašković Ivić.

A politički analitičar Mladen Mrdalj, ipak, smatra da je trenutno mrtva trka između Vulina i Stefanovića u količini podaništva.

“ Vulin se bori da zadrži funkciju na vlasti, a Stefanović se bori da ostane na suncu. Oba motiva su krajnje jaka i ponašanje oba ministra pokazuje da su oni najzabrinutiji za svoje položaje” ističe Mrdalj.

Sagovornici Danasa tvrde da sve te pohvale na račun neprikosnovenog vođe imaju za cilj da osiguraju visoko mesto tih ljudi u Vučićevoj hijerarhiji, da ih on označi bliskim saradnicima. Navode da javnim obožavanjem Vučića oni rade i za njega i za sebe.

Recimo, kada Vulin u superlativima govori o Vučiću, on i sebi pridaje značaj, jer je političar bez stranke i svoju poziciju mora nečim da plati. Slična je situacija i sa Anom Brnabić. Iako je premijerka u trećem mandatu ona iza sebe nema rezultate i hvaleći prekomerno Vučića i sebi pripisuje neke zasluge.

“Aleksandar Vučić je Vladu Srbije kao i sve druge institucije sveo na nivo rijalitija i sada nominuje za izbacivanje iz Zadruge sve one ministre koji nisu pokazali dozu idolopoklonstva koja se očekivala od tih bezličnih jedinki na tim mestima. Istovremeno, težak opor miris vazelina se uzalud širio iz svih kancelarija u Nemanjinoj, jer za mnoge Kebare i Langure u tako žestokoj konkurenciji nije bilo mesta, ni na klupi za rezervne igrače”, oštra je reakcija Srđana Milivojevića, predsednika Izvršnog odbora Demokratske stranke, dok Aris Movsesijan, bivši predsednik Nove stranke smatra da predsednik države kadrovsku politiku vodi kao neku komediju karaktera.

Ta komedija, kako navodi Movsesijan, je bez uvoda, zapleta, vrhunaca i raspleta.

“Zato i nije smešna i zato nijedan od aktera ne zna šta doprinosi dolasku na funkciju ili odlasku. Moguće je da bismo analizom ko je više puta izgovorio ime predsednika SNS-a u javnosti, došli do pravog odgovora. U kakvom društvu živimo, ne bi me čudilo da većina pretendenata na neke funkcije, svakodnevno to vežba ispred ogledala”, zaključuje Movsesijan.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.