Politička pozadina akcije u Štrpcu: Može li sastanak Vučića i Kurtija da smiri tenzije? 1Foto: EPA-EFE/ ANDREJ CUKIĆ; Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJ

Dok se ponovo podižu tenzije na Kosovu zbog akcije specijalne jedinice kosovske policije u institucijama pod kontrolom Srbije u opštini Štrpce, mišljenja su podeljena o političkoj pozadini ove akcije – da li su u fokusu optužbe Prištine za špijunažu od strane Beograda, iz straha da informacije cure ka ruskim službama ili se radi o još jednom pritisku na kosovske Srbe i pokušaju da se obrišu i poslednji tragovi vlasti Srbije na Kosovu.

Iako različitih stanovišta o političkim motivima, sagovornici Danasa saglasni su u oceni da eventualni sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija, koji prizivaju međunarodni akteri, ukoliko do njega uopšte dođe u ovakvim okolnostima – neće doneti smirivanje situacije.

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose podseća na zvanične informacije o događajima od strane kosovskih vlasti prema kojima se radi o istrazi paralelnog sistema administriranja koji je trebalo da bude ukinut, kako je dogovoreno Briselskim sporazumom, ali je on poslednjih sedam godina radio uprkos tome, što čini bilo kakvu argumentaciju zvaničnog Beograda slabom.

– Kada se na sve to dodaju optužbe da su te institucije (uspostavljene od strane Srbije, prim. aut.) bile jedinice organizovane špijunaže, to dobija na mnogo većoj ozbiljnosti. Ovo je pokušaj Kurtija, uz pomoć Kvinte, da se ceo sistem špijunaže i paralelnog administriranja eliminiše. Tu je nažalost pozicija Beograda u pregovaračkom procesu narušena. Zvanični Beograd je sve vreme govorio isključivo šta nije poštovano od strane Prištine a to je dogovor o Zajednici srpskih opština ali sada se otkriva da ni Beograd nije poštovao temeljne principe Briselskog sporazuma, naglašava Janjić.

Iako je pitanje paralelnih institucija centralno, i tiče de direktno Briselskog sporazuma, Janjić smatra da su upravo optužbe za špijunažu dale prištinskim vlastima podršku međunarodnih organa da se baš sada izvede akcija, zbog straha da iza špijunaže stoji ruski uticaj.

– Dodatna dimenzija je da su ti kultovi špijunaže, po međunarodnim izvorima, bili u službi ruske federalne službe. To stvara neprijatan bezbednosni ambijent u kome se Srbija vezuje za Rusiju, dok se svi ostali u okruženju svrstavaju uz NATO, naglašava on.

Janjić je uveren da će akcija ukidanja paralelnih institucija nastaviti da se sprovodi od strane kosovskih vlasti a da je njena svrha opomena Beogradu da promeni politiku vezanu za Rusiju.

Sa druge strane, Marko Jakšić pravnik sa KiM i nekadašnji saradnik ubijenog Olivera Ivanovića, smatra da je ova akcija samo dodatni pritisak na Srbe Sirinićke župe, koja za razliku od drugih enklava južno od Ibra, kako objašnjava Jakšić, zbog svoje izolovanosti i dalje odoleva i nema većeg iseljavanja stanovništva iz nje.

– Nije slučajno izabran tajming akcije jer je to dan sabora u Štrpcu i ono što je bio cilj akcije, a to svakako nisu kamere, a to je „hapšenje“ poslednjih tragova Srbije i njenih institucija na tom prostoru. Što se sigurno uskoro može očekivati i u svim srpskim sredinama. Zato su na kraju jedino bili uhapšeni dokumenti opštine u sistemu Republike Srbije. Svakako sutra podaci u njima vrlo lako mogu biti iskorišćeni za neki montirani postupak za „napad na ustavni poredak Kosova“ protiv bilo kog činovnika ili korisnika pomoći, što je opet dodatni pritisak na preostale Srbe – naglašava Jakšić.

On dodaje da glavni motiv za akciju leži u „prikrivenoj mržnji koju Kurti ima prema Srbima i Srbiji“, a da bi rešenje bilo vrlo jednostavno, „da ga neko želi“.

– Dovoljno je da ambasador SAD njemu poruči da to što radi ugrožava mir, bezbednost i multietnički karakter Kosova, ujedno i evropsku budućnost i on bi sa time morao da prestane. Nažalost, diplomate ćute što Kurti doživljava kao podršku i vetar u leđa za dalje akcije, i dodatna zaoštravanja ujedno, navodi Jakšić.

Sastanak Vučića i Kurtija neizvestan i svakako ne vodi rešenju 

Eventualni sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, o kome se poslednjih dana intenzivno govori u medijima, prema mišljenju Janjića, ne bi mogao značajno da doprinese smirivanju tenzija.

– Taj sastanak je želja Lajčaka (specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine), ali sastanak Vučića i Kurtija odavno nema smisla jer je na dnevnom redu promena formata načina na koji EU zloupotrebljava pitanje Kosova da se ne bi izjašnjavala o jednom bolnijem pitanju – a to je pitanje proširenja EU. Ta igra je vrlo opasna, navodi Janjić.

On dodaje da zbog tog konteksta i apsolutne nezainteresovanosti Evropske komisije i samog Miroslava Lajčaka, postoji ozbiljna mogućnost da se problemi prodube.

– Postajem ozbiljno zabrinut da su i Vučić i Kurti igračke u rukama vrlo problematičnih evropskih sila sa stanovišta realnog uticaja. Ukoliko se pridružimo tom delu gubitničke politike, umesto da idemo za jasnim odgovorima, upašćemo u još veće probleme. Ukoliko uopšte postoje iole razumni političari kod nas, treba podihitno da menjaju poliku prema Kosovu, naveo je on.

Marko Jakšić saglasan je sa ocenom da se od takvog razgovora ne može očekivati rešenje problema, a dodatno je skeptičan da do susreta, u ovakvim okolnostima, uopšte može da dođe.

– Mislim da je veoma teško da u trenutnim okolnostima dođe do sastanka Vučić – Kurti, posebni zato što je više nego izvesno da će u narednom periodu tenzije samo rasti, jer dolazi vreme ukidanja KM, PR i ostalih tablica gradova sa Kosmeta. Svakako, znajući za popustljivost predsednika Vučića na pritiske EU, nije nemoguće da do susreta ipak dođe, nakon čega bi se opet dešavalo, kao i svaki put, nešto novo na štetu Srba sa Kosova, zbog njegovih dodatnih popuštanja, navodi on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.