foto FoNetUvek je najveća partija iz vlasti bila prva na izborima. Zna kada će raspisati izbore, verovatno su SNS i SPS ranije znali i kako će da izgledaju obrasci i pripremili su opštinske i gradske uprave za overu potpisa.
Nisu time pokazali ništa novo, osim snage i silu jer su verovatno radili neke nedozvoljene stvari da bi to po postigli, a pritom su za nekoliko hiljada ljudi uništili državni praznik, kaže za Danas politikolog Boban Stojanović komentarišući brzinu kojom su vladajuće SNS i SPS sakupile više desetina hiljada potpisa za svoje paralementarne i beogradske liste.
Prema njegovom sudu, bespotrebno se pravila fama oko za njih nevažnih stvari.
Naprednjaci i socijalisti su za jedan dan od raspisivanaj izbora, 15. februara, uspeli da sakupe i overe potpise.
Pa je tako SNS za parlamentarnu listu predao više od 58.000 potpisa, a socijalisti više od 20.000.
Članovi i simpatizeri SNS stajali su u redovima širom Srbije, čak i noću, dok dovoljan broj parafa nije sakupljen.
Opozicija je pak, kako su se pojedinci želili, morala da u nekim mestima čeka na notare i overivače.
Stojanović za naš list ukazuje da u odnosu na 2020. nema nekih velikih razlika i napretka koji su postignuti u dijalogu vlasti i opozicije, a koji se odnose na sakupljanje potpisa, te da eventualne olakšice na tom polju nisu uticale na brzinu prikupljanja.
– Ostalo je iz 2020. da ne moraju samo javni beležnici da overavaju potpise nego i opštinske i gradske uprave. To je problematično bilo i tada i sada je jer te opštinske i gradske javne uprave vode gradonačelnici i predsednici opština i postoji potencijal za zlupotrebu podataka građana. Ostalo je pravilo da jedan birač može da podrži jednu listu iako je bilo najava da će moći više – navodi Stojanović.
On ne sumnja da SNS i SPS mogu lako i brzo da skupe 50.000 potpisa, budući da se to, kao kaže, radi po kvotama po mesnim odborima i da su verovatno „cimali“ ljude koji su zaposleni.
On ukazuje na druge problerme.
– Jedan se se odnosi na rad beležnika i opštinskih uprava za državni praznik. Uz to, izbori su raspoisani u 18 časova. Dakle, vi ste za državni praznik maltretirali javne beležnike i opštinske i gradske uprave da vam overavaju potpise to veče – kaže on.
Upitan zar oni nemaju obevzu da rade budući da su izbori, odgovara da ne bi trebalo da imaju obavezu jer se nije znalo kada će izbori biti raspoisani.
– Formalno -pravno gledano nije bilo zakucano da se izbori raspišu 15. februara u 18 sati. Što znači da su i pre raspisivanje izbora oni kontaktirali te ljude. Beležnici i opštinske uprave, ako ih rezervišete rade i nedeljom ili bilo kada, ali mi nismo znali kada će i šta biti raspisano. I drugi probem koji vidim se odnosi na obrasce za izbore. Budući da su objavljeni po raspisivanju izbora a nakon što je RIK zasedao, napredaci su vrlo brzo izašli sa cifrom od nekih 30.000 sakupljenih potpisa. Koliko god oni imali odbora, 170 u celoj Srbbiji, deluje mi nerealno da je moguće da se ti obrasci popune pravilno tako brzo. Deluje mi da su oni imali ranije te obrasce i da su znali kako će da izgledaju, što nije slučaj sa drugima – navodi Stojanović.
Zakonom je proces prikupljanja definisan tako što se prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, kao i Zakonu o lokalnim izborima, izjava birača da podržava izbornu listu overava kod javnog beležnika ili u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi. Takođe se obezbeđuje da u prostorijama mesnih zajednica dežura po jedan gradski ili opštinskioveritelj i da se postavi sto sa računarom i štampačom za pripremu izjave birača za overu.
U opštinama, odnosno gradovima gde nisu imenovani javni beležnici, izjavu birača da podržava izbornu listu može overiti i osnovni sud, sudska jedinica ili prijemna kancelarija osnovnog suda.
Za parlemntarne izbore je potrebno sakupiti najmanje 10.000 potpisa, a za lokalne u zavisnosti od broja birača na dan raspisivanja izbora. Pa je tako za beogradske izbore neophodno prikupiti najmanje 3.000 potpisa.
Povodom optužbi opozicije na rad javnih beležnika oglasila se i Javnobeležnička komora koja je saopštila da je sve kapacitete angažovala za overu potpisa birača za predstojeće izbore.
Da na zahteve odgovara u skladu sa redosledom prijema kao i da su radili za vreme praznika.
Dodaju da je svih 225 kancelarija angažovalo, osim beležnika, i 740 javnobeležničkih pomoćnika, pripravnika i saradnika, koji izlaze na teren po redosledu prijema zahteva.
„Za sada nije zabeležen nijedan slučaj otkazivanja, a ima više kancelarija u Srbiji koje još nisu primile nijedan zahtev za overu potpisa birača, naveli su u ovoj komori.
Političke stranke koje podnose zahtev za overu potpisa dužne su da kancelariji javnog beležnika podnesu pisani zahtev radi obavljanja službene radnje van javnobeležničke kancelarije.
I to moraju uraditi lično u kancelariji, a zahtevi elektonskom poštom ili telefonom ne mogu biti uvaženi, dodaje se u saopštenju. Kako se navodi, zahtev mora da sadrži tačno označeno mesto i datum obavljanja overe potpisa.
Prema Pravilniku koji je donelo Ministarstvo pravde, javnom beležniku pripada naknada od 30 dinara, uključujući PDV, po potpisu birača koji podrži izbornu listu za narodne poslanike i izbornu listu za gradske odbornike.
Nema nikakvih dodatnih troškova kod javnih beležnika za političke stranke i pokrete koji podnesu zahtev za overu potpisa birača.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
