EPA-EFE/YURI KADOBNOV / POOL– Poštovani građani Srbije, petnaestog marta u večernjim satima pokušano je konačno sprovođenje obojene revolucije u našoj zemlji. Sve je bilo pripremljeno za nasilno preuzimanje vlasti. Bile su pripremljene i laži o upotrebi zvučnog topa. I znam, koliko god da sam se trudio da vam kažem da je reč o neistini, da je to brutalna laž. Znam da su mnogi poverovali u to da se tako nešto desilo, jer im je tako odgovaralo – poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući izveštaj FSB o upotrebi zvučnog topa na skupu 15. marta u Beogradu.
Bliskost Vučićevog režima sa režimom Vladimira Putina neosporiva je, a tome svedoče brojne izjave i potezi koji dolaze iz Beograda. Brojni kritičari ukazuju da zvanični Beograd, naklonošću prema ruskom predsedniku i njegovim saradnicima, na kocku stavlja evrointegracije Srbije. Ista poruka dolazi i iz same Evropske unije koja svakom prilikom apeluje na Srbiju da usaglasi svoju spoljnu politiku sa politikom Unije, pre svega uvođenjem sankcija.
Iako je predsednik najavio odlazak u Moskvu 9. maja, iz Brisela stiže jasna poruka da to neće tolerisati. Međutim, predsednik Vučić je tokom svog obraćanja po pitanju izveštaja FSB ponovio da, uprkos upozorenjima iz Brisela, svoju odluku nije promenio i da će pokušati da odoli pritiscima, jer kako je naveo, sa Putinom ima da obavi jako važne razgovore po pitanju snabdevanja gasom.
Budući da Evropa ostaje pasivna i svoje nezadovoljstvo kada je u pitanju aktuelni režim artikuliše blagim kritikama, jasno je zašto Vučić ostaje pri ovakvim odlukama. Izveštaj FSB u javnom diskursu stvara iluziju objektivne istrage nezavisne institucije, međutim bliskost dva režima baca senku sumnje na kredibilitet ovog izveštaja. Postavlja se pitanje, da li se ovim izveštajem ruski predsednik zahvalio Vučiću za neuvođenje sankcija i dolazak u Moskvu.
„Došao trenutak da Vučić izabere stranu- EU ili Rusija“
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, kaže za Danas da budući da aktuelne demonstracije nisu dobile podršku medjunarodnih aktera, već samo uzdržane izjave, pa čak i one iz EU, očito geopolitika nije naklonjena narodnoj pobuni u Srbiji. Međutim, ističe naša sagovornica, Moskva je odmah priskočila u pomoć predsedniku Vučiću tako što je pobunu kvalifikovala kao „obojenu revoluciju“ koju podržava i finansira Zapad, podsećajući da je Aleksandar Vulin čak otišao u Moskvu da traži podršku za vreme svog ministarskog mandata.
Ona podseća da su Srbija i Rusija formirale radnu grupu za suzbijanje obojenih revolucija još 2021. godine, dodajući da autoritarni režimi, poput Vučićevog ili Putinovog, s razlogom se pribojavaju takvih scenarija i nije čudno što jedni drugima uskaču u pomoć.
– Aleksandar Dugin je dao intervju Politici koji je objavljen 15. marta sa velikom fotografijom na naslovnoj strani u kojem sugeriše da ukoliko Srbija ne savlada obojenu revoluciju preti joj opasnost da nestane. I u tom smislu savetuje Beograd da uspostavi što bliskiji odnos sa novom američkom administracijom jer sada i ona zastupa slične stavove poput Moskve. Sporenje oko korišćenje zvučnog topa, što je bio svojevrsni teroristički akt nad vlastitim građanima, vlast je tražila nezavisnu istragu od FSB, i navodno od FBI, koji se više ne pominje, čiji izveštaj negira korišćenje zvučnog topa. Taj izveštaj je osporen od brojnih građana koji su doživeli određene zdravstvene tegobe – ocenjuje Biserko.
Ona ocenjuje da je poseta Vučića Moskvi još uvek neizvesna zbog upozorenja EU da je došao trenutak da izabere stranu- EU ili Rusija, dodajući da se to ne odnosi na “ulogu Rusije u oslobađanju Evrope”, već na rusku agresiju nad Ukrajinom i odbijanje Beograda da uvede sankcije Rusiji, odnosno da usaglasi svoju spoljnu politiku sa politikom EU.
S obzirom da je Vučićev režim delegitimisan tokom poslednjih šest meseci, u velikoj meri i zbog neadekvatnog ponašanja predsednika i njegove nesposobnosti da hendluje krizu, Biserko ocenjuje da se on sada uglavnom održava podrškom spoljnih aktera.
– I na kraju, Izveštaj FSB nije vraćanje usluge već solidarnost autoritarnog režima i suprostavljanje drugajičoj viziji budućnosti Srbije,dnosno članstvu EU. Zaharova je to jasno formulisala šaljući Vučiću upozorenje da je besmisleno ići u Brisel kada se EU u raspada – zaključuje ona.
„Loše sročena propaganda za unutrašnju upotrebu“
Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, kaže za Danas da se u navodnom izveštaju FSB-a krije se više pitanja nego odgovora, ali da je jedno sigurno da režim Aleksandra Vučića uspešno balansira između autokratije i poniženja.
– Ako se ovaj dokument tumači kao „zahvalnica“ srpskom predsedniku za dolazak u Moskvu 9. maja i za navodno odbijanje uvođenja sankcija Rusiji, onda ne govorimo samo o spoljnopolitičkoj orijentaciji, govorimo o sistemskom urušavanju ustavnog poretka, međunarodnog ugleda Srbije i direktno protivljenje Briselu koje bi nas mnogo koštalo – ocenjuje naš sagovornik.
Beširi ističe da Vučićev odlazak u Moskvu na Dan pobede, rame uz rame s liderima zemalja koje su pod direktnim uticajem Kremlja, jeste poruka, ali ne poruka partnerstva, već podaništva. On dodaje da se sve ovo dešava u trenutku kada Evropa jača jedinstvo pred ruskom agresijom u Ukrajini, kada se očekuje jasno svrstavanje u odnosu na vrednosti demokratije i slobode, predsednik Srbije bira tišinu prema zločinu i aplauz tiraniji.
– Ako je to cena koju plaća za politički opstanak, onda je Srbija ta koja plaća dugoročnu štetu – kaže.
S druge strane Beširi ističe brojne propuste, poput činjenice da navodni izveštaj FSB-a nije ni potpisan, ni datiran, niti sadrži validnu institucionalnu oznaku, te da iz tog razloga više deluje kao “loše sročena propaganda za unutrašnju upotrebu nego kao ozbiljan bezbednosni dokument”.
– Činjenica da se koristi u domaćoj javnosti da bi se dokazala „lojalnost“ režima prema Rusiji, pokazuje samo koliko je duboka kriza spoljne politike i kako je Vučićeva vlast spremna da istovremeno i potpisuje evropske fondove i gasi svetlo demokratiji – ocenjuje on, dodajući da zahvalnost jednog autokratskog režima drugom ne treba da nas čudi.
Međutim ono što treba da nas zabrine, kaže naš sagovornik, jeste ćutanje institucija, akademske zajednice i političke elite na to što predsednik države bez ikakvog mandata vodi zemlju putem koji se direktno kosi sa evropskom budućnošću Srbije.
– Ako se Vučić zaista zahvaljuje što je prepoznao očekivanja Kremlja, onda građani Srbije imaju puno pravo da se zapitaju kome ovaj čovek polaže račune. Jer ne polaže ih više ni Skupštini, ni biračima, ni evropskim partnerima. Očigledno je jedini kriterijum, opstanak na vlasti, po svaku cenu. I to je cena koju više ne smemo plaćati, jer smo previše života izgubili – zaključuje.
„Izveštaj FSB konkretna potvrda sistemske saradnje beogradskog režima sa ruskim službama“
Duško Lopandić, kaže za Danas da je izveštaj FSB konkretna potvrda sistemske saradnje beogradskog režima sa ruskim službama na čemu je po svojim rečima radio bivši ministar bez portfelja Aleksandar Vulin.
– Rusi pomažu Vučiću u borbi protiv izmisljene „obojene revolucije“ a kako im on vraća nije sasvim poznato iako znamo da je žrtvovao neke državne interese kako ne bi uveo sankcije Rusiji. Sada rizikuje i temu pregovora sa EU kako bi se 9. maja slikao sa Putinom – kaže naš sagovornik.
Lopandić ocenjuje da je sadržinski izveštaj bizaran, i da suštinski ne negira činjenicu soničnog napada na mirne demonstrante nego je fokusiran na vrstu oružja i činjenicu da to nije izvedeno aparatima koje ima naša policija. Na ovo, Vučić i dalje nadovezuje besmisleni narativ da je događaj uigran i izmisljen od strane žrtava napada što je, prema rečima našeg sagovornika, ponižavanje i gaženje ljudskih prava najmanje 4000 ljudi koji su direktno svedočili o napadu, ukljucujuci povređene , posebno one koji su imali smetnje sa sluhom.
– Javna vlast je odgovorna za bezbednost građana ali stepen neodgovornosti vlasti u ovom slučaju dostigao je nove granice – zaključuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
