Jeremić s Klintonovom uglavnom o Bosni

 Očekujemo da se nastave pozitivna kretanja kojima je rezultiralo majsko putovanje potpredsednika Bajdena u Beograd“), posle čega je usledio njihov polučasovni razgovor iza zatvorenih vrata.

Klintonovu posle toga više nismo ni videli ni čuli. Jer, kako nam je objašnjeno, to je uobičajena praksa kod ovakvih ekspres susreta upriličenih na traženje gosta iz inostranstva – za razliku od poseta koje organizuju domaćini. Kao, recimo, kad je ovde u ponedeljak boravio šef diplomatije Španije i sledeći predsedavajući EU Migel Moratinos ili, prošle nedelje, kad je na velika zvona dočekan hrvatski ministar Goran Jandroković kao predstavnik „demokratske zemlje koja značajno doprinosi mirovnim operacijama NATO“ i „kao lider u regionu predstavlja model opredeljenosti za reforme i progres“.

Prema informaciji iz domaćih izvora, glavni deo razgovora Klintonove s Jeremićem bio je posvećen tekućim butmirskim nastojanjima da se obezbedi stabilnost Bosne i Hercegovine – uz prilično jasno izraženu odlučnost SAD da se spreči tekuća „stagnacija u sprovođenju Dejtonskog sporazuma“. U tom kontekstu, navodi se, ocenjene su sa američke strane kao kontraproduktivne i neosnovane nedavne „referendumske pretnje“ iz Banjaluke, uz priznanje Beogradu za neka tekuća „konstruktivna nastojanja“ (iza scene) da se reši „taj problem s Dodikom“. Kosovo je, s druge strane, figuriralo kao tema u saglasnosti da se to pitanje ostavi po strani – odnosno da se, koliko je to mogućno, ide na poboljšanje međudržavne saradnje u svim ostalim oblastima.

U Stejt departmentu su, takođe, u utorak pomenute neispunjene obaveze Beograda prema Hagu (posebno u kontekstu izražene podrške nastojanjima Srbije da pristupi EU), kao i iščekivanja da se srpsko pravosuđe izjasni o ubistvu američkih državljana braće Bitići (1999), kao i o odgovornima za paljenje američke ambasade u Beogradu (2008) i „slučaju Miladina Kovačevića (2009).

To su, međutim, sve informacije koje su nam stigle iz „druge ruke“. Jer, ministar Jeremić, posle izlaska iz Stejt departmenta, nije bio raspoložen ni za šta osim za kraći monolog o „izuzetno uspešnoj poseti“ i „perspektivi za dalje unapređenje odnosa“. Kad je to završio, okrenuo nam je leđa i ušao u limuzinu koja ga je odvezla na aerodrom.

Bilo je to u 15.45, a njegov avion polazio je dva i po sata kasnije, s tim što se od Stejt departmenta do Dals aerodroma stiže, bez problema, za četrdesetak minuta. Što će reći, sa sasvim dovoljno vremena da se, preko novinara, prenese javnosti u Srbiji o čemu se konkretno razgovaralo – šta je rečeno s naše strane i šta se čulo od domaćina u tom važnom, prvom susretu na nivou šefova diplomatije. U razgovoru iniciranom, inače, iz Beograda – i to samo nedelju dana pošto je ovde u Vašingtonu boravio naš ministar odbrane Dragan Šutanovac i sa svojim pandanom u Pentagonu Robertom Gejtsom isto tako elaborirao sve te važne teme za koje su zainteresovane Srbija i SAD.