Lajčak juče s Vučićem, danas sa Đilasom

Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica parlamentarne stranke Zavetnici nam je rekla da nisu dobili poziv na sastanak.

– Mi smo taj gest shvatili kao poruku da on ne traži sagovornike već poslušnike koji će da sprovode briselsku agendu bez obzira na interese Srbije. Naša vrata su otvorena za sve koji žele razgovore ali koji uvažavaju integritet i suverenitet države Srbije – navela je Đurđević Stamenkovski za Danas.

Informaciju da li su na sastanak pozvani nismo dobili od Boška Obradovića, lidera Dveri niti od Miroslava Aleksića, potpredsednika Narodne stranke.

Lajčak je posle višednevne posete Kosovu i razgovora sa tamošnjim zvaničnicima i predstavnicima opozicije trebao sinoć da stigne u Beograd i razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Uoči dolaska u Beograd, Lajčak je razgovarao sa predstavnicima Srpske liste nakon čega je, prema najavama trebao da obiđe Valač i Jarinje.

Budući da je prošle nedelje u Briselu na tehničkom nivou razgovora postignut dogovor u oblasti energetike, Lajčak je na Kosovu pojašnjavao njegove detalje.

On je naveo da ne postoji novi sporazum o energetici, već je to samo vodič kako primeniti dva sporazuma o energetici koja su potpisana 2013. i 2015.

Lajčak je u emisiji „Kallxo Pernime” rekao da je jedan od problema sa kojim se suočava tokom dijaloga a vezi sa prethodnim sporazumima taj da se postignuti sporazumi različito čitaju u Prištini i Beogradu.

“Radili smo na ovom dokumentu osam meseci, da se tačno razjasni ko je za šta odgovoran i do kada mora da ispuni preuzetu obavezu. Prvi korak je već realizovan, a to je srpska kompanija ‘Elektrosever’, koja će biti licencirana i počeće da radi u okviru kosovskog zakonodavstva i snabdevaće strujom četiri opštine na severu Kosova“, rekao je Lajčak.

„Sporazum sadrži vrlo specifične datume do jula 2024, ali većina detalja mora biti ispunjena do jula 2024. tako da je jasno šta treba da bude do tada gotovo“, rekao je on.

Iz Prištine je otišao, kako prenose kosovski mediji, ohrabren, jer je na sva tri sastanka koja je imao sa visokim kosovskim liderima čuo izjave koje idu u prilog podrške dijalogu i uključivanju kosovske vlade u isti.

Potvrdio je da se finalizuje zajednička deklaracija o nestalima.

Posrednik u dijalogu se nada zajedničkom susretu srpskog predsednika i kosovskog premijera do kraja leta, ali naglašava da nije sporna njihova spremnost da se sastanu, ali da evropska strana insistira to da taj susret bude produktivan.

Podsećajući na dva susreta Kurtija i Vučića u junu i julu prošle godine, naveo je da oni nisu bili baš konstruktivni zbog čega se evropski posrednik onda angažovao da se kroz intenziviranje sastanaka odvojeno sa njima dođe upravo do toga da se na sledećem sastanku na visokom političkom nivou „isporuče rezultati“.

„Ne želite da se dvojica lidera sastanu i kritikuju jedan drugog. Želite da se vođe sastanu i dogovore o sporazumima važnim za građane Kosova i Srbije. Zato se radi na pripremi novog susreta. Znate da smo imali večeru sa gospodinom Vučićem i Kurtijem u maju u Berlinu i sada imamo momentum da započnemo češće i redovnije sastanke na nivou lidera. Kao što znate, nivo glavnih pregovarača radi veoma dobro ali naravno da je normalizacija na dnevnom redu lidera“, kazao je Lajčak.

Govorio je i o spisku zadataka Vlade Kosova i Srbije koji još nisu završeni.

„Ne želim da javno iznosim ovu listu, delim je samo sa državama članicama, a kada razgovaramo sa njima, u slučaju Srbije imamo Poglavlje 35, dok imamo druge mehanizme za Kosovo“, rekao je on.

Formiranje Zajednice srpskih opština je obaveza koju je Kosovo prihvatilo, potvrdio je on napuštajući Prištinu.

„Uključujući i ratifikaciju u vašoj narodnoj skupštini. Zato, kao što sam i kazao, postoje veoma dobro poznati principi međunarodnog prava koji kažu – ono što je dogovoreno se mora i sprovesti. Dakle, to nije zahtev Brisela, već nešto o čemu su se strane u dijalogu – Kosovo i Srbija i složile i kao što sam kazao, naša pozicija kao EU – i prema Kosovu i prema Srbije je da se sprovede ono što je dogovoreno“, izneo je on.
Kada je reč o sporazumu o registarskim tablicama, Lajčak je naveo da postoji radna grupa koja je već predložila nekoliko predloga, ali da dve strane ipak nisu mogle da se dogovore oko rešenja.

Produžen mandat

Iako tokom njegovog posredovanja u dijalogu nije postignuto mnogo, Lajčaku je mandat evropskog posrednika produžen za još 24 meseci, „Bilo je nekoliko sastanaka u Parizu i Berlinu, ali nije bilo proširenja, pa nije ni bilo dijaloga. Moj prvi zadatak je bio da pokrenem dijalog, i da stavim Evropsku uniju u ulogu pilota ovog pokreta, tako da se proces nastavi“, rekao je Miroslav Lajčak.