Da li je susret sa Bajdenom „ulaznica“ Marku Đuriću za veće funkcije?

Sastanak Đurića i Bajdena na domaćem terenu propraćen je pohvalama od strane novog ambasadora SAD u Beogradu Kristofera Hila, čije se pohvale sudeći prema ranijim iskustvima sa Hilom – teško stiču, ali i problemima za kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

To što je Kristofer Hil izrazio da je „zadovoljstvo videti odličnog ambasadora prijateljske zemlje u Beloj kući zajedno sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom“, može se tumačiti i kao iznenađujuće blakonaklon gest od strane čoveka koji je nedavno, zapravo neposredno pred izbore na svim nivoima u Srbiji, došao na ambasadorsko mesto kako bi bio „udarna pesnica“ diplomatije SAD kako su ga pojedini okarakterisali zbog njegovog neblakonaklonog stava prema regionu i oštrine po kojoj je poznat.

Oštre kritike povodom ovog susreta upućene su kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju od strane njegove domaće opozicije. Susret bivšeg direktora Kancelarije za KiM, posebno omraženog među albanskom zajednicom u Prištini, i prvog čoveka SAD, posebno voljene u istoj toj Prištini, opozicija zamera Kurtiju. Njemu se spočitava da je „otvorio vrata Srbiji u SAD“, uz podsećanje da niko od kosovskih zvaničnika nije bio gost bele kuće i u tome očitava da je podrška SAD Kosovu umanjena, a Srbiji uvećana.

U ovdašnjim diplomatskim krugovima ovaj sastanak, iako „kratak“ kako je to preneo u Srbiji portal Glas Amerike, zvanične agencije SAD, karakteriše se kao „neočekivan uspeh“ mladog Đurića koji se u Americi pokazao sposobnijim i vrednijim nego što mu se pridavalo značaja po odlasku u Vašington.

„Iako je zbog zategnutih međunarodnih odnosa i ukrajinske krize, Bajden sasvim izvesno postao otvoreniji za susrete i razgovore sa svim akterima međunarodne zajednice, ipak se ovo može tumačiti i kao lični uspeh Đurića koji je tokom boravka u Vašingtonu uspeo da stekne kontakte sa brojnim kongresmenima, čak i dok se Srbija kritikovala i pojedini njeni građani stavljali na „crnu listu“ SAD“, podsećaju izvori Danasa.

Susret, kao i pohvale Kristofera Hila, mogu se tumačiti i kao „podrška Zapada“ lično Đuriću, kako ocenjuju naši izvori, i to za neke bitnije funkcije u samoj Srbiji, po završetku njegovog mandata, a možda čak i pre punog isteka tog roka.

Za Đurića možda i najbitniji ishod ovog sastanka je onaj koji bi mogao da se desi na unutrašnje-političkom ili stranačkom planu.

U domaćoj javnosti Đurić je već pomenut kao viđen za mesto predsednika Srpske napredne stranke, odnosno figure od najvećeg poverenja Vučića koja će njega „formalno“ zameniti a ostaviti prostora da prvi čovek države i dalje „povlači“ konce u partiji, nakon što se sa te funkcije Vučić povuče, kao što je to najavio više puta na ulasku u drugi predsednički mandat.

Druga mogućnost, odnosno nagrada za Đurića, kako kažu nezvanično izvori Danasa, je ulazak u uži krug kandidata za mandatara nove Vlade Srbije, u konkurenciji sa ministrom finansija Sinišom Malim, za koga se u pojedinim bankarskim krugovima priča da je već odabran za tu funkciju, ali i sa druge, strane – one proruske sa Ivicom Dačićem čije se ime pominje poslednjih dana najglasnije u kontekstu premijerske fotelje zbog izbornoj uspeha i težine koalicionih pregovora između SNS i SPS.

U tom triu, Đurić bi čak mogao da odnese prevagu, ukoliko predsednik SNS i Srbije „Vučić donese odluku da u daljem razvoju geopolitičke situacije treba da intenzivira saradnju sa Zapadom. Tu će mu Đurić biti najdragoceniji“, navode naši izvori.

Đurić je na mestu ambasadora u SAD od oktobra 2020. godine, odnosno sada je negde na polovini mandata koji inače traje tri do četiri godine, ali to ne znači da ne može biti ranije opozvan ukoliko se za njega sprema važnija funkcija.

Ono što se možda previđa i nedovoljno važnosti zavređuje u domaćoj javnosti, jeste da je Đurić tokom „službovanja“ u SAD pored toga postao i ambasador Srbije na nerezidencijalnoj osnovi u više od 10 zemalja – Kolumbiji, Surinamu, Belizeu, Antigvi…