Ilir Deda: Odluka o prijemu Kosova u Savet Evrope predstavlja implementaciju Ohridskog sporazuma

Politički komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) doneo je na jučerašnjem sastanku u Parizu odluku da preporuči pozivanje Kosova u članstvo Saveta Evrope, a takva odluka ne može da se razume kao trenutna kompenzacija za nedostatka univezalnog priznanja smatra Ilir Deda sa Instituta društvenih nauka u Beču, prenosi N1.

„To ima više veze da se pomogne Kosovu u integrisanju u evropskim intitucijama gde je to moguće. To je isto rezultat dogovora prošlogodišnjeg oko francusko-nemačkog plana da Kosovo predstavlja samo sebe u međunarodnim institucijama. Mislim da je Savet Evrope jako važan u prvom pitanju zbog unapređenja ljudskih prava na Kosovu, boljeg stanja pravosudng sistema i demokratije u celini“, naveo je Deda u emisji „Iza vesti“.

Kako navodi, bio je i ranije pristalica uključenja Kosova u Savet Evrope i puno pre upravo zbog ovih stvari koje ističe.

„Ovo je početak nekog poravnanja ako može da se kaže. Nažalost aplikacija Kosova za kandidaturu se ne razmatra zbog sankcija EU prema Kosovu i ja mislim da je to jedan veliki gubitak za Kosovo. Nama treba ovaj proces integracija, a isto tada pre 13-14 godina kad je dijalog počeo on je počeo sa premisom da će napredak u dijalogu, normalizaciji, isto značiti napredak ka evrointegarcijama. Nažalost tih evrointegracija nema, a ni istitinskog napretka u normalizaciji odnosa“, objašnjava.

U Ohridskom sporazumu stoji da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama.

Odluka Političkog komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope da preporuči pozivanje Kosova u članstvo Saveta Evrope, predstavlja na neki način implementaciju Ohridskog sporazuma, navodi.

„S tim što se Kosovo obavezuje da uradi puno stvari, što nije do sada. Pratim izjave oko članstva, mogućeg članstva Kosova u Savetu Evrope. Malo mi je čudna ta retorika jer Srbija i Kosovo sede zajedno u jednom broju međunarodnih organizacija sada i zajedno sede u četrdesetak regionalnih organizacija i sada se stvara neka atmosfera ko da je ovo neki presedan, a to ne odgovara realnosti i činjenicama“, navodi.

Kako kaže, zvaničnici Srbije su posle prihvatanja tog plana izjavljivali da nije prihvatljivo članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, ali nijednom nisu rekli da je neprihvatljivo članstvo u Savetu Evrope.

„Meni je to sad malo čudno ali je jako važno za sve ljude koji žive na Kosovu članstvo u Savetu Evrope. Zato što ćemo imati još jednu instancu, Evropski sud za ljudska prava koji je jako važan. Ako mi imamo problem sa sudskim presudama na Kosovu, a nemamo gde da se žalimo kako ćemo unaprediti sistem. To je jako važno i za Srbe na Kosovu“, objašnjava.

Kako navodi, razgovara sa puno ljudi i vidi šta se dešava, kao i da u javnoj sferi ima puno ljudi koji su jasno za to da vlada sa kosovskim Srbima treba potpuno drugačije da se postupa i ponaša se.

„Ne samo da se šalju poruke, nego i da se radi i razgovara sa njima. Ovo nije način na koji jedna vlada traba da se ponaša sa pripadnicima jednog naroda“, naglašava.

Predizborna atmosfera na Kosovu

Kako kaže, na Kosovu se stvara predizborna atmosfera.

„Izgleda da će izbori biti ranije nego što je predviđeno za 2025. godinu. Ovde je trenutno tema kad će biti novi izbori i kad će biti ta odluka o raspuštanju skupštine i mislim da se stvari oko te unutrašnje političke dinamike menjajnju i idu ka novim izborima“, navodi.

Prema njegovim rečima, sada se rađaju neke nove politčke snage kosovskih Srba koje su mlađe, autentičnije i drugačije,

„I verujem da taj pluralizam nedostajao kod srpskog naroda na Kosovu i to se polako stvara i kao deo rekacije na akcije kosovske vlade na severu ali i ne smao na severu, vidim i južno od Ibra, postoji jedna distanca i nepoverenje. Kosovo će platiti cenu za ovakvo ponašanje. Iako se u Beogradu to gleda ‘evo nagrađuje se sa Savetom Evrope’, ne. Odnosi sa Zapadom su jako loši i imamo jako teške kvalifikacije koje dolaze iz SAD za politiku sadašnje vlade“, navodi.