Napretka nema ili je ograničen: Koja ocena će dominirati u izveštaju Evropske komisije o Srbiji? 1Foto: EPA EFE/ OLIVIER HOSLET

Evropska komisija predstaviće u sredu 12. oktobra godišnji izveštaj o Srbiji u kome će biti ocenjeno da li je od oktobra prošle godine došlo do napretka u reformama. Ocenjujući urađeno Komisija koristi vrlo nijasirane ocene napretka pa je tako u prošlogodišnjem izveštaju dominirala sintagma „ograničen napredak“.

Ukoliko se Evropska komisija ne odluči da, po prvi put, napiše da Srbija nazaduje u oblasti usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU jer od februara odbija da uvede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, onda bi i ovogodišnjim izveštajem mogle da dominiraju ocene „nema napretka“ i „ograničeni napredak“, kažu sagovornici Danasa.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, za Danas kaže da će reči koje će dominirati izveštajem označiti čemer, tugu i jad Vučićeve vlasti.

– Podrška koju je na Zapadu imao zbog obećanja o sprovođenju reformi na putu ka članstvu u EU se istopila zbog prećutne podrške ruskoj agresiji u Ukrajini i predsednikovim odbijanjem da se uvedu sankcije agresoru. Formalno, izveštajem dominira sintagma „nema napretka“, a to i vide građani Srbije. Ono malo zaleta u standardu ugušeno je efektima neujednačene fiskalne reforme, pogotovo kada je u pitanju primena fiskalnih pravila, slabo budžetsko planiranje i nerazvijen poslovni sektor koga opterećuju reketiranje, korupcija i slabo sudstvo – kaže on.

Kako dodaje, u političkim kriterijumima fokus je na agresivnu medijsku kampanju i zapaljiv govor vlasti u kojoj se targetira opozicija i svako drugačije razmišljanje kao neprihvatljivo.

– U javnoj upravi se kritikuje v.d. stanje većine rukovodioca koji se i dalje drže pod kontrolom političkih partija na vlasti na šta je i Institut za evropske poslove godinama ukazivao. Medijske slobode su ugrožene, strategija se ne primenjuje, upitno je ponašanje REM-a i dodela nacionalnih frekvencija. Izbori nisu bili fer i transparentni, a pravna nesigurnost oko Evroparade potvrđuje šapu koju vlast ima nad nezavisnim institucijama. U suštini, građani znaju da smo siromašno i duboko korumpirano društvo u kome cveta kriminal, da sudovi ne rade, a tužilaštvo i policija rade po nalogu političara i ekonomskih moćnika. Znaju i građani da im je opao standard, a sramotu i bahaćenje vlasti i njihovih prilepaka vide na TV-u i uživo gotovo svakodnevno – kaže Beširi.

A Sofija Popović, novinarka portala European Western Balkans, za Danas ukazuje da ne bi bilo iznenađenje da izveštajem i pored jasnog nazadovanja u nekim oblastima stoji formulacija „ograničenog napretka“.

– Razlog za to je što Evropska komisija već godinama unazad propušta priliku da stvari nazove pravim imenima, pa tako daje samo načelne i neubedljive odrednice. Malo je stvari za koje Evropska komisija u svom izveštaju može da pohvali vlasti u Srbiji. Jedan od razloga za to leži i u činjenici da od 15. februara, kada je raspuštena Narodna skupština, do danas gotovo da uopšte nije bilo reformskih aktivnosti – kaže ona.

Kako opisuje, nakon toga su se dogodili i izbori, koji su prema mnogim ocenama možda i najsporniji u novijoj političkoj istoriji.

– Iako će Evropska komisija blagonaklono gledati na povratak opozicije i pluralizma u Parlament, izveštaj EK u delu o izborima oslanjaće se na nalaze misije ODIHR-a, koja je zabeležila brojne sporne elemente u izbornoj kampanji, tokom izbornog dana, ali o svemu onome što se dešavalo nakon 3. aprila. Osim toga, tokom izveštajnog perioda nastavljene su sporne tendencije pritisaka na medije, zastrašivanja aktivista i ograničavanja osnovnih prava i sloboda. Sve ono što se dešavalo oko organizacije Europrajda, čemu je EK posvetila poseban deo u izveštaju, samo je lakmus papir za pravo stanje ljudskih prava u Srbiji – navodi naša sagovornica.

Očekivano je, kaže, i da se konstatuje da nije bilo napretka u dijalogu sa Prištinom, iako će verovatno biti pohvaljeno to što se predsednik Vučić sastao u Briselu sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, nakon svih dešavanja tenzija sa barikada na severu Kosova, za koje su mnogi u EU mislili da može da se prelije nešto mnogo ozbiljnije.

– U izveštaju će naravno biti posebno označena stara boljka a to je neadekvatna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i reforma javne uprave koja tapka u mestu – konstatuje Popović.

Kako zaključuje, tek posle svih ovih spornih pitanja, nalazi se i pitanje usklađivanja Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, gde će EK konstatovati da je značajno opao procenat usaglašenosti Srbije sa spoljnom politikom EU, što je očekivano s obzirom na to da je najveći deo spoljnopolitičkih akcija EU bio usmeren prema Rusiji, sa čim vlasti u Srbiji i dalje odbijaju da se usklade.

– Na koji način će u izveštaju biti upućen poziv Srbiji da se uskladi sa spoljnom politikom EU što uključuje i sankcije, da li će on biti oštriji i blaži, mislim da će u velikoj meri zavisiti od komesara za proširenja Olivera Varheljija, čoveka bliskog mađarskom predsedniku Viktoru Orbanu, najvernijem prijatelju srpskog predsednika u EU. To ne bi bilo prvi put da komesar za proširenje ublažava izveštaj Evropske komisije. Da li će u svim ovim pitanjima biti stavljena ocena nazadovanja ili ograničenog napretka, biće stvar samo formulacije. U svakom slučaju Srbija u ovoj fazi evropskih integracija ne bi smela da se zadovolji ograničenim napretkom jer to ukazuje da kasnimo sa primenom onih pravila na putu ka članstvu u EU za koje smo na koje smo se sami obavezali – kaže Popović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.