Koja faza francusko-nemačkog plana treba da bude završena do kraja godine i šta sledi dalje?

Ta faza se može nazvati fazom normalizacije odnosa, na kojoj insistiraju posebno predstavnici SAD, ali i Nemačke i Francuske, a istakao ju je i specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, koji je posle sastanka sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem rekao da je prvi korak u evropskom planu normalizacija odnosa Kosova i Srbije kao pozitivan signal iz regiona, ali da to nije kraj priče, jer se ona nastavlja do pravno obavezujućeg sporazuma koji je i navaden u objašnjanju njegovog mandata.

Normalizacija odnosa je i prvi stepen u procesu prihvatanja Srbije kosovske nezavisnosti, objavio je još u septembru Albanijan post detalje francusko-nemačkog predloga, koji je iz sadašnje perspektive zaista može shvatiti kao radna verzija u kojoj je pažnja posvećivana i nijansama određenih termina.

Suština plana Francuske i Nemačke bila poznata već u septembru

„Prihvatajući Kosovo kao posebnu političko-pravnu realnost, Srbija će zauzeti pasivan stav i više se neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama”, predvideli su tada Francuzi i Nemci.

Tvorci plana bili su vrlo precizni u oceni osetljivosti Srbije na termine vezane za Kosovo, pa se precizira da „Srbija za sada, umesto priznanja, mora da prihvati Kosovo kao „posebnu političku i pravnu realnost”. U dokumentu iz septembra se pojašnjava da je ovde „suština ispravna upotreba semantike“ – prihvatanje nezavisnosti Kosova, nasuprot priznavanju nezavisnosti Kosova“.

A kada je reč o rokovima, Lajčak je sada rekao i to da se EU i SAD sledeće godine neće puno baviti dijalogom dve strane budući da ih čekaju izborne godine, te da bi bilo dobro da, s obzirom na to da je tek početak godine, svi sretnu na njenom kraju i konstatuju da je završen dobar posao.

Uz ovu Lajčakovu izjavu uklapaju se i reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je u poslednjem obraćanju javnosti nagovestio da će Srbija biti pod posebnim pritiskom u drugoj polovini godine.

Desetogodišnja perspektiva

A napisano je i u pomenutoj verziji  francusko-nemačkog plana, koji se sve više naziva evropsko-američkim, budući da je su i SAD stale čvrsto uz njega, i koji objašnjava logiku novog okvira dijaloga iz perspektive desetogodišnje vizije rešavanja problema i pruža „makroperspektivu“.

Ta perspektiva stvari gleda iz udaljenosti od deset godina kada EU bude spremna da se proširi i uključi Zapadni Balkan, i kada treba da dođe do konačnog formalnog sporazuma o priznanju, kao preduslova za članstvo Kosova i Srbije u EU.

„Ako predlog bude prihvaćen, nezavisnost Kosova će prihvatiti i pet preostalih zemalja EU, dok će Srbija imati značajnu finansijsku pomoć i biće priznata kao sila regiona“, preneo je u septembru albanski portal.

U tom dokumentu u prvoj tački je pisalo da „do sredine 2023. godine mora biti postignuta suštinska normalizacija odnosa”.

U međuvremenu, se taj dokument menjao, ali je njegova suština ostala, a to je da se proces koji Beograd vodi od prihvatanja kosovske nezavinosti dovodi do obostranog međunarodnog priznanja kao preduslova za članstvo Kosova i Srbije u EU dovdede do kraja.

Šta će biti sa tačkom o ulasku Kosova u UN?

Srbija zasad ne pristaje na to da prizna nezavisnost Kosova, što se u ovoj fazi u kojoj smo i ne traži od nje, a crvena linija joj je, kako kažu srpski zvaničnici, i njeno pasivno držanje u slučaju prijema Kosova u Ujedinjene nacije.

Prema zasad poznatim informacijama, u francusko-nemačkom predlogu piše da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Da li će Vučić, kojem je jedino i poznat pravi sadržaj francusko-nemačkog predloga, pristati da ta i takva tačka bude deo tog prvog dokumenta za koji se očekuje da bude potpisan do kraja godine, ili će insistirati da bude izbačena i ostavljena za narednu fazu, ili pak izmeni do neprepoznatljivosti, kako javnost u Srbiji ne bi prozrela šta zapravo znači, nije poznato. I verovatno će biti stvar daljih pregovora na kojima će Beograd insistirati.

Međutim, čini se da su male šanse da u tome uspe budući da sve do sad poznate verzije plana sadrže tačku u kojoj se pominje pasivnost Srbije prema članstvu Kosova u međunarodnim institucijama.

A taj plan bi trebao da bude i neka vrsta mape puta koja će pokazivati kuda dve strane idu a trebalo bi da idu, prema zahtevima Zapada, ka ulasku Kosova u međunarodne institucije sledstveno tome u UN i EU.

Vučić je javnosti saopštio i to da Srbija članstvo Kosova u Savetu Evrope na može da spreči jer nema većinu, a da ne može da spreči ni njegovo članstvo u NATO jer nije članica, što nije sasvim tačno, budući da to mogu da spreče zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova, a s čijim predstavnicima Lajčak već uveliko razgovara kako bi im predstavio sadržaj dijaloga i predstavio im evropsko-američki plan, za koji je Vučić već rekao da su ga prihvatile.

Kurti odbija ZSO

U jednoj od verzija plan piše i da će „ako predlog bude prihvaćen, nezavisnost Kosova prihvatiti pet preostalih zemalja EU, dok će Srbija imati značajnu finansijsku pomoć i biće priznata kao sila regiona“, prenosi albanski portal.

Nije poznato ni to da li Kosovo u ovoj prvoj fazi do kraja godine ili pak sredine treba da oformi ili uđe u formiranje Zajednice srpskih opština, što premijer Kosova Aljbin Kurti odbija da učini kao proritet. Ali je ZSO uslov Srbije za dalji tok razgovora i pregovora, ali i povratak u institucije Kosova.

Formiranje ZSO podržavaju i SAD i EU, ali nije poznato da li je previđeno da ona bude oformljena po Briselskom sporazumu, što je zahtev Beograda ili na naki drugi način koji se već priprema i mogao bi biti predstvaljen Kurtiju krajem ovog meseca.