EU i Srbija: Za novo istorijsko ne, treba i evropsko opipljivo da 1Foto: Pixabay/Mediamodifier

Generalni sekretar italijanske Demokratske partije i bivši premijer Enriko Leta je izjavio da ukrajinska kriza nameće potrebu da se hitno zemlje u okruženju Unije „ukotve uz evropski brod“ i rekao da je rešenje konfederacija 36 zemalja EU, Zapadnog Balkana, Ukrajine, Gruzije i Moldavije.

Leta podvlači da u tome vodeću ulogu mora preuzeti EU, „jer će se inače uvrežiti uverenje da Amerikanci vladaju situacijom, dok je Evropa na repu događaja“.

Ponovo su se u političkoj javnosti EU čule i zamisli o „Evropi u više brzina“ i nekom pridruženom povlašćenom položaju, ali ne i punom članstvu za Zapadni Balkan.

U nacrtu predloga reformi koji će sutra vođama Evropske unije biti podnesene posle dvogodišnje rasprave Konferencije o budućnosti Evrope se, pored ostalog, traži da se preispita način odlučivanja i glasanja u institucijama EU i kaže da jednoglasnost treba promeniti „kvalifikovanom većinom“, posebno kad je u pitanju spoljna i bezbednosna politika Unije, ali se podvlači da saglasnost, mogućnost veta, svih članica EU mora ostati na snazi kad je reč o prijemu novih članica.

To se nadovezuje situaciju osetno povećanih pritisaka na Srbiju da zavede bar delimične sankcije Rusiji.

Politika Evropske unije prema Srbiji je u prelomnom trenutku, ali nema opipljivijeg dokaza da je zaokret na pomolu i cilj EU i SAD da Beograd napravi otklon u odnosu na veze s Rusijom sobom ne nosi i jasnije izglede da se ubrza put ka članstvu Srbije u EU, bitno utiče na rešenje za Kosovo.

Zvaničnici u sedištu EU u Briselu su saglasni s ocenom za neko „novo istorijsko ne“ Beograda Moskvi dosad nije otvorilo vrata i nekom opipljivom evropskom „da“, jer i srpske vlasti to ne mogu postići prečicom, već jako poraditi na posustalim reformama naročito vladavine prava, pravosuđa, suzbijanja korupcije.

To je predočio i srpski predsednik Aleksandar Vučić posle susreta s nemačkim kancelarom Olofom Šolcom, naglasivši da su Srbiji potrebni „jasni i ostvarljivi ciljevi“.

Iz Berlina stižu poruke da se želi brže uključivanje Srbije i Zapadnog Balkana u EU, što je posledica i bojazni Zapada da bi rat u Ukrajini mogao pojačati ruski upliv u regionu.

To isto jako žele i Amerikanci, ali je Karen Donfrid, pomoćnica državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju je zato „pitanje sankcija sad nesumnjivo na stolu pred Srbijom“.

Zvaničinici u Evropskoj komisiji i Savetu EU u Briselu agenciji Beta nisu želeli da kažu kakve bi to srpske sankcije Rusiji bile dovoljne da se zaključi da je Beograd u prihvatljivoj meri usaglasio svoju politiku sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije i šta bi potom usledilo u interesu Srbije, recimo kako bi Srbija rešila pitanje moguće ruske odluke za prekine isporuke gas srpskom tržištu.

Isto se postavlja pitanje zašto se u Evropskom parlamentu ponavljaju zahtevi da i pet članica EU koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, to učine, kao da će onda to samo po sebi rešiti kosovsko pitanje ili naterati Beograd da prizna samosvojnost Prištine, čija je vlast sada i po oceni Brisela i Vašingtona deo problema, a ne rešenja u zakočenom dijalogu s Beogradom.

I Vašington jasno kaže da se Beogradu preti sankcijama da se otklonio upliv Moskve, a sa ciljem da se „poveća stabilnost i ekonomski boljitak regiona“, ali se jasno predočava da tu nema prečice na putu u EU, već da, podvlači Karen Donfrid, „postoji mnogo postupaka i reformi koje zemlja koja želi u članstvo, mora da sprovede“.

U nemačkom parlamentu je usvojen dokument kojim se vlada Nemačke poziva da predloži preispitivanje pomoći iz pretpristupnih fondova EU kandidatima za članstvo koji izbegavaju da uvedu sankcije Rusiji.

U pitanju je oko 200 miliona evra namenske bespovratne pomoći koju EU daje kandidatima za članstvo za reforme političkog i ekonomskog sistema u saglasnosti s odredbama Unije.

Evropska unija je, naglašavaju u Briselu, dosad dala najveću ukupnu pomoć Srbiji od preko četiri milijarde evra, blizu 70 srpske spoljnotrgovinske razmene otpada na EU, evropske kompanije i banke su daleko najveći investitori u srpsku privredu.

S druge strane, ruske i kineske investicije i trgovina Srbije s Rusijom i Kinom su neuporedivo skromnije kad se to uporedi s ekonomskom saradnjom i podrškom Unije Srbiji.

Ali se istovremeno prenebregava činjenica da je Srbija još pre mnogo godina jednostrano, praktično potpuno otvorila tržište za robu iz Evropske unije, nadajući se da će to biti dokaz da istinski želi da se približi članstvu.

Prema analizama nemačkog Instituta za međunarodnu politiku i bezbednost i Italijanskog instituta za međunarodne poslove, članice Evropske unije su otvaranjem tržišta na Zapadnom Balkanu ostvarile velike viškove u spoljnoj trgovini.

Tako je procenjeno da je za poslednjih petnaestak godina taj deficit premašio 110 milijari evra.

Države Zapadnog Balkana taj manjak nadoknađuju prihodom od stranih ulaganja, ali još mnogo više uzimanjem kredita na međunarodnom finansijskom tržištu.

Istovremeno, priroda investicija iz članica EU u Srbiju, kao i druge zemlje u regionu, jeste takva da se mahom otvaraju fabrike za sklapanje proizvoda od delova koji su napravljeni u Uniji, a veoma je malo ulaganja u proizvode sa dodatnom višom vrednošću ili razvojne centre za visoku tehnologiju.

Neki evropski zvaničnici su nedavno na jednom skupu u Sofiji predočili da je Evropska unija jizgubila strpljenje za probleme na zapadnom Balkanu, ali da su i neki na zapadnom Balkanu izgubili strpljenje za probleme Evropske unije, što se odražava i u činjenici da prvi put građani Srbije manje podržavaju članstvo u EU.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.