Da li je najavljenim akcijama Prištine i Beograda "srušen" Vašingtonski sporazum? 1Potpisavanje Vašingtonskog sporazuma u septembru 2020, izvor: EPA-EFE/ANNA MONEYMAKER / POOL

Svaka tačka Vašingtonskog sporazuma obavezuje obe strane, dok ih jedna strana ne prekrši a od njega u celini nije odustala ni administracija novog američkog predsednika Džoa Bajdena, kažu sagovonici Danasa komentarišući nove poteze Kosova i Srbije u kontekstu obaveza iz Vašingtonskog sporazuma, koji je potpisam pred tadašnjim predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Naime, prema juče dostupnim informacijama, Kosovo bi već danas trebalo da podnese zahtev za člantsvo u Savetu Evrope.

Ta vest je juče predsednika Srbije sačekala u Briselu.

To je kosovski premijer Aljbin Kurti, koji nikada nije krio da ga Vašingtonski sporazum ne obevezuje ni na šta, najavio prošle nedelje iz Berlina, posle sastanka sa namečkim kancelarom Olafom Šolcom, da će Priština uskoro predati aplikaciju za članstvo u Partnerstvu za mir NATO, ali i za Savet Evrope.

A politički savetnik premijera Kosova Jeton Zuljfa, je kako prenose mediji, rekao da misli da su šanse Kosova, nakon odlaska Ruske Federacije iz Saveta Evrope veoma dobre i da su dve trećine zemalja koje bi trebalo da glasaju već obezbeđene.

Na pitanje da li su dobili potvrdu iz bilo koje zemlje, Zuljfaj je rekao da postoje moćne zemlje poput Nemačke koje će pomoći.

Posle prošlonedeljnih najava iz Berlina predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je u obraćanju 6. maja rekao da će Srbija u tom slučaju reagovati i postaviti pitanje da li još važi Vašingtonski sporazum prema kojem su obe strane pristale na moratorijum na akcije priznavanja ili povlačenja priznanja nezavisnosti.

Dan nakon tog Vučićevog nastupa, mediji bliski vlasti objavili su saznanja da će Srbija ukoliko Priština zvanično podnese kandidaturu za prijem u Savet Evrope i Partnerstvo za mir koje je predvorje NATO, odgovoriti aktiviranjem kampanje otpriznavanja Кosova.

Kako se pisalo, Srbija ima čvrsta obećanja 14 zemalja koje su spremne da povuku svoje odluke o kosovskom priznavanju, pisale su Večernje novosti.

Budući da se Srbija poziva na Vašingtonski sporazum, otvorilo se pitanje da li ta tačka, oročena na godinu dana, dakle istekla u septembru prošle godine, i dalje na snazi.

Pravnik Milan Antonijević za Danas kaže da Vašingtonski sporazum obavezuje sve strane koje su ga potpisale u Beloj kući, a od njega ne odstupa ni nova američka administracija.

Da li je najavljenim akcijama Prištine i Beograda "srušen" Vašingtonski sporazum? 2
Foto: FoNet/Nenad Djordjević

– Ozbiljne države poštuju sporazume kojima je posredovala bilo američka administracija, bilo druge države koje pomažu u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Ovo je poruka pre svega Prištini da je obavezuju i Vašingtonski i Briselski sporazum potpisan 2014. Isto važi i za sporazum iz Beča koji je ratifikovao prethodni saziv kosovske skupštine i time stavio tačku na demarkaciju sa Crnom Gorom – navodi on.

Kada je reč o tački u kojoj je moratoprijum, Antonijevič kaže da iako je rok od godinu dana istekao prošle godine, ova tačka je stavljena u Vašingtonski sporazum kako bi se sva pitanja rešila za pregovaračkim stolom, a ne u kuloarima UNa, Saveta Evrope, Uneska, ili na putešestvijima naših ministara spoljnih poslova po brojnim zemljama u misiji „otpriznavanja“.

– Ukratko, svaka tačka Vašingtonskog sporazuma obavezuje obe strane, dok ih jedna strana ne prekrši. Najava aktivnosti Kosova na prijemu u Savet Evrope, koliko god da to građanima na Kosovu srpske i albanske nacionalnosti otvara put ka Evropskom sudu za ljudska prava, biće čitano kao kršenje sporazuma. Pregovarački sto je jedini put za rešavanje kosovske krize, a iščekujući ga, ohrabreni susretom pod okriljem EU i Berlina pre neki dan, dobro je graditi prave puteve koje je predvideo Vašingtonski sporazum i „connectivity“ koje podržava EU. Time se stvaraju veze između naša dva duboko podeljena društva i naroda, kako bismo sami stvorili otvoreni Balkan, bilo da ga pišemo sa velikim ili malim O – ukazuje Antonijević.

A Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fund) je siguran da „iako se u principu ne može reći ni Beogradu ni Prištini da ne poštuju Vašingtonski sporazum, u nekim državama postoji određena vrsta nezadovoljstva, jer će se otvoriti čitav novi niz pitanja i novi procep između Beograd i Prištine koji se neće zalečiti zbog ovih novih akcija.

– Mislim da je verovatno da ćemo u budućnosti imati neku novu vrstu moratorijuma koji bi doprineo da se političke tenzije smanje, ako želimo da obe strane potpisu saobuhvatni sporazum – kaže Novaković za Danas.

On ukazuje da je rok dat samo za tu jednu tačku vrlo verovatno zbog toga što je tadašnja američka adminitracija imala određene planove za Beograd i Prištinu koji su očigledno stavljeni ad akta od kad je došla nova administracija na vlast.

Da li je najavljenim akcijama Prištine i Beograda "srušen" Vašingtonski sporazum? 3
foto: privatna arhiva

– Ali to ne znači da je ostatak Vašingtonskog sporazuma stavljen ad akta. To se može videti po na primer odredbi o razvoju 5G mreže uz „kupovinu opreme od dobavljača kojima se ne može pokloniti poverenje“, koja je čak ojačana. Ove godine 26. aprila putem telekonferencije i uz prisustvo Marka Đurića, Srbija je podržala Deklaraciju o budućnosti interneta. To je u stvari nadogradnja tog elementa Vašingtonska sporazuma. Mislim da Vašington nije odustao od dokumenat u celini. Verovatno od nekih elemenata jeste, na primer obaveze da se otvori ambasada Srbije u Jerusalimu. Suštinski veći deo tog sporazuma i dalje važi. Tim pre što u suštini međunarodno pravno to i nije sporazum. Dakle, nije ratifikovan u paralemntima i tumači se u SAD kao unilateralna obaveza Beograda i Prištine prema Vašingtonu. To je naša politička obaveza prema Vašintonu koja jeste labava ali trasira put prema za buduće ponašanje – zaključuje Novaković.

 

Aplikacije Kosova

Ovo neće biti prvi put da Kosovo aplicira za članstvo u međunarodnim organizacijama. Ono je dvaput apliciralo za prijem u Interpol, ali je 2019. zahtev Prištine bio povučen neposredno pred sednicu Generalne skupštine, a nakon što je najveći broj država članica odlučio da ne glasa „za“. Godinu dana ranije zahtev za prijem u Interpol nije prošao na zasedanju u Dubaiju, iako su bila dva kruga glasanja. Plan da se Kosovo pridruži Unesku nije uspeo 2015, a 2017. Priština je odložila zahtev za prijem.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.