Godinu dana od najvećih ekoloških protesta u Srbiji: Obeležavanje okupljanjem ispred zgrade Vlade 1Ekološki protest Foto: FoNet/Milica Vučković

Savez ekološki organizacija Srbije (SEOS) pozvao je građane da se ponovo okupe ispred Vlade Srbije u nedelju 27. novembra, na godišnjicu prve blokade puteva protiv rudarenja litijuma. SEOS je u saopštenju naveo, pozivajući se na izjave predstavnika vlasti i kompanije Rio Tinto, da im je jasno „da je narod prevaren i izigran lažnim stavljanjem tačke na projekat Jadar“.

Ekološka borba građana protiv iskopavanja litijuma započela je par dana ranije, odnosno 24. novembra 20121. protestom protiv donošenja Zakona o referendumu i narodnoj inicijativni i Zakona o eksproprijaciji, kompanije „Rio Tinto“ i „uništavanja“ vodoizvorišta Makiš ispred zgrade Predsedništva koji je organozovala inicijativa „Kreni-promeni“ i više ekoloških udruženja i građanske inicijative među kojima i „Ne damo Jadar“, „Odbranimo reke Stare planine“, Skupština slobodne Srbije i druge.

Dan pre ovog protesta dok su u Narodnoj skupštini usvajane izmene Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu nekoliko stotina građana je izrazilo svoj protest.

Aktivisti okupljeni oko Saveza ekoloških organizacija Srbije, koja okuplja pet nevladinih organizacija koje se bore za zaštitu životne sredine ( „Ne damo Jadar” (Gornje Nedeljice), „Marš s Kolubare” (Valjevo), „Suvoborska greda” (Pranjani), „Eko brigada Jagodina” (Jagodina), „Neko brine za Levač” (Rekovac) i „Zaštitimo Dobrinju i okolinu” (Dobrinja), a u saradnji s timom ekološke kampanje „Marš sa Drine”) ukazivali su da su izmene zakona povezane sa projektom međunarodne rudarske kompanije Rio Tinto koja planira eksploataciju litijuma u zapadnoj Srbiji, te da će ovoj i drugim kompanijama biti olakšano uzimanje privatnog zemljišta.

Budući da vlast nije reagovala na uznemirenost građana, 27. novembar 2021. organizatori protesta rešili su da blokadom autoputa u Beogradu na mostu Gazela, Mostarske petlje, Pupinovog i Pančevačkog mosta i puteva širom Srbije na sat vremena skrenu pažnju vlasti i šire javnosti. Najavljena je i blokada Ibarske magistrale kod Barajeva i Preljine, Kruševac – Pojate, Valjevo put ka Loznici, Požega – Kosjerić (Pesak), KG-JA Kapija Levča na Raklju, Šabac – Sokina kafana, Novi Sad – Varadinska duga, Lazarevac – Očage, Kragujevac – kod Balkana, Gornji Milanovac – obilaznica, Bačka Palanka i još drugih lokacija.

Na dan blokade se oglasio i MUP saopštenjem u kojem se navodi da obaveštavaju javnosti da je svaka blokada saobraćaja kršenje zakona kao i održavanje neprijavljenih skupova.

Direktoru kampanje Kreni-promeni Savi Manojloviću je pred blokadu uručeno rešenje o zabrani skupa. A ispred Palate pravde je stigao i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin koji je kasnije otišao i na kordon policije pred građanima koji su zaistavili vozila kod Sava Centra.

Iako su ulice oko Gazele bile pune policije, građani su se, predvođeni Manojlovićem i Aleksandrom Jovanovićem Ćutom, liderom Ekološkog ustanka koji je tada iskazao svoj žar i dosad neviđen način suprotstavljanja režimu, probijali kroz kordone, dok su ih nadletali helikopteri. Uspeli su u svoj nameri i zaustavili su sobraćaj na više mesta u Beogradu.

Najviše varnica i ozbiljnih sukoba tokom protesta bilo je u Šapcu, gde je blokada mosta na Savi probijena bagerom koji je išao malom brzinom ali se nije zaustavio ni pred građanima. Međutim, Dragan Milovanović Crni se popeo na bager i zaustavio ga, čini se na jedini mogući način, napadom na onog koji ga je vozio a koji ga je šutirao i udarao.

Ubrzo nakon što je snimak objavljen, Milovanović je na društvenim mrežama prozvan i „levičarem iz Šapca“, s obzirom da je levom rukom udarao muškarca koji je išao bagerom na ljude.

I grupa huligana dovežena crnim automobilima, koju su, kako su organizatori blokade i opozicija utvrdili, organozovali lokalni naprednjaci, motkama i štanglama je napala demonstrante.

Ipak, prvi dan blokade uspešno je završen, prema proceni organizatora, a uslovi za prekid protesta ( da predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbije da potpiše protivustavan Zakon o eksproprijaciji i da se izmeni Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi), su ostali. A u slučaju da zahtevi ne budu ispunjeni najavljena je druga blokada za narednu subotu 4. decembar.

Ta blokada 4. decembra bila je najmasovnija u Beogradu, gde se okupilo nekoliko hiljda ljudi, a bilo je masovno i u ostalim gradovima čiji je broj dostigao i više desetina. Zahtevima je dodat i taj da se puste svi uhapšeni tokom prošlog protesta. Građanima su se na blokadama pridružili i predstavnici opozicije i brojne javne ličnosti.

Protesti su protekli bez većih incidenta, a Vučić je baš tada posetio selo Gornje Nedeljice u Jadru, oblasti gde je najavljeno otvaranje rudnika kompanije Rio Tinto da bi, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, razgovarao s građanima kako bi čuo njihovo mišljenje o ovom projektu. On je najavio i da će predložiti izmene Zakona o eksproprijaciji, koje bi išle u Skupštinu po hitnoj proceduri.

Četiri dana kasnije Vučić je potvrdio u javnom obraćanju da je Skupštini Srbije vratio na ponovno razmatranje Zakon o eksproprijaciji, zbog toga što zakon ne uređuje oblast na pravi način, kao i da je predložio izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.
„Ovim su ispunjeni svi zahtevi naroda u protestima“, naglasio je Vučić i objasnio da će pravna procedura biti okončana do petka, kao i da je sve u skladu sa ovlašćenjima predsednika.

Ovaj potez Vučića podelio je organizatore blokada, pa se iz njih ubrzo povukao Savo Manojlović koji je krenuo u sakupljanje potpisa za narodnu inicijativu o trajnoj zabrani iskopavanja litijuma i bora, dok su Jovanović i SEOS nastavili sa protestima insistirajući na zaustavljanju projekta Jadar Rio Tinta u Gornjim Nedeljicama i sprečavanju otvaranja rudnika litijuma širom Srbije.

Okupljanja građana ali u mnogo manjem broju nastavljena su i tokom januara, a u februaru su počeli protesti četvrtom, koje su organizovali Kreni-promeni i SEOS, ispred Predsedništva a zatim su čelnici i aktivisti ovih organizacija kampovali ispred zagrade na Andrićevom vencu.

„Kruna“ ovog novog oblika bunta bila je blokada ispred Palate Srbija 15. febrara na Sretenje kada je predsednik države dodeljivao ordenje.

U međuvremenu, sredinom januara premijerka Ana Brnabić je saopštila da je Vlada ukinula prostorni plan za područje posebne namene u oblasti Jadra, a samim tim i sva ostala dokumentacija u vezi sa Rio Tintom i Rio Sava Exploration, što je deo javnosti shvatio kao gašenje požara pred izbore.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.