Jerinić: Pitanje je zašto je Ustavni sud u relativno kratkom roku reagovao na zahtev opozicije za ocenu ustavnosti „Mrdićevih zakona“

To je na društvenim mrežama obelodanila Jelena Jerinić, poslanica stranke Zeleno-levi front, koju, kako kaže za Danas, iznenađuje brza reakcija Ustavnog suda.

Ona je navela da Ustavni sud traži izjašnjenje Skupštine po dva predloga za ocenu ustavnosti koje su podnele opozicione poslaničke grupe – Narodni pokret Srbije, Pokret slobodnih građana-Stranka demokratske akcije Sandžak-Partija za demokratsko delovanje, Zeleno-levi front, kao i Javno tužilaštvo za organizovani kriminal.

Zadatak opozicije je da pokrene sve procedure kako bi zakoni bili stavljeni van snage

Jerinićeva za Danas objašnjava da je to uobičajeni korak u proceduri ocene ustavnosti i zakonitosti opštih akata. Mišljenje, kako kaže, ne daje plenum Narodne skupštine, već Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

“ Možemo da postavimo pitanje zašto je to učinjeno u relativno kratkom roku, jer su predlozi za ocenu ustavnosti podneti u februaru. Možemo da pitamo i zašto to isto nije učinjeno, na primer i u vezi sa predlogom za ocenu ustavnosti lex specialisa za Generalštab koji smo podneli u novembru 2025.godine.“ , kaže Jerinićeva.

Ona napominje da niko nije naivan da pomisli da će se SNS-ova većina u parlamentu predomisliti, jer je uvidela svoju grešku.

Ustavni sud traži od Skupštine mišljenje o podnetim predlozima za ocenu ustavnosti šatorskih zakona.
Podneta su dva predloga – 28 poslanika/ca NPS, PSG/SDA/PDD i @ZLF_poslanici i JTOK. pic.twitter.com/sb5K9529y6

— Jelena Jerinić (@JelenaJerinic) March 23, 2026

„Sudbina ovih zakona zavisiće od kritika koje su već došle od Evropske unije i koje će verovatno biti i pretočene u konkretne korake, nakon dobijanja savetodavnog mišljenja Venecijanske komisije. Naš zadatak, kao opozicionih poslanika i poslanica je da pokrenemo sve procedure koje možemo da bi se ovi zakoni stavili van snage. ZLF učestvuje u svim tim inicijativama. Sa kolegama i koleginicama iz NPS i PSG/SDA/PDD podneli smo predlog za ocenu ustavnosti i podnosioci smo predloga za prestanak važenja svih pet zakona. To su dva pravna puta kojim se ovi zakoni mogu staviti van snage“,ocenjuje sagovornica Danasa.

Cilj je da se dobije na vremenu u kom žele da osiguraju Nikolu Selakovića od gonjenja

Na pitanje šta je cilj ovakve reakcije Ustavnog suda, Pavle Grbović, predsednik i poslanik Pokreta slobodnih građana koji je i jedan od inicijatora za ocenu ustavnosti Mrdićevih zakona, odgovara da se radi o smišljenom prolongiranju procesa.

„Cilj je da se dobije na vremenu u kom žele da osiguraju Nikolu Selakovića i potencijalno druge ministre od krivičnog gonjenja i osude. Usvajanje ovih zakona je cementiralo evropski put Srbije u toj meri da je čak i SNS-u jasno da su oni u takvom obliku neodrživi, ali sve što rade u poslednje vreme, počevši od sastanaka sa Venecijanskom komisijom, preko ovih poteza uspavanog Ustavnog suda, ide upravo u pravu kupovine vremena“, objašnjava Grbović.

To i nije odluka Ustavnog suda

Miloš Pavlović, funkcioner Narodnog pokreta Srbije, stranke koja je takođe inicijator ocene ustavnosti seta pravosudnih zakona kaže za Danas da ovakvu reakciju Ustavnog suda nije očekivao, ali da to i nije odluka Ustavnog suda.

„Ustavni sud je tražio od Narodne skupštine da se kao donosilac spornih zakona izjasni o navodima Predloga za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti spornih zakona, o predlogu koji je podnela grupa narodnih poslanika. To postupanje Ustavnog suda možemo posmatrati kao nekom vrstom proceduralne prakse, ali i da je Ustavni sud uzeo predmet u rad. Kakva će odluka Ustavnog suda biti, politička ili pravna, sačekaćemo da saznamo kada bude doneta i ako bude doneta“, napominje Pavlović, dok Miloš Paradilović, poslanik i lider Novog lica Srbije konstatuje da su naprednjaci uništili pravosudni sistem u Srbiji i uspeli da izbrišu liniju između mafije i države.

Ovde je čitav državni vrh uključen u kriminal

Bacili su, kako kaže, sve institucije pod noge i obesmislili njihov rad, doveli poslušnike koji izvršavaju partijske zadatke umesto da sude u ime naroda i po zakonima.

„Ovde je čitav državni vrh uključen u kriminal i naprednjacima je jako bitno da drže pod kontrolom sudstvo preko ljudi kao što su Zagorka Dolovac i Nejad Stefanović, ali ni hiljadu Zagorki ih neće spasiti robije po padu sa vlasti. Oni će morati da odgovaraju pred oslobođenim srpskim pravosuđem kao primer kako će proći svaki sledeći Vučić ili Milošević koji pokuša da ih imitira i ponaša se kao diktator. Ljudi u Srbiji su gladni pravde i slobode, što sto svakodnevno pokazuju na ulicama i ovakve odluke su samo poslednji trzaji jednog posrnulog režima, ocenjuje Parandilović, komentarišući to što je Ustavni sud zatražio od Skupštine Srbije mišljenje o setu pravosudnih zakona koji su usvojeni na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke.

Da podsetimo 5. februara grupa opozicionih stranaka podnela je predlog Ustavnom sudu da oceni ustavnost pravosudnih zakona poznatih kao „Mrdićevi“,  čiji je cilj , kako su tada naveli, da sudove i tužilštvo stavi pod „kontrolu“ predsednika države Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.

U opoziciji nisu optimisti da će Ustavni sud doneti pozitivnu odluku

I tada, kao i sada podnosioci zahteva za ocenu ustavnosti tvrde da nisu optimisti u pogledu postupanja tog suda, ali i dodaju da je njihova obaveza da iskoriste sva raspoloživa zakonska sredstva da se bore za pravnu državu.
A sve ove izmene pravosudnih zakona onemogućavaju deo nezavisnog pravosuđa da goni počinioce krivičnih dela  iz vrha vlasti, naročito kada su u pitanju afere ‘Generalštab’ i ‘Nadstrešnica’. Ponavljaju da je osnovni cilj tog seta zakona da se Vučić zaštiti u aferi ‘Generalštab’ i da je svima jasno zašto su donete izmene pravosudnih zakona.

Podnosioci zahteva za ocenu ustavnosti Mrdićevih zakona, pre mesec i po dana tražili su izuzeće predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova u odlučivanju i objasnili da je on govorio o tim zakonima i kritikovao poslanika vlasti Uglješu Mrdića što nije konsultovao najvažnija sudska i tužilačka tela, ali je posle rekao da ne vidi nikakve dobre argumente zašto su zakoni sadržinski neustavni. Međutim odluku, Ustavnog suda kojom se od od Skupštine Srbije traži mišljenje o setu pravosudnih zakona potpisao je upravo Vladan Petrov, predsednik tog suda.