Kosovske žrtve po etničkom ključu

U pitanju je selektivno sećanje, jer se Rezolucija fokusira isključivo na zločine koje su „nad Albancima“ izvršili bivši pripadnici Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, dok potpuno izostavlja srpske civilne žrtve, kao i žrtve ostalih manjinskih nacionalnosti stradalih tokom i nakon sukoba. Iako je diskriminacija po etničkom ključu očigledna, postoji i ona manje vidljiva, unutar samog albanskog korpusa.

Na Kosovu su prisutne diskriminacija i asimetrija u tretmanu albanskih žrtava, što se manifestuje na različite načine, u zavisnosti od toga da li su u pitanju žrtve bivše Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) ili „srpskih snaga“. Rezolucija negira status žrtve svima koji nisu albanske nacionalnosti, pa čak i jednom delu žrtava albanske nacionalnosti. Na taj način ona produbljuje etničku polarizaciju u kosovskom društvu, ali čini nepravdu i albanskim porodicama koje su bile žrtve zločina pripadnika OVK.

Kada su u pitanju srpske i žrtve ostalih manjinskih nacionalnosti, specifični aspekti njihove diskriminacije na Kosovu možemo podeliti u nekoliko kategorija: selektivno priznavanje patnje, institucionalnu marginalizaciju i nejednak pristup pravdi.

Zanemarivanje i negiranje srpskih i romskih žrtava u zvaničnim kosovskim narativima nije jedini aspekt diskriminacije. Na Kosovu je prisutna sistemska, institucionalna diskriminacija koja se ogleda i u nekažnjivosti za zločine izvršene nad srpskim i romskim stanovništvom. Veoma mali broj tih zločina dobio je sudski epilog. Stoga bi osuđujuća presuda bivšim vođama OVK, koja se očekuje od Specijalizovanih veća Kosova u Hagu, bila protivteža Rezoluciji i doprinos ispravljanju necivilizovanih postupaka pojedinaca.

Sistemska diskriminacija na Kosovu ogleda se i u tome što se potraga za nestalim licima srpske i romske nacionalnosti politizuje i usporava, pa se stiče utisak da Kosovo nije zainteresovano za rasvetljavanje sudbine svih žrtava rata. Sama Rezolucija ističe „odgovornost institucija Republike Kosovo da sprovedu istraživanje i dokumentovanje zločina koje je počinila Srbija tokom rata na Kosovu“. U njoj nema pomena zločina koje su izvršili pripadnici OVK, jer se patnja tih žrtava na Kosovu ne priznaje.

Rezolucija takođe „podržava pripreme za tužbu protiv Srbije za genocidne zločine počinjene na Kosovu“ i nalaže da su „jedini potvrđeni podaci o zločinima Srbije na Kosovu zvanični podaci Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu“. Instituta koji je takođe diskriminatoran. Počev od etničkog sastava zaposlenih, preko njegovog Pravilnika i Statuta, pa do izbora tema istraživanja.

Autor je istoričar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.