Foto: EPA/OLIVIER HOSLETSada se vidi da se briselski proces posle deset godina vratio u političkom smislu na početak. Ponovo su Srbi van institucija i bokotuju izbore i ponovi su vraćeni na tu 2013. Vlast u Beogradu je dobila deset godina, a iako smo suštinski dobili deceniju realtivnog mira, Srbi sa severa nisu dobili Zajednicu srpskih opština i vraćeni su na početak, kaže za Danas novinar Milivoje Mihajlović, povodom desetogodišnjice od potpisivanja Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, poznatijeg kao Briselski sporazum.
Briselski sporazum od 15 tačaka potpisali su 19. aprila 2013, posle šest meseci razgovora i deset rundi pregovora, tadašnji premijeri Srbije Ivica Dačić i Kosova i Metohije Hašim Tači, kao i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.
Uz Dačića je, tokom pregovora, bio tadašnji prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.
Za deset godina, u Prištini je promenjeno nekoliko garnitura vlasti, ali ZSO nije formirana i o njoj se i dalje razgovara, dok je vlast u Srbiji ostala čvrsto u rukama dvojca Vučić-Dačić pri čemu je Dačić bio i ostao slabiji partner, kojeg Vučić kada mu odgovara podseća da je on potpisao Sporazum, dok je jedno vreme čini se, zasluge pridavao sebi.
Upitan šta su dobili Dačić i Vučić prihvatanjem sporazuma, Mihajlović odgovara da su učvrstili pozicije svoje vlasti u takozvanim zapadnim krugovima i međunarodnoj zajednici.
– Briselski sporazum je bio iznenađenje, pre svega jer se na neubičajeni način došlo do ispunjavanja ciljeva, koje Priština s prethodnim vlastima nikako nije uspavala da postigne. On je suštinski donet da bi se srpsko stanovništvo sa severa uključilo u politički život Republike Kosovo po zakonima i Ustavu Republike Kosovo – ukazuje on.
Kako podseća, prvih šest tačaka Sporazuma se odnose na ZSO, koja je bila zalog za učešće Srba na izborima tada.
– Imali smo situaciju da su ti prvi izbori bojkotovani, ali da su na neki način uz pomoć vlasti u Srbiji, odnosno nekoliko desetina ili stotina pripadnika Žandarmerije, Srbi „učestvovali“ na takozvanim izborma. Bilo je i skandala, biračke kutije su polomljene da izbori ne bi bili regularni. Tada prisustvo Žandarmerije na severu nije smetalo ni vlastima u Prištini, jer je to bio pre svega ustupak – opisuje Mihajlović.
Kako dodaje, u tom sporazmu bilo je i tačaka koje su predviđale uključuvanju policijskih snaga MUP Srbije na Kosovu, u kosovski sistem.
– Procenjivalo se da je bilo 1. 200 pripadnika MUP na Kosovu i policija se uključila u kosovski sistem, posle toga se pravosuđe uključuje i na neki način sever je pod firmom dobijanja ZSO inkorporiran u kosovski sistem. Vlast u Prištini je to tumačila kao širenje suvereniteta nezavisnog Kosova i na severu – kaže on.
Prema njegovim rečima, za deset godina nismo dobili ZSO a vlast u Beogradu je imala pred sobom deceniju vlast.
– Briselski sporazum je moneta kojom je vlast u Prištini dobila i policiju, pravosuđe, telefonski broj, energetski sektor i Gazivode. A Beogradu je ZSO prodata bar pet-šest puta, a nikad je nisu dobili. To je problem u ovom trenutku. To je ozbiljna politika u kojoj su političke garniture i u Prištini i u Beogradu koristile briselski dijalog i Sporazum da opstanu na vlasti, bez mnogo brige o stanju na terenu. Vlast u Prištini je promenjena iz drugih razloga, a Hašim Tači je u Hagu. Dok vlast u Beogradu i dalje ima u ruci tu monetu koja se zove ZSO – navodi Milivojević.
On ukazuje da nije isto formirati ZSO 2013. i 2023.
– Da je formirana 2013. ZSO bi mogla da preraste u ozbiljan politički subjekt na Kosovu. Sada je to potpuno drugačije jer su Srbi sa severa priterani u ćošak i nemaju mnogo institucija koje mogu da povuku te ljude – ukazuje Mihajlović.
Upitan hoće li ZSO ipak biti formirana, kaže da vlast u Beogradu insistira na ZSO, kao što vlast u Prištini insistira da ne bude formirana.
– Ili da bude neki surogat što bi možda ličilo na Vijeće srpskih opština u Hrvatskoj koje nema čak ni simboličnu ulogu. To je banalizacija sporazuma i pokušaj da se na mala vrata ostvari potpuni uticaj kosovskih vlasti – navodi on.
Naš sagovornik podseća da je došlo do izmene na terenu.
– Posle poslednjih kriza imamo šest ili sedam policijskih baza na severu, 16 presečenih puteva između srpskih sela pod izgovorom da se sprečava šverc na severu. I imamo, u nekim delovima tihu, u drugim agresivnu represiju kosovskih policijskih snaga prema Srbima koji žive na severu. Dakle, osim političke imao i pravnu dimenziju problema Briselskog sporazuma, a sad imamo i bezbednosnu dimenziju. S druge strane, imamo sada i priču da je BS doveo do francusko-nemačkog predloga koji ga je na neki način potisnuo iako ima neke stavove koji podsećaju na BS i na ZSO i koji bi opet trebalo da posluži za neke nove ustupke vlasti u Beogradu – kaže Mihajlović.
Prema njegovim sudu, oba sporazuma su nejasna i pružaju mnogo mogućnosti za improvizaciju i različita tumačenja.
Na pitanje da li je vlast u Beogradu u pravu što i dalje insistira na ZSO po Briselskom sporazumu ili je morala da traži novu formu koja bi odgovarala ovom trenutku, kaže da se tu radi o nekoliko nivoa.
– Pre svega o tome kakva će ovlašćenja imati ZSO. Potom njen sastav, raspolaganje novčanim sredstvima i da li će Srbija moći da finasira srpske sredine što bi moglo, ako se radi čisto, da doprinese značajnom unapređenju privrednog života i sigurnosti Srba. To bi zadržalo srpsko stanovništvo na severu, jer svaki incident pokreće ljude na seobu i u sredinama gde ima dosta incidenata, stanovištvo je u niskom startu – smatra Mihajlović.
Kako dodaje, Priština će pokušati da suspenduje bilo kave izvršne kompetencije ZSO.
On predviđa da je pred nama dug period pregovora koji će se završiti neizvesno i pitanje je da li će ZSO biti formirana i u kakvom formatu.
– Pre svega mislim da pregovaračke strane razmišljaju o sopstevnom položaju i vlasti, a mnogo manje o ljudima na terenu – zaključuje Mihajlović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
