INTERVJU Ministarka pravde Austrije Alma Zadić za Danas o problemima srpskog pravosuđa, aferi Ibica, pretnjama koje dobija zbog bosanskog porekla

Zadić je u sklopu posete regionu Zapadnog Balkana posetila Beograd u ponedeljak gde se sastala i sa srpskom ministarkom pravde Majom Popovićem, kao i sa predstavnicima civilnog društva.

Sa ministarkom Popović imala je, kako je to napomenula više puta tokom intervjua, odličan sastanak.

„Razmatrale smo primenjene sudske reforme. Smatram da je veoma važan i hrabar korak preduzeti takve reforme. Naravno sada je pitanje kako će te reforme biti implementirane. Još dug put je pred nama, ali potpisivanjem naše Zajedničke izjave postavljamo naš odnos u okvire ojačavanja vladavine prava, razmene iskustava i ekspertize iz pravosuđa. Austrija je prijatelj Srbiji u ovim poduhvatima“, kaže austrijska ministarka, koja se u Beogradu susrela i sa predstavnicima civilnog društva.

Zadić je prva austrijska ministarka koja ima migrantsko poreklo. Iz rodne Tuzle izbegla je 1994. u Beč, gde završava pravni fakultet, da bi zatim otišla u na univerzitet Kolumbija, u Njujorku, na dalje usavršavanje.

Zbog porekla često je na meti uvreda i pretnji desnih grupacija, te joj je dodeljena i 24-časovna policijska zaštita.

U intervjuu za Danas govori o problemima pravosuđa i civilnog društva u Srbiji, značaju vladavine prava, naporima koji se moraju učiniti kako bi se ubrzao evropski put, o aferi “Ibica” u koju je umešan i bivši kancelar Austrije Kurc, a odgovara i oseća li se, povrh svega, punopravnom članicom austrijskog društva.

* Sastali ste se sa predstavnicima civilnog društva, koliko se njihove poruke upućene Vama razlikuju od onih koje su Vam uputili predstavnici državnih vlasti?

Uvek se tokom poseta sastajem sa predstavnicima vlada, ali i sa predstavnicima civilnog društva jer i je važno dobiti celovitu sliku, iz različitih uglova. Imala sam veoma dobar sastanak s ministarkom pravde Srbije Majom Popović i ona i njen tim su odlučni da transparentno sprovedu reforme u skladu sa Venecijanskom komisijom. Naravno predstoje idalje izazovi, a izazov na koji civilno društvo uvek ukazuje je pitanje sprovođenja. Jedno je pisano slovo zakona, a drugo njegovo sprovođenje i kako taj zakon zaživi. To je ono u šta svi treba da se uključe – potrebno nam je civilno društvo, ali takođe i EU kako bi pomogla u ovom procesu. Naravno, ono zbog čega je za mene važno da upoznam predstavnike civilnog društva je zato što ono predstavlja važan stub demokratije i oni ukazuju na rane koje se moraju izlečiti.

* Koje su tačke Vaše politike koje sprovodite nakon što ste preuzeli ministarstvo pravosuđa, a koje biste preporučili srpskim kolegama?

Kao što vam je poznato i kod nas je bilo slučajeva korupcije i brojne istrage koje su potekle od takozvane afere Ibica. Moja uloga kao ministarke pravde bila je da osiguram da tužioci i sudije imaju dovoljno resursa, jer manjak istih u sudstvu je opasan. Za ovaj važan stub demokratije od velike je važnosti da se osigura da sudstvo može da radi nezavisno kao i da se osigura transparentnost i jaki antikorupcijski zakoni.

Ovo je bila jedna od glavnih tema koja me je pratila kroz moj ministarski mandat i kroz Zajedničku izjavu koju sam potpisala sa ministarkom Popović želim upravo da pružimo i razmenimo znanje i ekspertize koje imamo i u ovoj oblasti. Iz sastanka s ministarkom Popović je jasno proizašlo da je ona vrlo odlučna da sprovede neophodne promene kako bi se ispunile sve obaveze koje ima sudski sektor, ojačala nezavisnost tužilaštva i sudstva.

* Vidite li neke kolektivne probleme zemalja Zapadnog Balkana?

Glavni problem svih zemalja u regionu je neophodnost snažnih institucija, kao što su tužilaštvo i sudstvo. Neophodna je i efikasna borba protiv korupcije. Uvek kažem da korupcija i organizovani kriminal idu ruku pod ruku i zato je važno imati snažne i nezavisne institucije. Ovo je najveći izazov za zemlje Zapadnog Balkana, ali takođe predstavlja najbitniji izazov koji treba prevazići na putu u Evropsku uniju. To je prvo poglavlje koje se mora otvarati, a najteže je za zatvoriti.

* Kako mislite da je moguće građane zaintertesovati više za pitanje korupcije, jer se čini da i u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana, pa i u Hrvatskoj koja je u EU, građani nisu preterano zainteresovani za ovo pitanje?

Ovo je pitanje koje često čujem i stvar je u tome da korupcija uskraćuje prilike našoj deci, jer korupcija uništava jednake šanse građanima, tačnije oni sa više novca i utticaja imaće više mogućnosti. Nije to problem samo regiona, i mi takođe u Austriji imamo slučajeve visoke korupcije. Demokratija garantuje da svi imaju ista prava i šanse i mi moramo da držimo do tih vrednosti. Ovo je razlog zašto je borba protiv korupcije izuzetno važna. Uspešna borba protiv korupcije pokazuje ljudima da oni mogu da veruju u demokratiju, državu i državne institucije i da ćeone garantovati ista prava i šanse.

* Kada govorimo o evropskim integracijama koliko mislite da se pitanje stanja pravosuđa gubi iz vida jer smo svedoci toga da kada se govori o integracija se pre svega govori o političkim temama, poput, u Srbiji, pitanja Kosova?

Iskreno smatram da kada je u pitanju rad na pristupanju EU pitanje pravosuđa je osnova. Što više geopolitička situacija bivala izazovnija to više pitanje pravosuđa ponovo dolazi u fokus. Šta mislim kad to kažem? Austrija je uvek bila na strani Srbije i vaš prijatelj kada je u pitanju evropska integracija. Uvek smo bili zemlja koja je insistirala na procesu pridruživanja u EU. Ali u poslednjih deset godina doživeli smostagniranje u tom procesu i često su iza toga stajali i politički razlozi. Postoje zemlje u EU koje ne vide važnost integrisanja regiona Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, ali to se promenilo nakon ruske agresije na Ukrajinu jer su zemlje članice uvidele zašto je važno integrisati region u EU iz geopolitičkih razloga. Ovo je trenutak kada postoji velika politička volja, rad i trud da se učvrsti vladavina prava koja je osnova za pristupanje EU. Veoma mi je drago i prijatno sam iznenađena time koliko je Srbija uradila u proteklih godinu dana zajedno s Venecijanskom komisijom, koja je bila direktno uključena. Taj trud bi se trebao videti i od strane drugih zemalja članica EU.

* Zbog svog porekla suočavali ste se sa brojnim pretnjama, zbog čega imate policijsku pratnju. Osećate li se stoga kao punopravna članica austrijskog društva i zašto je uopšte u jednom evropskom društvo bitno ko je kog porekla, a ne kako obavlja svoj posao?

Nadam se da ubuduće neće biti važno gde je na primer sledeća ministarka rođena. Nadam se da to neće biti relevantno pitanje. I da budući ministri ukoliko imaju drugačiju pozadinu se neće susretati sa onim sa čim sam se ja susretala na početku svog mandata.

Na početku mandata bilo je dosta predrasuda i govora mržnje, čak i pretnji, ali takođe sam dobila brojne poruke podrške. I baš te poruke su me osnažile. Iako i sad nakon četiri-pet godina imam policijsku pratnju, u Austriji imam veliku podršku za moje konsekventno i neprestano zalaganje za nezavisno i otporno sudstvo. Rođena sam u BiH, ali sam odatle otišla kada sam imala deset godina. Smatram se Austrijankom, ali sam svesna svojih balkanskih korena.

Ovu anegdotu uvek prepričavam – kada me pitaju za koga bih navijala da igraju Bosna i Hercegovina i Austrija u fudbalskoj utakmici, ja odgovorim da je to isto kao kad bi pitali majku sestri Vilijams za koga bi navijala, za Serenu ili Venus.