foto FoNet Zoran MrdaNakon sastanka takozvane proevropske opozicije sa specijalnim izaslanikom Evropske unije, Miroslavom Lajčakom, i dalje je ostalo otvoreno pitanje o tome ko od opozicionih struktura podržava evropsko mirovno rešenje za kosovsko pitanje. Većina je uglavnom ispostavila svoje uslove za podršku, a retki su to učinili gledajući „stvarnosti u oči“.
Uprkos tome što Ne davimo Beograd, Zajedno i Demokratska stranka nisu načelno protiv pronalaženja rešenja uz posredstvo EU, njihova “briga” usmerena je nedovoljnu transparetnost implementacije tog rešenja. Takođe, neki od njih problematizuju i činjenicu da bi potpis na taj dokument ili saglasje trebalo da stavi Aleksandar Vučić – kojeg nazivaju autokratom.
Narodna stranka, Vuka Jeremića, iako protiv bilo kakvog rešenja koje nudi EU, jer svaku varijantu smatraju “izdajom”, ipak su bili pozvani na sastanak sa Miroslavom Lajčakom, dok Dveri, Zavetnici, Novi DSS i ostale ekstremno desničarske stranke nisu.
Stranke koje su podržale ovaj sporazum su Stranka slobode i pravde i Pokret slobodnih građana. Potonja više eksplictno od SSP.
– U okviru radne grupe 35 EU Konventa, na sastanku s ambasadorom Miroslavom Lajčakom prošle godine doznali smo da su pregovori „transparentni, ali poverljivi“. Godinu dana kasnije poverljivost sadržine “ad hoc” sporazuma uklonjena je, a svima je jasno da potpisom na evropski predlog Srbija priznaje kosovsku državnost – komentariše za Danas Naim Leo Beširi, iz Instituta za evropske poslove.
Kako dodaje, lideri u Beogradu i Prištini ne deluju da su spremni za ono što se pred njih stavlja.
– S jedne strane implicitno priznavanje kosovske državnosti, što je stepen ispod priznavanja Kosova kao suverene države, s druge stoji zajednica srpskih opština. Rešenja na koja obe strane gledaju kao neprijatna i nedovoljno pobednička. Na Kurtiju je pritisak da dogovoreno u Briselu 2013. vidi svetlost dana. Očekuje se da zajednica opština u kojima dominantno žive etnički Srbi dobije svoju pravnu formu koja ne može biti na nivou veće nevladine organizacije, ali ni opstrujirajući faktor u donošenju odluka – kaže naš sagovornik.
Za to vreme opozicija zamera što evropski pregovarači ne uključuju i njih u dijalog…
Drugim rečima, napominje, od Koštuničinog predloga više od autonomije, manje od nezavisnosti, skoro dvadeset godina kasnije došli smo do koncepta prihvatanja državnosti, ali i ne kosovske države koja ide u reforme s elementima federalnosti.
– Nova runda pregovora je uspela da dođe do drugog važnog dogovora koji će biti osnova za sve buduće. Ipak, ostaje gorak ukus nesprovođenja starih dogovora što potpise dvojice lidera i sprovođenje napisanog dovodi u pitanje – kaže Naim Leo Beširi.
Prema njegovim rečima, za to vreme opozicija zamera što evropski pregovarači ne uključuju i njih u dijalog.
– Zamerku su čuli, okupili opozicionare i od njih mogli da čuju kombinaciju Koštunice, Šešelja i Miloševića. U izjavama koje su dali nakon sastanka nema nikakve vizije, ideje, osude režima koji nas je doveo u ovu situaciju niti odricanja od ratne prošlosti. Izuzev lidera Pokreta slobodnih građana, Pavla Grbovića koji je bezrezervno podržao preglog koji im je predstavljen tužne su, sumorne i evidentno nepromišljene izjave političara koji predstavljaju deo opozicije – ističe naš sagovornik.
Nedostatak ideja šta raditi sa Kosovom, napominje, kod prisutnih je toliko vidljiva da svi kao Vučićevi papagaji ponavljaju neophodnost formiranja Zajednice srpskih opština.
Puno glava, malo hrabrosti
– U svojim govorima to su pomenuli Đilas, Zelenović i Lazović, Lutovac se bunio što valjda Lajčak ne rešava pitanje s njim, dok se od Jeremićevog Jovanovića moglo i očekivati da će rečnikom Vojislava Koštunice ponoviti suverenitet i teritorijalni integritet. Puno glava, malo hrabrosti i vizije zaključak je sa sastanka ambasadora Lajčaka i predstavnika opozicije – smatra Naim Leo Beširi.
I zaista, postavlja se pitanje, kaže on, kada će opozicija prestati da bude reaktivna.
– Da reaguje isključivo na Vučićeve ideje, govore i zamisli. Da se kreće u okvirima koje medijska propaganda diktira, a oni ponavljaju, suverenitet, teritorijalni integritet, Zajednica srpskih opština. Đilas nam kaže da se predlog mora prihvatiti jer je alternativa pogubna za Srbiju. Radomir Lazović zajedno sa Zelenovićem traži garanciju za poštovanje prava Srba na Kosovu, Stefan Jovanović kaže da nam dogovor s Prištinom neće doneti normalizaciju. Sve izjave vrve od nepoznavanja prilika, razumevanja kosovskog problema, ali ni međunarodnih odnosa. Drugim rečima, amaterizam u rascepkanoj opoziciji koja je tražila priliku za razgovor i deluje da ga nije iskoristila. Da nije bilo Grbovića koji se fokusirao na sprovođenje dogovora, teško da bi zadržali obraz – kaže sagovornik Danasa.
Nesporno je da se život Srba na Kosovu, zaključuje on, mora unaprediti i za to su odgovorni Kurti i Vučić, a to uključuje i formiranje Zajednice opština u kojima Srbi žive u većini.
– Međutim, opozicionari kao da zaboravljaju mandat koji je EU dobila od generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Rezolucija koja je doneta 2010. i kojom je izmešteno pitanje iz UN u EU upravo se dešava nakon Jeremićevog iniciranog pitanja sudu u Hagu. Na kraju rezolucije pozdravlja se spremnost Evropske unije da olakša proces dijaloga između strana. Poslednja rečenica je ključna i predstavlja okvir u kome operiše Lajčak. Stavlja se akcenat na to da je proces dijaloga sam po sebi faktor za mir, bezbednost i stabilnost u regionu, a da dijalog promoviše saradnju, ostvaruje napredak na putu ka Evropskoj uniji i unapređuje živote ljudi – kaže sagovornik Danasa.
Miloš, Milica i Boško
On dodaje, “kako se Miloš, Milica i Boško zalažu da Srbija ne postane članica EU njihovo prisustvo sastanku nije ni potrebno, štavše i Stefan Jovanović je mogao da izostane”.
Ostali, ubedili su nas da malo razumeju, još manje imaju ideja, a verovatno nikakve vizije kako dva naroda koji neće nestati, privoleti na suživot i mir – kaže Naim Leo Beširi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
