Falkoni: U pristupanju Uniji da bude moguć i hod unazad

On je objasnio da bi to značilo da sadašnji spori proces postane „brži, progresivniji, ali i reverzibilan“, što bi zemljama kandidatima donelo koristi tokom samog pregovaranja, a ne tek kada je ceo proces završen…

Kada se u nekoj oblasti ispune kriterijumi i završi pregovaranje, u finansijama ili kulturi na primer, zemlja kandidat bi, zajedno sa predstavnicima EU, mogla da sedne za isti sto i učestvuje u dogovorima u tim oblastima, ali bez prava glasa.

To je nešto kao sa Evropskom zajednicom za saobraćaj koja je osnovana u Beogradu ili sa razmenom studenata, gde su akademci u mogućnosti da odu u Francusku ili EU upoznaju se kako to funkcioniše i vrate se u svoju zemlju. Ili kao dosadašnje angažovanje francuskih stručnjaka u reformi državne uprave, gde oni slušaju probleme, savetuju i tako prenose francuska iskustva u toj oblasti, ilustrovao je Falkoni.

To je nešto konkretno i zemlje regiona imaju od toga koristi, ističe francuski ambasador, koji smatra i da bi takav proces učinio EU popularnijom kod stanovništva, mada ostaje da se kriterijumi moraju ispuniti, što je jedna nužna obaveza, angažman na duge staze.

Takođe, po tom predlogu, ukoliko bi neka zemlja odlučila da promeni politiku ili ako se ne ponaša u skladu sa vrednostima EU, može te benefite i da izgubi, jer bi to bio reverzibilan proces. Možemo da idemo i unazad, predočio je Falkoni.

Napominjući da takva modernizacija procesa prijema ne zahteva nikakvu revolucionarnu reformu institucija, on je naglasio da bi dogovor o tome mogao da bude postignut brzo.

„Predsednik Makron je to stavio na sto i moglo bi da se o tome govori i pre samita EU-Zapadni Balkan u prvoj polovini iduće godine“, naglasio je Falkoni.

Povodom različitih interpretacija stava francuskog predsednika o proširenju, Falkoni je podsetio da je Makron veoma jasno i prilikom posete Srbiji potvrdio da je EU obećala učlanjenje Zapadnog Balkana u EU i da će to obećanje biti ispunjeno. Ali, on je takođe, u svojstvu predsednika Francuske konstatovao, a to nije teško konstatovati u svim zemljama članicama, da EU ne funkcioniše dobro, podsetio je Falkoni.

Prema njegovom objašnjenju, Makron se zato angažovao u procesu poboljšanja funkcionisanja EU, što znači poboljšati politiku odbrane, socijalnu politiku, način sklapanja trgovinskih sporazuma i učiniti je atraktivnijom za građane.

To, kako je naglasio, nije reforma koju je potrebno sprovesti pre proširenja, to je reforma koja treba da ide paralelno sa naporima koje zemlje regiona čine kako bi ispunile kriterijume za članstvo.

Falkoni tvrdi i da Severnoj Makedoniji i Albaniji nije u Briselu rečeno „ne“ i nije im dat negativan odgovor kada je reč o početku pregovora, već ta odluka, kako objašnjava, nije doneta sada zato što bi, i pored velikih napora koje su te zemlje učinile, posebno postizanjem Prespanskog sporazuma, one trebalo da sprovedu neke reforme, što nisu učinile.

U Briselu je Skoplju i Tirani rečeno „da, ali“, i „da ako“, obrazložio je Falkoni i najavio da će početak pregovora uslediti čim te zemlje budu ispunile neophodne reforme, posebno u oblasti ljudskih prava i borbi protiv kriminala, što je uslov za sve zemlje koje teže članstvu u EU. Kako je precizirao, jednostavno je rečeno da ćemo se tom pitanju najverovatnije vratiti pre narednog samita sa Zapadnim Balkanom, koji bi trebalo da se održi u maju.

Upitan da li su pri tome prekršena obećanja i da li to otvara put i drugim liderima u regionu da ne ispunjavaju ono što se od njihovih zemalja očekuje, Falkoni je odgovorio:

„Mi kandidatima uvek veoma jasno kažemo šta treba da učine. Proširenje nije emocionalni proces, već proces koji ima političke posledice i uzima u obzir stanje države, stanje društva, zemlje u celini i njene ekonomije, što zahteva efektivne reforme.“

Bez predstavnika u pregovorima BG-PR

Povodom mogućnosti da i Francuska ima svog posrednika u pregovorima Beograda i Prištine, Falkoni je rekao da je u Parizu veliki broj ljudi u Ministarstvu spoljnih poslova i Predsedništvu angažovan na tom pitanju, ali da Pariz neće imati pojedinačnog predstavnika, poput Metju Palmera ili Ričarda Grenela, i zbog toga što želi da jača ulogu EU. Francuska je spremna da organizuje nagovešteni samit u Parizu radi olakšavanja dijaloga, u francusko-nemačkom formatu, o kome je govorila i kancelarka Angela Merkel, ali trenutno ne postoje sagovornici u Prištini, jer Vlada još nije formirana, rekao je Falkoni.

Nema ustupaka zbog Kosova

U odgovoru na pitanje koje mu je postavio FoNet, Falkoni je ponovio da EU ne čini nikakve ustupke vlastima u Beogradu zarad rešavanja pitanja Kosova i podsetio da je Evropska komisija sačinila iskren i čestit izveštaj, da se zna šta su primedbe, među kojima su borba protiv korupcije i kriminala i druga, koja se redovno razmatraju u sklopu SSP.

O bojkotu izbora

Shvatam da postoji debata o bojkotu izbora, znam kakve je predloge izneo Nebojša Stefanović kao predsednik komisije za izborne uslove, čuo sam takođe zahteve opozicije i civilnog društva i saglasan sam da zakoni koji se donesu moraju i da se sprovedu na efikasan način, rekao je Falkoni.