Kolika je verovatnoća da zbog postupaka Vučićevog režima novac EU zaista ne stigne u Srbiju?

Zbog onoga što radi sopstvenim građanima, tvrdi se, ali i zbog toga što se ne usklađuje sa spoljnom politikom Unije i važi kao zona uticaja Rusije. Ipak, represija nad građankama i građanima jeste dominatna tema, o kojoj se najviše govori i van granica države, bar iz ugla dela poslanika EP, koji traže jasan odgovor Evropske komisije na autokratki, diktorski način vladanja u Srbiji. Tako ga definišu.

U poseti Srbiji trenutno su kopredsednici Evropske zelene partije.

Oni su izjavili da je vreme za slobodne i poštene izbore u Srbiji. Reč je o kopredsednici Evropske zelene partije Vula Ceci i Kiran Kaf. Njihov domaćin u Srbiji čiji je Zeleno-levi front. Oni su na zajedničkoj konferenciji za novinare u Skupštini Srbije izjavili da je vreme za slobodne i poštene parlamentarne izbore u Srbiji.

„Tražimo i pružamo podršku onima koji traže poštene izbore. To je veoma važno za ovu zemlju“, rekla je Ceci.

Ona je pozvala međunarodnu i evropsku zajednicu da pošalju posmatrače koji će pratiti izbore u Srbiji.

Ceci je zatražila od Evropske komisije da preduzme konkretne mere kada je reč o novcu koji iz EU stiže u Srbiju i da se taj novac preusmeri na civilni sektor.

„Ne možete davati novac autokrati“, poručila je Ceci.

Prema njenim rečima, evropske institucije bi na taj način pokazale da im je stalo do budućnosti Srbije.

„Nema evropske budućnosti Srbije bez evropske perspektive i bez demokratije“, rekla je Ceci.

Kopredsednik Evropske zelene partije Kiran Kaf rekao je da Srbija ima jasan izbor između Rusije i Evrope.

„Kao Evropska zelena partija, čvrsto verujemo u to da su ideje i principi Evrope ono što je Srbiji potrebno u ovom trenutku. Potrebna vam je transparentnost. Potrebna vam je demokratija. Potrebna vam je vladavina prava. I to je ono što Evropa može da vam ponudi“, poručio je Kaf.

On je takođe pozvao Evropsku narodnu partiju da prestane da podržava predsednika Vučića i Srpsku naprednu stranku.

„EPP kaže da se zalaže za vladavinu prava. Oni moraju da se distanciraju od vašeg predsednika“, rekao je Kaf.

Pritisci na Evropsku komisiju od strane poslanika Evropskog parlamenta sve su intezivniji i uočljiviji, kao i popuštanje čelnika Evropske komisije koji sve više imaju razumevanja za argumente i poslanika EP i protivnika režima u Srbiji, saglasni su sagovornici Danasa.

„Posebno je značajna primetna evolucija retorike u delu Evropske komisije u poslednjem periodu“

Izjava kopredsednika Evropske zelene partije, još jedna je ilustracija sve izraženijeg političkog pritiska unutar Evropskog parlamenta da se pitanje vladavine prava i demokratije, a sada posebno izbornih uslova (kao instrumenta da se do njih dođe) u Srbiji tretira kao suštinsko demokratsko, a ne samo tehničko ili bilateralno pitanje – kaže za Danas Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Takođe, dodaje, još jednom pokazuje da je najčvršće političko uporište SNS-a i dalje u Evropskoj narodnoj partiji.

– Međutim, važno je u kontekstu budućih implikacija, razumeti strukturnu razliku unutar same EU. Evropski parlament je političko predstavničko telo sa snažnim normativnim i rezolutivnim uticajem, ali bez direktnih izvršnih mehanizama. Evropska komisija, nasuprot tome, ima izvršne i finansijske instrumente, ali deluje u okviru političkog balansa između država članica, sektorskih prioriteta i geopolitičkih interesa. Upravo ta razlika ponekad proizvodi asimetriju narativa. Parlament može da artikuliše jasan demokratski zahtev, dok Komisija mora da ga prevodi u administrativno i finansijski održive odluke, što često dovodi do razvodnjavanja političke poruke – objašnjava sagovornica Danasa.

U tom kontekstu, ističe dalje, posebno je značajna primetna evolucija retorike u delu Evropske komisije u poslednjem periodu, gde se, posebno nakon Mrdićevih zakona, sve češće koristi jezik koji ide od oprezne zabrinutosti ka eksplicitnijem insistiranju na vladavini prava i kvalitetu demokratskih procedura, ali i mogućnosti da se Srbiji uskrate finansijska sredstva iz Plana rasta za čiju implementaciju je zadužena upravo Komisija.

– Takva odluka, za razliku od nekih drugih kaznenih mehanizama, poput personalnih sankcija, može da se donese lako i brzo. Iako i dalje nema jedinstvenog institucionalnog stava, ove promene narativa signalizirju da se prostor tolerancije prema ovakvom ponašanju vlasti postepeno sužava – zaključuje Bojana Selaković.

„Ukidanje Mrdićevih zakona je veoma mali korak“

Prema rečima Gorana Miletića, osnivača i izvršnog direktora Balkans Forward fondacije, zahtev za slobodnim i poštenim izborima u Srbiji je i ranije stizao od poslanika i poslaničkih grupa Evropskog parlamenta.

Kako kaže, Zeleni su uvek bili vokalni u vezi poštovanja ljudskih prava i ovaj deo njihovog zahteva predstavlja konstantu.

– Ono što je delimično novina je javni i jasan zahtev Evropskoj komisiji da državnim organima Srbije uskrate novac iz plana za rast i da ga preusmere civilnom društvu. Ovakav zahtev se javno ne komunikicira tek tako i predstavlja nešto što će svakako imati efekta u Briselu. Sa druge strane, Zeleni su se odlučili da javno kritikuju EPP, najveću poslaniču grupu, zbog podrške Vučiću što je takođe atipično i verujem da će to uticati na da EPP preduzme korake. Kakve i koliko brzo, videćemo uskoro – ističe Miletić.

Budući da sa strane vlasti nema pozitivnih koraka i trendova u vezi donošenja zakona niti prema nezavisnim medijima, civilnom društvu, izborima, pravosuđu, ali ni prema građanima koji protestuju, kaže, velika je verovatnoća da će novac biti uskraćen Srbiji.

– Paradoksalno je da bi bilo kakav mali pozitivan korak od strane vlasti u Srbiji verovatno bio nekako nagrađen. Primer može biti ukidanje „Mrdićevih“ zakona, što je veoma mali korak, ali bi ga EU verovatno prepoznala kao pozitivan kako bi ohrabrila Srbiju da ostane na evropskom putu. Takođe, važna činjenica je i da ovog puta zahtev nisu uputili samo Zeleni, već i Renew Europe koja jeste važna za većinu u EP, pa ceo zahtev ima dodatnu težinu. Možemo pretpostaviti i da se sa zahtevom verovatno slažu i Socijaldemokrate, tako da možemo zaključiti da se velika većina u Briselu ne slaže sa frazom o „posvećenosti Srbije evropskim intergracijama“ – zaključuje Goran Miletić.