Da li je vlast dužna da raspiše referendum ako potpiše evropski predlog za rešenje kosovskog pitanja? 1EPA/ANDREJ CUKIC

Ako bi se raspisivao ikakav referendum u vezi sa Kosovom, u trenutnoj situaciji mogla bi se imati u vidu dva moguća scenarija – kaže za Danas Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava.

Kako dodaje, u slučaju da dođe do potpisivanja takozvanog francusko – nemačkog predloga koji je objavio „Danas“ i ako bi taj dokument suštinski bio istovetan predlogu, sporazum bi vodio promeni granica Srbije, kao međunarodnopravno priznatog subjekta.

Sagovornica Danasa objašnjava da na osnovu člana 8 Ustava Srbije, promena granica sprovodi se na isti način kao i promena Ustava.

– To znači da bi Skupština dvotrećinskom većinom morala doneti akt o promeni granica, a s obzirom da to znači promenu vlasti na delu državne teritorije koji ostaje van Srbije, o tom aktu bi se, na osnovu člana 203. Ustava morao održati referendum u roku od najduže 60 dana od dana usvajanja akta o promeni granica u Skupštini – kaže ona.

Da li je vlast dužna da raspiše referendum ako potpiše evropski predlog za rešenje kosovskog pitanja? 2
Foto-Avangarda

Kako dodaje, nije izvesno kad bi se moralo pristupiti promeni granica i referendumu – da li u momentu potpisivanja sporazuma na osnovu objavljenog predloga ili prijemom Kosova u UN, s obzirom da tad novoprimljena država stiče svojstvo subjekta međunarodnog prava.

– O tome bi se morala dati prilika Ustavnom sudu da se izjasni, a takvu priliku mu mogu dati predsednik Republike i Skupština – objašnjava Vesna Rakić Vodinelić.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata napomenuo da će konačnu reč o odgovorima Srbije na međunarodne predloge za rešavanje pitanja Kosova dati narod. Takođe, i premijerka Ana Brnabić je pre par dana, a nakon posete takozvane petorke diplomata, rekla da na kraju ionako mora da odluči narod.

Prema rečima Vesne Rakić Vodinelić, drugi mogući referendum, nezavisan od promene državnih granica, mogao bi se održati bilo na čitavoj teritoriji Srbije bilo na Kosovu.

– Ovaj drugi bi faktički bio održan po zakonima Kosova i , u ovom trenutku, ne izgleda verovatan – napominje sagovornica Danasa.

Referendum o promeni granica morao bi da se održi pre prijema Kosova u UN

Kako kaže, referendum na teritoriji Srbije bez Kosova mogao bi se održati na osnovu odluke Narodne skupštine, za koju nije neophodna dvotrećinska većina kao za promenu granica.

-Taj referendum bi se sprovodio po Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi i mogao bi biti prethodni ili naknadni ( pre potpisivanja sporazuma Srbija – Kosovo ili posle, radi potvrđivanja sporazuma), mogao bi biti obavezujući ili konsultativni – kako Skupština odredi. Rok u kome se referendum održava određuje Skupština – kaže Rakić Vodinelić.

Referendum o promeni državnih granica je, dodaje, po Ustavu obavezan i morao bi se održati, po mom mišljenju pre prijema Kosova u UN, a posle potpisivanja sporazuma.

Referendum će uspeti ako obična većina izašlih birača potvrdno odgovori na postavljeno pitanje

– Za oba referenduma važe ista pravila o izlaznosti i većini: referendum je punovažan bez obzira na to koliko građana na njega iziđe, jer ni Ustav ni Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi ne propisuju minimum odaziva birača, ni procentualno, ni u apsolutnim brojevima – kaže sagovornica Danasa.

Referendum će uspeti ako obična većina izašlih birača potvrdno odgovori na postavljeno pitanje.

– Ovakvi ishodi znače da je referendum labavo postavljen, da mali broj birača može odlučiti o važnim pitanjima. Kad se tome doda činjenica da glasanje u Srbiji nije ni slobodno ni pošteno, referendum ne dovodi sam po sebi do njegove legitimnosti – zaključuje Vesna Rakić Vodinelić.

Šta piše u članu 8 Ustava Srbije – Teritorija i granica

Član 8

Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva.

Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava.

Član 203 – Promena Ustava

Član 203

Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača.

O promeni Ustava odlučuje Narodna skupština.

Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.

Ako ne bude postignuta potrebna većina, promeni Ustava po pitanjima sadržanim u podnetom predlogu koji nije usvojen, ne može se pristupiti u narednih godinu dana.

Ako Narodna skupština usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa se izradi, odnosno razmatranju akta o promeni Ustava.

Narodna skupština usvaja akt o promeni Ustava dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika i može odlučiti da ga i građani potvrde na republičkom referendumu.

Narodna skupština je dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja, ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.

Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača.

Akt o promeni Ustava koji je potvrđen na republičkom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupština.

Ako Narodna skupština ne odluči da akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, promena Ustava je usvojena izglasavanjem u Narodnoj skupštini, a akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupština.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.