Njujork Tajms iz Beograda: Putinov ruski svet je identičan ideji Velike Srbije

Dok su Nemačka, Poljska i nekoliko drugih evropskih zemalja ispred svojih ambasada u Beogradu istakle ukrajinsku zastavu u znak solidarnosti, samo nekoliko ulica dalje napravljen je mural posvećen Putinu na kome pored imena ruskog predsednika piše reč „brat“.

Autoritaran Putinov imidž je izgleda privlačan model za Aleksandra Vučića, sve autoritarnijeg predsednika Srbije, ali i premijera Viktora Orbana, ratoborno neliberalnog čelnika Mađarske, piše New York Times.

I srpskog i mađarskog čelnika u nedelju čekaju izbori, a Rusija im je, izgleda, pouzdan izvor zadovoljstva birača.

Istraživanja javnog mnijenja pokazuju da će obojica pobediti. Tu je i istorija ili barem mitologizovana verzija prošlosti, gde Srbija pravoslavnu Rusiju predstavlja kao vekovnog vernog prijatelja i zaštitnika.

„Putinov ruski svet je identična kopija onoga što naši nacionalisti zovu Velikom Srbijom“

Aurelija Đan, psihoterapeutkinja iz Beograda, kazala je da je prvo bila šokirana time što dosta Srba ne pokazuje puno saosećanja za patnju Ukrajinaca, ali je kasnije shvatila da mnogi od njih još uvek nose ožiljke prošlih trauma koje su izbrisale svaki osećaj za bol drugih.

„Oni s nerešenim traumama ne mogu osetiti empatiju. Traumatizovana društva, kao i pojedinci, samo ponavljaju iste priče o vlastitoj patnji. Time žele da izbrišu svaku odgovornost za ono što su učinili drugima“, rekla je Đan.

„Putinov ruski svet je identična kopija onoga što naši nacionalisti zovu Velikom Srbijom. I jedni i drugi se hrane istorijom prošlih nepravdi i izbrisanim sećanjima na vlastite grehe“, rekao je novinar Boško Jakšić.

Narativ žrtve je jak kod nekih građana Srbije da je Informer, tabloid koji često odražava mišljenja Vučića, prošloga meseca izvestio o pripremama Rusije za invaziju na Ukrajinu s naslovom „Ukrajina napada Rusiju!“.

Srpske vlasti, oprezne zbog političkih veza sa Zapadom, kasnije su izvršile pritisak na medije da zauzmu neutralniji stav, kazao je Zoran Gavrilović, izvršni direktor Birodija, nezavisne organizacije koja prati medije u Srbiji.

Rusija se i dalje gotovo nikad ne kritikuje, rekao je, ali se smanjuje i ocrnjivanje Ukrajine. Oleksandr Aleksandrovič, ukrajinski ambasador u Srbiji, pozdravio je tu promenu narativa, ali se i dalje bori s time da Srbi zaborave na vlastite traume s NATO-om 1999. godine.

„Zbog traume koju su doživjeli prije 23 godine krive Ameriku za sve loše što se događa u svetu“, rekao je on.

„Srbija nije toliko proruska koliko mrzi NATO“

Vučić je, kako bi izbegao negativnu reakciju proruskih birača, odbio da uvede sankcije Rusiji i obustavi letove između Beograda i Moskve. S druge strane, Srbija je 2. marta glasala za rezoluciju Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje ruska invazija.

To je bilo dovoljno da Vučića pohvali Victoria Nuland, zamenica američkog državnog tajnika, koja je zahvalila Srbiji „na podršci Ukrajini“.

Srbi koji žele da njihova zemlja uđe u Europsku uniju i prestane plesati između Istoka i Zapada optužuju Vučića da igra dvostruku igru, piše NYT.

„Srbija nije toliko proruska koliko mrzi NATO. Još uvek govorimo o onome što se dogodilo 1990-ih. To je beskonačna petlja. Zaglavili smo pričajući iznova i iznova o istim stvarima“, rekao je Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, organizacije koja se zalaže za članstvo u EU.

„Rusija ima dužnost da štiti etničku rodbinu u Ukrajini“

Kada je novinar New York Timesa upitao 25-godišnju bankarku Milicu Žurić odobrava li rat koji je pokrenuo Putin, ona je odgovorila protupitanjem: „Zašto su se zapadni mediji fokusirali na agoniju Ukrajine, a nisu pokazali zanimanje za srpsku bol nakon napada NATO-a 1999.? Nitko nije plakao zbog onoga što nam se tada dogodilo.“

Dok je većina svetskih medija prošle nedelje izveštavala o razaranju Mariupolja, Srbija je pisala o početku bombardovanja NATO-a. Naslovnice su bile pune fotografija zgrada i železničkih pruga koje je uništio NATO.

Pred ambasadom Sjedinjenih Država okupila se grupa demonstranata koji su mahali ruskim zastavama i transparentima sa slovom Z. Damnjan Knežević, vođa Narodnih patrola, ekstremno desničarske skupine koja je organizovala protest, rekao je da oseća solidarnost s Rusijom jer je na Zapadu prikazana kao agresor, baš kao što su to činili sa Srbijom 1990-ih, kada je, smatra Knežević, ona u stvari bila najveća žrtva.

„Rusija ima dužnost da štiti etničku rodbinu u Ukrajini kao što je to radila Srbija u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu“, rekao je Knežević.