Foto: Z. S. M.
Sem novina u izbornom inženjeringu, „velike seobe” glasača i hiljada ljudi sa lažnih i nepostojećih adresa, tu su i neke, tradicionalnije metode „kupovine” i „preletanja” u već oporobanom postizbornom inženjeringu.
Ponuda postizborne „trgovine” je velika i raznorodna, od benefita, funkcija, posla… do podizanja memorijalnih kompleksa i tabli a, iako se svi naši sagovornici slažu da je „preletanja” kod nas „oduvek bilo” ipak je to danas ne mnogo beskrupuloznije i bezobzirnije nego je postalo i „normalno” i „legalno”.
SNS ne sme da (ne)stane. Počelo je u Ljigu, gde je poroslavljena pobeda opozicije koja ke osvojila većinu na lokalnim izborima ali su odmah dvojica odbornika lokalne grupe „Odlučno za opštinu Ljig” pretrčali na stranu Srpske napredne stranke. Volja Ljižana je „odlučno” i jednim potezom prekrojena.
Pak, u Smederevu tri odbornika grupacije „Bog – Porodica – Smederevo” za svoj transfer u okrilje vlasti nisu tražili ništa za sebe lično, već obećanje da će u dogledno vreme u ovom gradu biti podignuta spomen-ploča, pa potom memorijalnog centra žrtvama komunističkog terora.
Aktuelni su pokušaji kupovine i u Beogradu, gde su kako mediji navode „odbornici skuplji od fudbalera” a doktor Nestorović je potvrdio za N1 da se tačno zna i kolika je ta ponuda – „šestocifrena i nije u dinarima”.
Da ni u Kraljevu vlast SNS-a ne sme da padne, medijima je potvrdio i Ivan Matović, na čelu grupe Starosedeoci Kraljeva „ponudu naprednjaka” dobio još pre izbora. Odbio ju je, obelodanio i zbog toga mu je prećeno.
POKS na udaru, ali za sada odoleva
Ulaskom u novu godinu „pokušaji”, „ponude” i „pritisci” nisu stali, naprotiv, pojačali su se.
Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) saopštio je dan posle Božića da su odbornici i poslanici te stranke širom Srbije proteklih dana i nedelja odbili „nepristojne ponude, a zatim i najteže ucene” predstavnika Srpske napredne stranke da iznevere narodnu volju i postanu deo vlasti, preneo je Danas.
– Takvi pokušaji su odbijeni u Beogradu, Kragujevcu, Paraćinu, Vranju i drugim mestima, istakao je predsednik POKS Vojislav Mihailović, u svojoj izjavi za FoNet.
Da je od strane lokalnih vlasti bilo takvih „nepristojih ponuda” za Danas je potvrdio i Milan Tanović, predsednik GrO POKS Kragujevac.
– U petak, 5. januara dobio sam „ponudu” od SNS, preko posrednika, koji je moj prijatelj (čije ime neću otkrivati) da kažem moje uslove pod kojima bih prešao u SNS ili pod kojim bi odbornici POKS podržali Srpsku naprednu stranku u lokalnom parlamentu, kaže Tanović, koji je istog trenutka, bez razmišljanja ili bilo kakvog razgovora o ponudi, rekao odlučno – NE.
Modus operandi uvek isti – bliski poznanici
Ponude i „predloge” dobijao je i Vladimir Đorđević, predsednik beogradskog odbora POKS.
– To je proces koji traje i traje, još od pre izbora, za vreme njih i posle. Uvek je isti modus operandi. To je neko od vaših poznanika koji je bilizak SNS-u, ili zaposleni u državnim firmma ili institucijama i takve ponude uvek idu preko njih. Oni to rade mudro i iskusno, ne ostavljajući nikakav direktan kontakt sa vlašću, da vi možete da kažete „seo sam sa ovim ili onim baš iz SNS-a”. Prvo, i oni znaju da niko od nas niti može, niti sme da „sedne” sa njima. To je „završena priča”. Zato to i ide tako izokola „kao kiša oko Kragujevca”, priča za Danas Đorđević.
Po njegovim rečima ponuda je tipa „samo napišite šta hoćete, Beograd je veliki grad i ne dovodi se u pitanje ni javna preduzeća, ni pozicije, ni sekretarijati”… da vidimo da li ima „osnova za dogovor” a onda je zajednička odluka „kome i šta” i „kako dalje”.
– Oni misle da će ovakvom „kupovinom”, ponudama za funkcije ili posao napraviti kvazi-većinu, pre svega u Beogradu, time što će da „kupe” nekog odbornika. Takav način „preletanja” koji je bio aktuelan do, i posle 2000. danas više ne može glatko da funkcioniše. Evo, nek dođe i sa liste doktora Nestorovića, čak i sa liste Srbija protiv nasilja, pa zar u SNS-u stvarno misle da će to da zaustavi „proces” nezadovoljstva i protesta građana na ulicama, tvrdi on, dodajući da bi to samo još dodatno razljutilo i razbesnelo ljude i njihov broj na protestima bi se udvostručio.
On podseća na dešavanja u Ljigu ili Novom Pazaru.
– Ko normalan bi sebi dozvolio da mu građani dođu ispred kuće i pred njegovom porodicom zvižde i skandiraju – lopove! Ljudi nisu više ni ludi ni glupi da dozvole da neko izigra njihovo poverenje. Ne dolazi u obzir prekrajanje volje ili pravljenja SNS bota od stranke, odlučan je i Vladimir Đorđević.
Fenomen „preletača” sada intenziviran
Trgovina mandatima poslanika i odbornika postojala je još od prvih dana višestranačja u Srbiji, podseća i Borivoje Radić iz Šumadijske regije.
– Ona je izraženija od trenutka kada su poslanici i odbornici dobili priliku da sami odlučuju o mandatu. Međutim, od kad su na vlasti Vučic i SNS to postaje nešto gotovo normalno. Setimo se samo čuvenog upodobljavanja vlasti na lokalu sa vlašću na državnom nivou, kada su brojne lokalne samouprave u kojima je opozicija vršila vlast dobijale novu SNS vlast. Još od tada je trgovina mandatima gotovo legalizovana, kaže Radić za Danas.
Naravno, smatra on, da je atmosfera u državi koju stvara vlast SNS takva da su sve manipulacije moguće, od manipulacija u izbornom procesu pa do trgovine mandatima posle izbora.
– I sve dok je SNS na vlasti toga će biti, jer je manipulacija preovlađujuća komponenta njihove politike, zaključuje on.
Za Sašu Milenića, profesora iz Kragujevca, koji je godinama aktivno učestvivao u poltičkim zbivanjima – termin „preletači”, u rečniku naše reprezentativne demokratije, metaforično označava izabrane predstavnike građana koji svoj skupštinski mandat verifikuju u jednoj poslaničkoj ili odborničkoj grupi, najčešće opozicionoj, a okončaju ga u drugoj, po pravilu, u grupi skupštinske većine. Sa nešto manje stilizicacije, oni se još nazivaju i „kupljeni” poslanici, odnosno odbornici.
– Manje je važno da li ovi nazivi imaju doslovno ili preneseno značenje, koliko je važna činjenica da je taj fenomen, samim tim što ima i ime, poznat, redovan, te praktično, sistemski, tvrdi Milenić.
Sistemski koren, po njegovom mišljenju, ove učestale pojave nalazi se u prirodi našeg izbornog sistema, a javno zgražavanje i moralno zaprepašćivanje, koje se za njom svako malo ponavlja, proističe iz tendenciozno pogrešne identifikacije našeg izbornog sistema.
– Naime, uporno se istrajava, decenijama, na netačnom pogovaranju našeg izbornog sistema kao proporcionalnog, što je potpuno netačno. Odmah zatim, najčešće povodom preletača, zapodene se vapaj za većinskim izbornim sistemom, što je tek skandalozno neadekvatno i kontraintuitivno. Jer „preletači” jedino u proporcionalnom sistemu ne bi bili mogući, budući da bi mandati tada bili vlasništvo partija, tj. predlagača. Takođe, tek bi u većinskom partijska „kupovina” izabranih predstavnika postala potpuno legitimna, po principu, sam čovek je izabran, na lično ime, pa sam i bira u koje će jato, ceni Milenić.
Istina koja se tendenciozno prikriva, kako on ističe, jeste ta da naš izborni sistem nije ni čist proporcionalni, ni čist većinski, nego kombinovani.
– Na osnove proporcionalnog izbornog sistema dodati su elementi većinskog. Naprosto, mi imamo definisane izborne liste kandidata, one se objavljuju unapred, a njihovo isticanje je obavezno i na samom biračkom mestu. Čak je i redosled kandidata na listi tvrdo određen. Sve su to elementi većinskog izbornog sistema, koji u proporcionalnom ne postoje. Takav je element i pravilo prema kojem mandat pripada izabranom licu, a ne partiji koja ga je kandidovala,dodaje on.
To znači, da odbornici ili poslanici koji menjaju grupe u toku mandata regularno koriste propisana pravila igre.
– Bez i najmanje volje da branim moralnu zasnovanost takve prakse, ne pridružujem se ni poruzi. Zato što takva tendenciozna moralistička pogovaranja ometaju da se postavi pravo političko pitanje: koga zapravo predstavlja naša demokratija? Smatram očiglednim, upravo na fenomenu „preletača”, da naš politički sistem nije ni skrojen da prvenstveno predstavlja građane, već najmanje u istoj meri i faktore nadzora i vanparlamentarnog uticaja. Tu možemo ubrojati i vladajuću partiju, svakovrsni monopol, javne funkcije, uprave i službe, ali i strane predstavnike. Ne sme se zaboraviti da je pravilo koje legalizuje „kupovinu” upravo izdiktirala EU, podseća on na kraju razgovora za Danas.
Nezabeleženo preletanje u toku same kampanje
Pak, Vladimir Đorđević iz POKS-a ima i odgovor na pitanje zbog čega su u poslednje dve nedelje toliko intenzivirani pritisci i raznorazne ponude baš na članove i odbornike Pokreta obnove Kraljevine Srbije.
– Vlast smatra da u POKS-u ima još onih ubačenih botova SNS-a a koje smo mi „raščistili” i pre prethodnih izbora. Kada smo pravili liste za lokalne, beogradske, pokrajinske i republičke izbore i odabirali kandidate gledali smo pre svega da su tu naši ljudi od poverenja pa onda sve ostalo, „odaje” Đorđević „recept” kako preduprediti „preletanja” i pre „nepristojnih” i svih ostalih ponuda.
Njegov stranački kolega iz Kragujevca Milan Tanović, podseća i na slučaj „prelaska” odborničkih kandidata „s liste na listu” i u toku same kampanje, što kod nas do sada nije zabeleženo.
– U vreme kampanje kandidati za odbornike udruženja građana 300 Kragujevčana pompezno na konferenciji za medije, kao da je to vredno hvale, prelaze u vladajuću stranku. I nikom, ništa, podseća Tanović na „transfer” Marka Miljanovića i Igora Dumića u redove SNS-a 1. decembra dok je kampanja bila u jeku.
To je samo još jedan prilog za kratku istoriju beščašća izbornog i postizbornog inženjeringa u kratkoj istoriji Srbije.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
