Koha: Konjufca spreman da se povuče iz predsedničke trke

Ministar spoljnih poslova Gljauk Konjufca rekao je u sredu da je spreman da povuče kandidaturu za predsednika ukoliko opozicija ponudi kandidata.

Ipak, naglasio je da se „iz aviona“ vidi nedostatak volje opozicije da izabere predsednika.

Konjufca je u sredu rekao da opozicione partije kalkulišu sa padom Samoopredeljenja na eventualnim vanrednim izborima koji bi bili raspisani ako izbor šefa države ne uspe. Prema njegovim rečima, oni se oslanjaju na uticaj koji bi mogla imati Vjosa Osmani.

„Uključivanje predsednice Osmani u političku scenu, odakle oni kalkulišu da bi to možda smanjilo procenat Pokreta Samoopredeljenje. Otkako je ovaj element u igri, nije bilo iskrenih predloga. To je više kalkulacija opozicije za izbore. Molim vas, to se vidi ‘iz aviona’“, rekao je Konjufca.

Nakon izbora 28. decembra, politički subjekti nisu uspeli da postignu konsenzus o predsedniku.

Na sednici za izbor šefa države, koju je opozicija bojkotovala, najpre je predložen Konjufca iz Samoopredeljenja, a zatim i Fatmire Mulhadžu-Kolčaku.

Sednica nije održana jer u trenutku glasanja u sali nije bilo najmanje 80 poslanika, koliko je potrebno u prvom i drugom krugu izbora.

Konjufca je u sredu istakao da je spreman da se povuče iz trke za predsednika ako opozicija ponudi unifikacionog kandidata.

Prema njegovim rečima, odgovornost da iznese zajedničko ime pripada opoziciji, a ne Samoopredeljenju.

„Teret dokazivanja, da tako kažem, pada na opoziciju da nam predloži neko ime, a mi da damo svoje glasove. To je bila i ideja. Za opoziciju je veoma lako da predloži imena. Kao što znate, većina sada ima 66 glasova i mogli bismo ih staviti u funkciju rešavanja izbora predsednika. Ali u trenutku kada opozicija pronađe zajedničkog predsednika i predstavi ga nama, to ne znači da bi to bio predlog cele opozicije, ali barem dve političke partije“, rekao je on.

Ustav propisuje da novi predsednik mora biti izabran najkasnije mesec dana pre isteka mandata sadašnjeg.

Sednica za izbor predsednika održana je 5. marta, mesec dana pre nego što je Vjosa Osmani završila mandat. Sutradan je Osmani donela dekret kojim je raspustila Skupštinu.

Međutim, Ustavni sud je proglasio dekret nevažećim i dao poslanicima rok do 28. aprila, jer je ocenio da od početka mandata nisu imali na raspolaganju 60 dana za izbor predsednika. Prema Ustavu, ako izbor ne uspe nakon 60 dana, Skupština se raspušta i raspisuju se vanredni izbori.

Nakon presude, premijer Aljbin Kurti, koji je ujedno i predsednik Pokreta Samoopredeljenje, imao je samo jedan sastanak u okviru razgovora o konsenzusnom kandidatu za predsednika. On je razgovarao sa liderom LDK Ljumirom Abdidžikuom, koji je rekao da sa LVV teži „velikom sporazumu“ i da ne podržava nijednog kandidata.

U međuvremenu, lider PDK Bedri Hamza odbio je Kurtiјev poziv na sastanak i naveo da će na njega pozitivno odgovoriti samo ako je upućen u pisanom i formalnom obliku.

Kurti je u sredu kratko rekao da za sada nema ništa novo.

„U komunikaciji smo sa liderima opozicionih partija. Kada bude rezultata, obavestićemo vas“, rekao je on.

Tokom dana se pojavila informacija o mogućnosti da Pokret Samoopredeljenje ustupi funkciju predsednika Skupštine LDK-u, a da ta stranka podrži kandidata LVV-a.

To je demantovao potpredsednik LDK Ljutfi Haziri.

„LDK i predsednik Abdidžiku su u pregovorima da zemlji daju predsednika. Pisanja u medijima o promenama pozicija su apsolutno netačna. LDK je stranka nade i poverenja i kontinuirano se zalaže za funkcionalne i reprezentativne institucije“, napisao je Haziri na Facebooku.

„Već je dokazano da jedna partija i jedan lider nisu dovoljni za ostvarenje političkih ciljeva Republike“.

Kurti je više puta isticao da dogovor sa Abdidžikuom ne bi garantovao dovoljan broj glasova za izbor predsednika, s obzirom na to da su neki poslanici LDK izjavili da ne podržavaju kandidate poput Vjose Osmani.

Među njima je i Avdulah Hoti, koji je u sredu naglasio da predsednik ne treba da dolazi iz Samoopredeljenja.

Prema njegovim rečima, u poslednjih pet godina, u periodu kada je, kako je rekao, predsednik bio pod kontrolom Kurtija, donošeni su neustavni zakoni bez primedbi, šef CIK-a je smenjen na arbitrarni način, zemlja je ostala bez glavnog tužioca tokom celog tog perioda, a datum izbora je određen prema zahtevima Samoopredeljenja.

„Kosovo treba da ima predsednika koji nije iz LVV-a, osobu visokog ličnog, akademskog i društvenog integriteta, koja daje prioritet ustavnosti, koja ne brine da li će ponovo biti kandidovana za predsednika ili predsednicu. Samo na taj način se obezbeđuje balans vlasti i izbegava koncentracija moći u jednoj osobi“, naglasio je Hoti.

Kosovo je ušlo u poslednje dve nedelje ustavnog roka za izbor predsednika. Ako do 28. aprila predsednik ne bude izabran, zemlja ide u obavezne izbore koji moraju biti održani u roku od 45 dana.