Oglasili se Studenti u blokadi, stali u odbranu Univerziteta u Prištini

Objavu Studenata u blokadi prenosimo u celosti:

„Neposredno nakon stupanja na snagu tzv. „Zakona o strancima“, uprave fakulteta u okviru Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici uputile su zaposlenima mejlove sa zahtevom da u roku od nekoliko sati dostave ime, prezime i JMBG, kako bi se, kako je navedeno, u njihovo ime izvršila prijava za dobijanje boravišne dozvole.

U tim porukama izričito je naglašeno da će, ukoliko tražene podatke ne dostave u propisanom roku, „sami snositi posledice“. Ovakav zahtev upućen je uprkos tvrdnjama u javnosti o navodnom dogovoru sa predstavnicima EU i privremenih institucija u Prištini o obezbeđivanju nesmetanog rada Univerziteta, koje su iznosili i predstavnici institucija poput Kancelarije za KiM i Rektorata Univerziteta, uz uveravanje da će status biti institucionalno rešen bez ugrožavanja kontinuiteta rada.

ПОДРШКА ЗАПОСЛЕНИМА И СТУДЕНТИМА УПКМ❗️

Непосредно након ступања на снагу тзв. „Закона о странцима“, управе факултета у оквиру Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици упутиле су запосленима мејлове са захтевом да у року од неколико сати доставе име,…

— Studenti_u_blokadi (@studentblokade) April 16, 2026

U praksi, zaposleni koji su pokušali da dobiju dodatna objašnjenja nailazili su na izostanak odgovora. U pojedinim slučajevima, nakon inicijalne saglasnosti zasnovane na nepotpunim informacijama, dostavljani su formulari koji se suštinski razlikuju od prvobitno najavljenih. Umesto jednostavne prijave, tražen je znatno širi obim ličnih podataka i dokumentacije, uključujući ličnu kartu, ugovor o radu, dokaz o sredstvima za izdržavanje, potvrdu da lice nije pod istragom, dokaz o stručnoj spremi i zdravstveno osiguranje u „kosovskom“ sistemu.

Istovremeno, ostalo je nejasno ko tačno sprovodi postupak prijave, u kom pravnom okviru i sa kojim krajnjim ciljem. Na ključna pitanja zaposlenih o tome da li se radi o procesu integracije, koje su posledice odbijanja, da li im je ugrožen radni odnos i šta konkretno podrazumevaju najavljene „posledice“ nije dat jasan odgovor.

Od zaposlenih u sistemu Republike Srbije traži se da svoj status uređuju pod uslovima koji po svojoj prirodi odgovaraju odnosu prema drugom pravnom i institucionalnom okviru. Ovi procesi ne tiču se samo jedne ustanove. Oni se uklapaju u širi niz promena kojim se, godinama unazad, uz prećutnu saglasnost zvaničnog Beograda, „stanje na terenu“ menja, a elementi državnosti Republike Srbije na Kosovu i Metohiji postepeno nestaju.

Od 2022. godine, eskalacija ovih procesa dovela je do ugroženosti i masovnog iseljavanja srpskog stanovništva širom pokrajine, što se može uočiti na brojnim primerima: od napada na UPKM i gašenja srpskih ambulanti u Srbici, do svakodnevnih provokacija od strane „kosovske“ policije i sudstva, sa ciljem stvaranja nepodnošljivih uslova za normalan život i razvoj srpske zajednice.

U ovom trenutku, položaj UPKM pitanje je od ključne važnosti za budućnost ustanove koja postoji duže od pola veka, kao i njenih zaposlenih i studenata, ali i test kredibiliteta izjava, vrednosti i tvrdnji kako međunarodne zajednice, tako i institucija i javnosti Republike Srbije.“