Kurti: Bombardovanje Jugoslavije je zaustavilo genocid na Kosovu

Kurti je na Fejsbuku napisao da su 24. marta 1999. godine vazdušne snage Natoa, predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, započele operaciju „Saveznička sila“, bombardujući iz vazduha vojne i policijske snage Jugoslavije i njihovu infrastrukturu, prenosi Kosovo online.

„Ova kampanja usledila je više od godinu dana nakon početka rata na Kosovu i dan nakon što je postalo jasno da Srbija, pod vođstvom Slobodana Miloševića, neće prihvatiti ultimatume za obustavljanje vojnih i policijskih operacija na Kosovu protiv civilnog stanovništva, niti povlačenje snaga, kao ni diplomatske ponude za političko rešenje kosovskog pitanja“, naveo je Kurti.

Podsetio je na reči tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona, da je nekoliko meseci pre samog bombardovanja učinjeno sve kako do te operacije ne bi došlo.

„Tokom proteklih meseci učinili smo sve što smo mogli da ovo pitanje rešimo mirnim putem. Državna sekretarka Olbrajt radila je neprekidno na pregovorima o sporazumu. Gospodin Milošević je to odbio. U nedelju sam poslao ambasadora Holbruka u Srbiju da mu jasno stavi do znanja, u ime Sjedinjenih Američkih Država i naših saveznika iz Natoa, da mora da ispuni svoje obaveze i zaustavi represiju ili će se suočiti sa vojnim dejstvima. On je to ponovo odbio. Danas smo mi i naših 18 saveznika iz Nato-a odlučili da učinimo ono što smo ranije najavili – ono što moramo da učinimo kako bismo vratili mir. Naša misija je jasna: da pokažemo odlučnost Natoa, kako bi srpski lideri razumeli potrebu da promene svoj kurs, da sprečimo još krvaviju ofanzivu protiv nevinih civila na Kosovu i, ako bude potrebno, da ozbiljno umanjimo vojnu sposobnost Srbije da nanosi štetu narodu Kosova. Ukratko, ako predsednik Milošević ne želi mir, mi ćemo ograničiti njegove sposobnosti da vodi rat“, citirao je Kurti Klintona uoči bombardovanja.

Kurti dalje navodi da se, uprkos očekivanjima, Jugoslavija pod vođstvom Miloševića nije predala skoro tri meseca.

„Tako je 19 država članica Natoa bombardovalo Jugoslaviju 78 dana i noći, sve do 10. juna, kada je potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu okončan rat na Kosovu. Tokom tog perioda Srbija je intenzivirala aktivnosti na terenu radi sprovođenja plana „Potkovica“ za etničko čišćenje Kosova od Albanaca, pri čemu je proterano više od 860.000 Albanaca, a oko pola miliona je interno raseljeno. Samo tokom aprila 1999. godine, navodi se, ubijeno je više od 4.000 albanskih civila od strane policijskih i vojnih snaga. Mnogi su stradali u masakrima širom Kosova, dok se deo njih i dalje vodi kao nestao“, istakao je Kurti.

Navodi da je „tragedija naroda Kosova“ kulminirala tokom rata 1998. i 1999. godine i podstakla reakciju zapadnog sveta i aktivirala Nato da interveniše „s ciljem zaustavljanja genocida, etničkog čišćenja i drugih zločina nad Albancima na Kosovu“.

„Nakon dejstava Oslobodilačke vojske Kosova, bombardovanje Natoa i ulazak njegovih snaga na Kosovo u junu 1999. godine doneli su slobodu Kosovu i otvorili put izgradnji demokratije i državnosti. Zbog toga se a zahvalnošću pamti podrška svih zemalja članica Natoa, uz posebno naglašavanje uloge Sjedinjenih Američkih Država na putu naroda Kosova ka slobodi, demokratiji i izgradnji države“, zaključio je kosovski premijer.