Foto: Printskrin N1Istovremeno održavanje republičkih, pokrajinskih, beogradskih i lokalnih izbora najavljenih za sredinu decembra zakomplikovalo je dogovor opozicionih proevropskih stranaka, odnosno organizatora protesta „Srbija protiv nasilja“ – koalicija „Pravac Evropa“, Demokratska stranka, Zajedno, Zeleno-levi front, Ekološki ustanak i Narodni pokret Srbije.
Kako nezvanično kažu sagovornici Danasa koji su učestvovali na prvim sastancima o načinu na koji će ovaj deo opozicije izaći na glasanje, spor nastaje oko toga treba li dogovor ili razlaz o broju kolona i raspodeli mandata za izlazak na parlamentarne izbore da uslovi i način izlaska na izbore u Beogradu ili u Vojvodini.
Načelna saglasnost je, kako nam kažu, zasad postignuta oko toga da se na lokalu prepusti odborima da odluče u koju će preizbornu koaliciju ući, a u skladu sa ranije postignutim dogovorima da nema saradnje sa strankama vlasti.
Iz razgovora sa našim izvorima u opoziciji koji ne žele da izlaze u javnost jer se situacija menja i do izbora može puno toga da se dogodi, može se zaključiti da u pregovorima proevropske opozicije postoje dva stava.
Prvi, da bi dogovor sa republike trebao da bude preslikan na Beograd i Vojvodinu, što bi vizuelno i u narativu znatno olakšalo kampanju i drugi, da broj kolona na parlamentarnim izborima ne treba nužno da utiče na broj kolona u glavnom gradu i pokrajini.
Kako nam je rečeno, zasad nema nametanja stavova i radi se na tome da se postigne visok stepen poklapanja u pravljenju koalicija na svim nivoima.
Prema sudu naših sagovornika, da se izbori ne održavaju istovremeno, razgovori o Beogradu, koji je za proevropsku opoziciju vrlo važna tačka s obzirom na to da veruju u pobedu, bi bili lakši i čak bi možda bila moguća jedna ili samo dve kolone takozvanih proevropskih partija.
U ovakvim okolnostima, kako navode naši sagovornici, broj kolona se kreće od jedne, u ovom momentu malo verovatne, kolone na svim nivoima, do čak četiri u Beogradu, ili pak više kolona na republičkim izborima a jednoj ili dve na beogradskim ili pokrajinskim izborima.
Kada je reč o Beogradu, prema našim saznanjima, kako sada stvari stoje, ukoliko ne bude dogovora i bude čak četiri kolone, one bi mogle da izgledaju tako da bi jedna bila koalicija „Pravac Evropa“, drugu bi činile DS, Srce i Zajedno, treću Zeleno-levi front i četvrtu Ekološki ustanak i Narodni pokret Srbije. Naši sagovornici ukazuju na to da se do izbora stvari mogu razvijati u raznim pravcima te da sadašnja „podela“ nije konačna.
Kako nam je objašnjeno, istovremeno održavanje izbora otežava dogovor jer na različitim nivoima vlasti postoji različita dinamika. A s obzirom na to da politiku čine pre svega ljudi, na jednom nivou mogu da budu, na primer, sujetni i s velikim ambicijama i nerazumnim shvatanjem veličine i važnosti sopstvene partije za koju traže uvek više, a na drugom mogu različiti ljudi iz istih ili različitih stranaka da budu spremni da sarađuju zarad boljitka svog mesta. Lokalni izbori i koalicije su primer toga.
Uz to, kako dodaju, treba uvek imati u vidu da se ljudi sa višeg nivoa lako mešaju u odnose na nižem, što često dodatno ume da komplikuje postizanje dogovora.
Ništa jasnija sutuacija nije ni na desnici. Do sada zvanično nije poznato da li se vode razgovori između Srpskog državotvornog bloka (SDB) u kojem su Dveri i Zaevtnici, koalicije Nada gde su Novi DSS i POKS, i Narodne stranke. Temelj mogućeg okupljanja ovih partija moglo bi da bude protivljenje takozvanom farncusko-nemačkom planu.
Lider Dveri Boško Obradović poručuje da je SDB alternativa ovoj vlasti.
A potpredsednik Narodne stranke Vladimir Gajić smatra da bi patriotske i državotvorne stranke trebalo zajedno da nastupe na izborima i da se okupe u blok koji se zalaže da Srbija odlučno odbaci francusko-nemački plan, jer smatra da on vodi ka nezavisnosti Kosova.
Trenutno se može zaključiti da, ako ne bude jedne kolone među desnim partijama, onda su realne dve ili tri.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
