Da li su i čiji prsti na obaraču: Srbije ili Hrvatske, Albanije ili Kosova?

Nije prvi put da predsednik Srbije govori o navodnim opasnostima novoosnovanog vojnog saveza Hrvatske, Albanije i Kosova, sa isključivim ciljem da vojno napadnu Srbiju.

Svaki put, unazad nekoliko meseci, čini se da Aleksandar Vučić ta upozorenja zaoštrava. Plaši građanke i građane Srbije, sa ciljem opstanka na vlasti, saglasni su sagovornici Danasa.

U poslednjem javnom nastupu, Aleksandar Vučić je rekao da se Srbija „priprema za napad“ Albanije, Hrvatske i Kosova, navodeći da oni „formiraju vojni savez da bi napali Srbiju u nekom trenutku u budućnosti“.

„Čekaće trenutak da izbije veći sukob Evropljana i Rusa, i još veći sukob na Bliskom istoku. Mi ne možemo da napadamo NATO zemlje, niti želimo, ali da li sumnjam u njihove namere – mislim da su im to jedine namere, samo čekaju povoljan trenutak kada će biti opšti haos u svetu“, dodao je.

„Srbija vodi netransparentnu i oportunističku politiku“

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, kaže za Danas da predsednik Vučić pokušava da Srbiju predstavi kao nezaobilaznog regionalnog aktera bez kojeg se ne mogu rešavati bezbednosna pitanja Balkana. Tome doprinosi, kaže, i kontinuirano naoružavanje Srbije, koje je već izazvalo zabrinutost u regionu.

– Njegove izjave o navodnom „formiranju vojnog saveza“ Hrvatske, Albanije i Kosova, kao i tvrdnje da je Hrvatska radila na razbijanju Srbije, deo su njegove političke i izborne retorike. Takve poruke imaju za cilj mobilizaciju građana Srbije kroz stvaranje osećaja ugroženosti – sada kroz narativ o mogućem ratu – što podseća na retoriku Viktora Orbana koji je tvrdio da Ukrajina predstavlja pretnju Mađarskoj – objašnjava ona.

Prema njenim rečima, treba imati u vidu da se predsednik Vučić trenutno bori za obnavljanje legitimiteta i u zemlji i na međunarodnoj sceni.

– U tom svetlu mogu se tumačiti mnogi njegovi potezi, kako na međunarodnom, tako i na unutrašnjem planu. Sve češće to deluje kao niz „ad hoc“ reakcija, bez jasne dugoročne strategije. Međunarodni imidž predsednika pretrpeo je ozbiljan udarac, zbog čega on sada šalje signale saradnje prema Zapadu kako bi ublažio pritiske sa kojima se suočava na više frontova. Ipak, ostaje utisak da Srbija vodi netransparentnu i oportunističku politiku, zbog čega među međunarodnim partnerima postoji sve manje poverenja – zaključuje Sonja Biserko.

„Vučić i Kurti, su primera radi problemi sui generis, a sa prstima na obaraču“

–  Aleksandar Vučić nije imao dovoljno ratnih dečijih igračaka da se kao dete razigra i zadovolji. Možda mu roditelji nisu kupovali „plastične avione, tenkove, olovne vojnike i nindža kornjače“ u detinjstvu. Nije se „vojno“ dokazao u ranom razdoblju, a i otišao je iz Čipuljića kada je rat zahvatio Bosnu. Nije mu to zasmetalo pa je rat nastavio iz udobnosti roditeljskog stana i Šešeljeve kapetanije. Potrudio se da naknadno dobije ratnu „spomenicu“ i da mu ne zamere da ni kao dete ni kao Šešeljev štitonoša nije okusio rat – kaže za Danas Nebojša Vujović, bivši ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.

Sada traži treću sreću i gleda da uhvati korak sa „planiranom“ vojnom invazijom Hrvatske, Albanije i Kosova na Srbiju, dodaje.

– Zaboravlja da je zaslužan za rastakanje Rezolucije SB UN 1244 i stvaranje državne nakaze Kosova sa apsolutno obespravljenim Srbima, posle 15. marta verovatno i bez nadležnosti u zdravstvu i obrazovanju. Ali, kaže, kupio je supersonične rakete, postavio ih na ruske remontovane migove 29 i porastao 20 centimetara. Sada sam ja konačno gospodar rata. Kao da mu je žao što Srbija nije u Zalivu Golfa i da pokaže svoju moć drugima – ističe sagovornik Danasa.

Vujović dalje kaže: „Šalu na stranu, ali ja vidim dve opasnosti“.

– Prva je udruživanje Hrvatske, Albanije i Kosova, što ne umiruje tenzije, već naprotiv izaziva sumnje u loše namere. Koriste Vučića kao strašilo od slame da se poigraju svojom možda skrivenom pohlepom. Ali hrane ga strahom, s jedne, i daju podsticaj, s druge strane, da zapreti nama na unutrašnjem planu odmazdom, ukoliko mu budemo izvlačili autokratski ćilim vlasti ispod nogu – napominje Nebojša Vujović.

Toliko željena i tražena demokratizacija Srbije doživljava i jedno, vojno udruživanje Hrvatske, Albanije i Kosova, i drugo igranje Vučića „sa puškom“, kao nepotrebno i besmisleno, smatra.

– Pobogu, Vučić i Kurti, su primera radi problemi „sui generis“, a sa prstima na obaraču, i više od toga. Setite se legendarnog Kusturičinog filma, ali ovog puta sa više čovekolikih prethodnika u tenkovima. Pucao je zvučnim topom jedan čovek sa repom, nadamo se da će Srbija ispraviti kičmu i ustati i da će svaki sledeći „pucanj“, odnosno demokratski korak, glas i reč, biti u funkciji zatvaranja ove tužne dekade u našoj istoriji. A onim „hijenama“ na našim obodima možemo da poručimo da neprincipijelna koalicija, i kada se ostrvi na nejač, nema daha – zaključuje Nebojša Vujović.