Mjanmar protestiFoto: EPA-EFE/STRINGER

Ministarstvo odbrane demantovalo je u pisanoj izjavi za Danas izveštaj mjanmarskog medija – Iravadi – da je delegacija Srbije doputovala 17. januara u Mjanmar na razgovore o vojnoj saradnji, odnosno prodaji oružja tamošnjim vlastima, koja već godinu dana unazad vrši pokolj civilnog stanovništa.

Kako je izvestio lokalni, nezavisni i prema tamošnjim vlastima kritički medij – Iravadi, reč je o državnoj delegaciji iz Srbije, koja je, preko aerodroma u Dubajiu, stigla u Mijanmar da pregovara o prodaji oružja vojnoj hunti.

Iz Ministarstva odbrane, međutim, demantuju tu infomaciju.

– Delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije nije bila u Mjanmaru i predstavnici Ministarstva i Vojske nisu pregovarali o prodaji oružja toj zemlji. Napominjemo da se dozvole za izvoz naoružanja Mjanmaru ne izdaju od izbijanja poslednje krize u toj zemlji – piše u odgovoru Danasu.

Isti lokalni medij, Iravadi, osnovan još početkom devedesetih godina prošlog veka, jedan od retkih nezavisnih i kritički nastrojen prema vojnoj hunti, koji je opstao u Mjanmaru, i koji, recimo, ima više od 15 miliona pratilaca na Fejbuku, izvestio je 5. januara da tamošnji režim „ima malo prijatelja u inostranstvu i da ga priznaje samo nekoliko zemalja sveta“.

Ministarstvo odbrane: Nismo bili u Mjanmaru i nismo pregovarali o prodaji oružja 1

Od pet zemalja sveta, koje ga priznaju, našla se i Srbija, koja, sudeći prema izveštajima tog medija, i dalje vojnoj hunti prodaje oružje za učestala, gotovo svakodnevna ubistva na desetine civila.

Naime, tokom proslave Dana nezavisnosti Mijanmara, 4. januara, novine vojne hunte koja je nasilno svrgla vlast izabranu na izborima, štampale su pozdravne poruke iz Rusije, Belorusije, Srbije, Severne Koreje i Kambodže.

Takođe, Irivadi navodi da su ključni izvoznici oružja za vojsku Mijanmara – Rusija, Belorusija i Srbija.

Podsetimo, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 18. juna, prošle godine, rezoluciju kojom je osudila vojni udar u Mijanmaru, izvršen u februaru 2021. godine, i zatražila obnovu demokratije, pozivajući na uvođenje embarga na oružje toj zemlji. Srbija je, takođe, podržala uvođenje embarga na prodaju oružja tamošnjoj vojnoj hunti.

Mjanmarska vojska je 1. februara 2021. godine izvela udar i preuzela vlast u zemlji pod izgovorom da su novembarski izbori, 2020. godine, bili neregularni. Vojska je proglasila jednogodišnje vanredno stanje i uhapsila čelnike vlade, uključujući i mijanmarsku liderku Aung San Su Ći, dobitnicu Nobelove nagradu za mir.

Masovni protesti protiv vojnog udara počeli su 6. februara, a desetine ljudi dnevno su ubijani bojevom municijom. Dokaze da su hiljade civila ubijeni u Mijanmaru od puča 1. februara 2021. godine, iznela je, između ostalih, krajem leta prošle godine, Asocijacija za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP), grupa aktivista koja beleži ubistva koje čine snage bezbednosti ove azijske države.

Pre mesec dana, odnosno krajem decembra prošle godine, svetske agencije su objavile vest da je 25. decembra 2021. godine, više od 30 ljudi, među kojima je bilo žena, dece i starijih lica, ubijeno, a njihova tela su spaljena u državi Kaja u Mijanmaru.

Kako je preneo Rojters, grupa za ljudska prava Kareni saopštila je da su u blizini sela Mo So kod grada Hpruso pronađena spaljena tela interno raseljenih ljudi, među njima i posmrtni ostaci žena i dece koje je likvidirala vojna hunta u Mijanmaru.

Ministarstvo odbrane: Nismo bili u Mjanmaru i nismo pregovarali o prodaji oružja 2
Foto: Beta/AP/STR

Poput UN, i Evropska unija je u aprilu prošle godine, uvela sankcije članovima vojne hunte u Mijanmaru, a nakon navedenog pokolja 25. decembra, visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borelj, izjavio je 30. decembra, dakle, pre tri nedelje, da je Evropska unija spremna da uvede dodatne sankcije Mijanmaru nakon nove eskalacije nasilja od strane vojske.

Borelj je iznova pozvao na uvođenje međunarodnog embarga na oružje toj zemlji.

Inače, Srbija ima tradiciju prodaje oružja Mijanmaru, koja se, prema ovomesečnom izveštaju Burma Campaing UK, nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava i razvoj demokratije, posebno intezivirala od 2010. godine.

Ova organizacija, koja se opisuje sa odrednicama da ima ključnu ulogu u koordinaciji međunarodne kampanje za oslobađanje Burme, objavila je ovog meseca, u januaru, analizu pod nazivom “Da li Srbija i dalje prodaje oružje vojnoj hunti u Mijanmaru?”, gde se ističe da još od državnog udara 1. februara 2021. godine, postoje neproverene glasine i izveštaji o vojnim kontaktima i snabdevanju i prodaji oružja i vojne opreme mijanmarskoj vojsci.

Podseća se da ovakvi izveštaji dobijaju na kredibilitetu činjenicom da je Srbija imala blizak odnos sa burmanskom vojskom decenijama, da je potpisala odbrambenu saradnju sporazumom iz 2015. godine, kada je ministar bio Bratislav Gašić, kao i da je nastavila sa snabdevanjem naoružanja u godinama koje su usledile.

Ministarstvo odbrane: Nismo bili u Mjanmaru i nismo pregovarali o prodaji oružja 3

Uz napomenu da je Srbija podržala rezoluciju UN o uvođenju embargo na prodaju oružja Mijanmaru, ističe se “duga evidencija neuspeha usklađivanja sa politikom EU u procesu pridruživanja Unija, uključujući i nastavljanje prodaje oružja burmanskoj vojsci uprkos EU embargo na prodaju oružja.

Podsetimo, dok je aktuelni ministar odbrane, Nebojša Stefanović, obavljao dužnost ministra unutrašnjih poslova, njegovo i ime njegovog oca – Branka Stefanovića, dovodilo se u vezu sa navodnom koruptivnom i nelegalnom trgovinom oružja, poznatijom pod imenom – afera Krušik.

Branko Stefanović, koji je u međuvremenu preminuo, prvi put je doveden u vezu sa fabrikom oružja Krušik u novembru 2018. godine kada je istraživačka mreža BIRN objavila da je posredovao u nelegalnoj prodaji oružja između Krušika i kupaca iz Saudijske Arabije. Dokumenta koje je BIRN objavio pokazala su da je Stefanović navodno bio u posetama Krušiku kao predstavnik GIM-a u maju 2017. godine. U septembru 2019. godine, BIRN je objavio ugovore o prodaji oružja iz Krušika firmama GIM i SDPR na kojima se vidi da su ga firme kupovale po različitim cenama.

Ministarstvo odbrane: Nismo bili u Mjanmaru i nismo pregovarali o prodaji oružja 4
foto (BETAPHOTO/MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE/JOVO MAMULA/EV)

U oktobru iste godine je u javnost izašla informacija da je uhapšen radnik Krušika Aleksandar Obradović zbog odavanja tajnih podataka. On je kasnije medijima rekao da je novinarima slao podatke o umešanosti Branka Stefanovića u trgovinu oružjem.

Međutim, do dan danas, slučaj sporne, koruptivne trgovine oružjem u fabrici Krušik, sa kojim su bili povezivani tadašnji ministar policije, a danas ministar odbrane Nebojša Stefanović i njegov otac, nema epiloga.

Ministarstvo odbrane: Nismo bili u Mjanmaru i nismo pregovarali o prodaji oružja 5
Foto: BETAPHOTO/CRTA/DS

Jedini koji je stradao je uzbunjivač Aleksandar Obradović, kojeg je tužilaštvo je uhapsilo u septembru 2019. godine. Obradović je pušten je iz pritvora tek posle pritiska javnosti, a tužilaštvo je pokrenulo predistražni postupak koji više od dve godine nije okončan.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.