„Kritičan trenutak za njih“: Politikolog o „strahu“ naprednjaka od lokalnih izbora 29. marta

Dodaje da bi pobeda studentske ili studensko-opozicione liste makar u jednoj opštini dala dokaz ljudima da SNS može da se pobedi, ali da čak i ako do toga ne dođe, smanjivanje rejtinga SNS u malim opštinama, kao što su ove, kada se na njih dodaju veliki gradovi gde SNS ima značajan zaostatak pokazuje da je SNS u problemu.

Bursać je u gostovanju na Televiziji N1 rekao da Srpska napredna stranka funkcioniše po jednom totalitarnom principu na nivou cele zemlje, te da kod njih postoji imperativ da se “sačuva” svaka lokalna samouprava

“Oni kandiduju Aleksandra Vučića i državnu politiku svuda – tu ne postoji lokalna politika, ne postoje neki lokalni kandidati. Oni su svi zamenjivi i praktično nebitni. Lista se svuda zove, to znamo već 13-14 godina, po Aleksandru Vučiću. Ako negde dođe do pukotine, njima se ceo koncept urušava, jer će onda građani videti da je moguće negde”, kaže on.

Zbog toga, prema njegovom mišljenju, Vučić pribegava retorici da će ukoliko SNS izgubi vlast doći do propasti.

“On to radi sa marketinške strane. Njemu je vrlo jasno da postoji jedan deo neodlučnih glasača koji bi mogli da prevagnu te izbore, koji nisu sigurni šta bi moglo da bude posle. Oni jesu nezadovoljni onim što se dešava, jesu nezadovoljni vlašću Srpske napredne stranke, ali nisu baš sigurni da li te studentske, opozicione liste mogu dobro da vode te opštine. On baš uliva taj strah u te glasače da ih ili obeshrabri od glasanja ili ih prevede na svoju stranu”, kaže politikolog.

Zbijanjem redova vlast pokazuje koliko je ovo kritičan trenutak za njih

Kao još jedan pokazatelj koliko su ovi lokalni izbori važni za SNS, sagovornik N1 navodi i to što sada sve vladajuće stranke izlaze na jednoj listi.

„Šalju poruku da nema rasipanja glasova i to je još jedna poruka u stvari koliko su njima važni ti lokalni izbori i koliko oni shvataju da je ovo jedan kritičan trenutak za njih. Njima ne odgovara i jedan glas da ostane van toga. Ranije su oni mogli da puste slobodu radikalima, SPS-u, Zavetnicima, sad nema toga. Pazite, u Kuli Savez vojvođanskih Mađara (SVM) ide na listu. U opštini koja ima 10 odsto glasača mađarske nacionalnosti, gde manjinska stranka s kojom ste u savezništvu praktično može da te glasače pokupi sama, oni nemaju poverenja dovoljno da ih puste da idu sami, nego SVM ide na listu zajedno sa SNS-om”, objašnjava on.

Na pitanje zašto to ne radi i druga strana, Bursać navodi da je deo kredibiliteta studentskog pokreta na nacionalnom nivou došao iz toga što su rekli da neće saradnju sa starim opozicionim strankama.

„SNS svuda kandiduje državnu politiku Aleksandra Vučića i oni lako mogu u svoje redove da ubace sve. Koga je SNS imao u koaliciji u zadnjih deset godina – od manjina do ultranacionalista, monarhista, socijalista, liberalo-konzervativaca. Oni celi taj bućkuriš podvedu pod ime Aleksandra Vučića i idu sa tim na izbor. Sa studentskom listom je malo drugačije. Veliki deo njihovog kredibiliteta na nacionalnom nivou je došao iz toga što su oni rekli ‘mi smo nešto novo, nećemo saradnju sa starim opozicionim strankama’. I čini se da im je to donelo određenu popularnost i opet to je podatak koji vidimo, jedan broj ljudi koji nije hteo da vidi opoziciju je rekao ok, sad idemo da podržavamo studentsku listu. Znači, postoji zaista jedan značajan broj ljudi koji je bio razočaran opozicijom, bilo u ideološkom smislu, bilo u smislu njihove ranije neefektivnosti, često fragmentiranosti, odnosno toga da nisu mogli nikako da se ukrupne i ujedine i oni sad kažu ok, ova je nova priča, studenti su nova priča, idemo s njima”, kaže on.

Ipak, ističe da je na lokalu drugačija situacija, da nema problematičnih, velikih političkih imena opozicije.

„Na lokalu nema kočničara u koji, bar u percepciji javnosti, mogu da služe kao opravdanje zašto nećete glasati za neku zajedničku listu – nema velikih opozicionih likova gde možete da kažete ovaj mi se ne sviđa, ovaj je radio ovo, ovaj je bio u prethodnoj vlasti i sl. Toga na lokalu verovatno nema, manje su sredine, ljudi se znaju, onda to lakše ide”, objašnjava on.