Fantomski glasači tek vrh ledenog brega nepravilnosti 1Izbori 2020. u Vranju / Foto: Dušan Pešić

Izbore u Srbiji u mnogo većoj meri oblikuju dugoročni procesi koji prethode izbornom danu – neravnopravnost učesnika, neravnomerna medijska zastupljenost, kao i pristisci i uslovljavanje birača, nego nepravilnosti na izborni dan. A, birački spisak i fantomski glasači su već godinama jedan od glavnih izvora nepoverenja u izborni proces, ocenjuje za Danas Vujo Ilić iz Crte.

U odgovoru na pitanja o takozvanim fantomskim listićima za glasanje kao i kapacitetima opozicije za kontrolu izbornog procesa, sagovornik Danasa, Stefan Tasić, koordinator obuke kontrolora iz Ne davimo Beograd i predizborne koalicije “Moramo” ističe da je birački spisak zaključen pa opštinske uprave ne mogu da vrše korekcije, već to može isključivo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao i policija.

Podsetimo, tokom proteklih dana i pristizanja poziva za glasanje 3. aprila, po društvenim mrežama kruži veliki broj obaveštenja za glasanje upućenih nepoznatim osobama.

– Građani su na ovaj način direktno suočeni sa dobro poznatim problemima biračkog spiska, a to nije “ažurnost” kako obično predstavljaju predstavnici vlasti, već njegova tačnost i transparentnost. Kada se državna uprava hvali ažurnošću, to znači da je, na primer, neka osoba “ažurno” upisana u birački spisak nakon prijave prebivališta. Ali, da li osoba stvarno živi na prijavljenoj adresi, i da li taj podatak, u onoj meri u kojoj je to u javnom interesu, uopšte može da se proveri – to uvek ispadne odgovornost neke druge institucije – kaže Vujo Ilić.

Kako dodaje, birački spisak je već godinama jedan od glavnih izvora nepoverenja u izborni proces.

Fantomski glasači tek vrh ledenog brega nepravilnosti 2
Foto: CRTA

– Po istraživanju Crte iz 2018. godine, oko 60 odsto građana veruje da birački spisak ne sadrži tačne podatke. Polovina od njih jer se tako manipuliše izborima, a druga polovina zbog nesposobnosti administracije. To su poražavajući podaci za svaku državnu administraciju, a bojim se da se od tada poverenje u tačnost biračkog spiska dodatno smanjilo. Ove godine se posebno primećuje koliko je sistem netransparentan jer na obaveštenjima biračima koji stižu u stambenim zgradama ne pišu brojevi stanova, što zapravo otežava i dostavljanje obaveštenja i proveru stanja. Čak i u scenariju da se sve to dešava zbog administrativnih propusta, ti propusti imaju ozbiljne posledice, zato nema izgovora za Vladu i nadležna ministarstva da dozvoljavaju ovakve situacije pred svako glasanje – kaže naš sagovornik.

Vujo Ilić ističe da na izborima koje je Crta posmatrala do sada, nepravilnosti su se dešavale na biračkim mestima ali one nisu uticale na konačne ishode izbora.

– Izbore u Srbiji u mnogo većoj meri oblikuju dugoročni procesi koji prethode izbornom danu – neravnopravnost učesnika, neravnomerna medijska zastupljenost, kao i pristisci i uslovljavanje birača, nego nepravilnosti na izborni dan. Međutim, ne možemo unapred da znamo da li će to biti slučaj i na ovim izborima, ali posmatračka misija i postoji da bi utvrdila obim nepravilnosti i dala ocenu izbornog dana. Pri tome, uloga posmatrača izbora je ograničena, posmatrači ne mogu da spreče nepravilnost, oni mogu da je uoče, analiziraju, i obaveste javnost – smatra naš sagovornik.

Za kontrolu izbora ključna je uloga članova biračkih odbora na biračkim mestima koje, ističe on, predlažu učesnici izbora, i to ne samo njihova brojnost.

Fantomski glasači tek vrh ledenog brega nepravilnosti 3

– Često se kaže da je potrebno da budu prisutni na svim biračkim mestima. To nije dovoljno, podjednako je važno to koliko su dobro pripremljeni, koliko poznaju izborna pravila, i koliko su spremni da se bore za integritet svakog biračkog mesta. To ćemo moći da procenimo tek nakon izbornog dana, ali važna je i percepcija birača koja je stvorena pred izbore – po februarskom istraživanju Crte, preko dve trećine ispitanika misli da će biti moguća dobra kontrola regularnosti izbornog dana. Preovlađujuće uverenje da izborni dan ipak može da se održi u skladu sa pravilima, bez obzira na sve druge probleme, je nešto što ohrabruje – zaključuje Vujo Ilić.

Prema rečima Stefana Tasića, u prethodnim danima se javio veliki broj građana sa različitih beogradskih opština sa materijalima koji bude sumnju u manipulaciju sa biračkim spiskovima i fiktivnim prijavama prebivališta.

– Trenutno sa našim pravnim timom razmatramo mere koje možemo pokrenuti imajući u vidu ograničene pravne mehanizme po ovom pitanju. Realnost je i da određeni broj građana nije deo ikakvih manipulacija već su jednostavno prijavljeni na drugoj adresi iz administrativnih ili nekih drugih razloga, međutim veliki broj pristiglih listića za ljude koji tu nikad nisu viđeni je definitivno jedan alarm – kaže Tasić.

Potom napominje da je Ne davimo Beograd u februaru pokrenuo inicijativu „Moramo očistiti birački spisak“, gde su građanima ukazali na procedure kojima mogu odjaviti lica koja ne žive na određenoj adresi ili su preminula, kroz podnošenje zahteva za odjavu prebivališta.

– Nažalost, sada je birački spisak zaključen pa opštinske uprave ne mogu vršiti korekcije, već njih može vršiti isključivo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Pozivamo građane da nastave da prate ovaj proces i da prijavljuju sve neregularnosti. Velika odgovornost je i na MUP koji bi morao da sprovede postupke kontrole i utvrdi da li te osobe zaista žive na tim adresama – zaključuje Tasić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.