Ponoš: Režimu ne treba dati šansu da preživi 1Foto: FoNet/ Milica Vučković

Novi zahtevi za članstvom u NATO, Švedske i Finske utiču na bezbednosnu mapu Evrope. Nema nikakve dileme da proširenje tog saveza ima odraz na situaciju, bez obzira što Moskva pokušava da tu stvar minimalizuje u smislu javnog tumačenja da se suštinski ništa nije promenilo. Promenilo se, NATO sad ima snage na tom delu ruske granice i Rusija će preusmerti deo svojih vojnih kapaciteta u skladu sa tom novom realnošću. To je samo jedna od implikacija rata u Ukrajini koja komplikuje situaciju na kontinentu i predstavlja razlog za brigu. Stvari se brzo odvijaju i ulaze u klasičan opasni kovitlac tzv. „bezbednosne dileme“ – kaže za Danas Zdravko Ponoš, drugoplasirani predsednički kandidat na aprilskim izborima, u odgovoru na pitanje kako će se pridruživanje Švedske i Finske u NATO odraziti na ovdašnji region i Srbiju.

Kako dodaje, u situaciji kada je zamro politički dijalog, dobra vest je da je bar živa vojna linija komunikacije između Moskve i Vašingtona.

– Što se tiče našeg regiona, ne vidim da će širenje NATO na secevrnom krilu imati automatski dramatične posledice po naš region ili dramatičniji nego u ostatku Evope. Osim Bosne i Hercegovine i Srbije, svi ostali su već u NATO. Raspoloženje javnog mnjenja u Srbiji je takvo da je priključenje NATO ne dolazi u obzir. To je stav i većine političkih stranaka. Takođe, ne vidim poseban razlog da zapadni partneri i NATO savez vrši nekakav poseban pritisak u tom smeru. Postoji sasvim dovoljno prostora za saradnju u oviru Partnerstva za mir. U BiH teško je da se dođe do konsenzusa po bilo kojoj, pa i po toj temi.

*Kada pominjete raspoloženje javnog mnjenja, čini se da trenutno prisustvujemo naglim promenama, kroz uticaj aktuelne vlasti na režimske tabloide i medije, u vezi sa opravdanošću uvođenja sankcija Rusiji, uprkos činjenici da je unazad čak deset godina vladao drugačiji pristup. Da li može stoga da modelira javno mnjenje i u smeru odrške članstvu u NATO?

– Može da pokuša, ali mislim da je to mnogo komplikovanija stvar. Osim toga, to mu i ne treba jer niko to od njega ni ne traži. Naravno da Vučić utiče kroz medije na raspoloženje svog glasačkog tela koje je i dalje ogromno, čemu smo svedočili na prethodnim izborima. Imperativ mu je da preoblikuje raspoloženje kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji. Tu mora da se pozabavi svojim prevarenim glasačkim telom. Na opozicionoj strani situacija je već podeljena. Na temu sankcija inače ne postoji tako snažna emocija kao što je to u slučaju NATO. Te rane su još uvek sveže. Imamo generaciju koja je preživela NATO bombardovanje.

Ponoš: Režimu ne treba dati šansu da preživi 2
Milorad Dodik i Vladimir Putin
Foto:EPA-EFE MICHAEL KLIMENTYEV SPUTNIK KREMLIN POOL

*Događaju se situacije koje nisu bile baš toliko očigledne u smislu predvidljivosti. Zbog toga vas pitam da li postoji mogućnost mimo običajnosti da NATO izvrši pritisak i uvuče region u svoj savez zbog opšte poznatog uticaja Vladimira Putina na Srbiju i Republiku Srpsku?

– Ne vidim da je zapadnim partnerima sada na političkoj agendi ta vrsta pritiska na Srbiju. Rusija zvanično ranije nije imala negativan stav prema procesu evro integracija Srbije, a i prema članstvu u učešća u Partnerstvu za mir. Ne vidim da je sada u situaciji da se na drugačiji način bavi tom temom. Rusiji bi, naravno, odgovaralo da Srbija ostane uzdržana po pitanju sankcija. Najvažnije je ipak šta je naš interes i šta mi želimo, šta žele građani Srbije. A raspoloženje naše javnosti je snažno protiv ulaska u NATO savez. Imamo mi ipak mnogo važnijih tema u ovom trenutku. Da li mi želimo da živimo život koji sad živimo, život u privatizovanoj i institucionalno razvaljenoj državi iscrpljenoj kriminalom i korupcijom. Ili u ambijentu koji bi bar podsećao na evropski uređeno društvo. Pristajemo li da živimo u ambijentu filma Tri karte za Holivud koji je medijskom manipulacijom nametnuo režim prepakujući raspoloženje javnosti i svog glasačkog tela i zamagljujući sunovrat životnog standarda u Srbiji. Ljudi se svađaju da li su za Zapad ili Rusiju, a zemlja se survava u ekonomski, institucionalni i moralni ponor. Nema tog rata u Ukrajini ili bilo gde koji sme da nam skloni fokus sa toga ko nam je za sve to kriv.

*Kako vidite ishod prorežimske kampanje za uvođenje sankcija Rusiji?

– Režim je uspeo da dovede raspoloženje javnosti da to bude podeljena, navijačka priča – ko je za ovo, a ko je za ono. To je sa jedne strane. A sa druge, on traži podršku za korake koje priprema i od opoziciji i od crkve. Pritom, režimski mediji kreativno interpretiraju čak i kritičke izjave koje dolaze od opozicije, a u korist opravdavanja koraka koje vlast priprema. To se odnosi i na uvođenje sankcija. Videli smo da je Vučić i crkvu stavio u funkciju dramatizacije situacije, podele odgovornosti i prepariranja za prihvatanje nepopularnih koraka. Velika je odgovornost na crkvenom vrhu da li će dozvoliti Vučiću da od vladika napravi partijske komesare Srpske napredne stranke. To što će neki od tih koraka objektivno biti u skladu da državnim interesima, to ne znači da će nam od toga automatski biti bolje. To što će režim napraviti neke korake koji sklanjaju omču sa vrata Srbiji, to je samo zato što je u toj omči i vrat režima. Najgori scenario je da režim tim spoljnopolitičkim ustupcima ponovo dokupi sebi podršku za opstanak na vlasti i način vladanja kao i do sada. Racionalna spoljna politika može da otkloni fatalne pretnje, ali neće to biti dovoljno za prosperitet i pristojan život u Srbiji. Dakle, reč je o ustupcima kako bi vlast zadržala spoljnu podršku, a ne o suštinskoj politici koja ima i unutrašnju dimenziju, dimenziju koja se odražava na naše živote na dnevnoj bazi.

*Kao relevatnu opozicionu ličnost, ukoliko bi vas Vučič pozvao da mu date podršku u vezi sa tom temom, da li biste mu se odazvali i pristali da date doprinos tom spoljnopolitičkom obrtu države?

– Mislim da ovom režimu ne bi trebalo dati nikakav oprost i šansu da preživi. Ulazak sa Vučićem u vaninstitucionanu komunikaciju značilo bi podelu odgovornost za situaciju u koju je uveo zemlju. Čak i kad bi se neko upustio da sa njim delim tu odgovornost, taj neko ne bi imao priliku da utiče na to u kom smeru taj brod ide dalje. Uostalom, dolazak u priliku na to da se utiče se ostvaruje na izborima. Da je on suštinski hteo da podeli ne samo odgovornost, već i obaveze sa opozicijom, onda bi stvorio fer i demokratske uslove za izbore. Imaće uskoro priliku da razgovara sa opozicijom u parlamentu. Videćemo da li će to biti vređanje opozicije koja je ušla u parlament ili će biti konstruktivan razgovor. Razgovor van tog formata je zloupotreba glasača i ja sebe ne vidim u toj priči. Uostalom, ja još uvek ne predstavljam neku političku organizaciju. Na izvesan način predstavljam ljude koji su glasali za mene, mada ne na formalan način. U svakom slučaju Vučić od mene ne može da dobije podršku.

Ponoš: Režimu ne treba dati šansu da preživi 3
Foto: Beta/Milan Obradović; FoNet/Milica Vučković

*Postoji deo javnosti koji kaže da nije odgovorno da se u ovako drastičnim situacijama čak i Vučiću ne pruži prostor i mogućnosti za razgovor i sprovođenja obrta spoljnopolitičkog kursa države.

– Vlast treba da razgovara sa opozicijom, ali u parlamentu. Vlast treba da pruži opoziciji mogućnost da nastupa na javnom servisu. To se nije desilo. Razgovor sa njim u zatvorenoj sobi nije u javnom interesu. Nema razloga da opozicija pruža ruku Vučiću da se ponovo politički spase. To je neodgovorno prema građanima i državi. To svakao ne znači da treba paušalno napadati i one retke poteze koji su razumni. Uostalom kod ovog režima uvek je mnogo više onih loših tako da opoziciji ne manjka ni tema ni materijala.

*Hoćete li i planirate li zaista političku saradnju sa Savom Manojlovićem?

– Nismo razgovarali o zajedničkom delovanju kroz neku organizaciju. Manojlović je, koliko sam razumeo, najavio da nastavlja svoje angažovanje u formi građanskog aktivizma, kao i do sada. Inače poštujem njegovu energiju i sposobnost da pokrene ljude. Istovremeno, pokazao je i sposobnost da ljude skloni sa sa ulice. To nije lako.

*A, šta vi planirate?

– Radim na pripremama za formiranje političke organizacije. Videćemo koja će to forma biti. Ne radim to samo zato što sam imao 700.000 glasova. To je značajno, ali ima i drugih elemenata koji su vredni pažnje. Stanje u Srbiji nakon održanih izbora nije ništa bolje nego pre tih izbora. To se odnosi na sve oblasti, od ekonomije do medijske situacije. Neke bolnice su ponovo bez potrošnog materijala. Opet imamo ubistava u podzemlju. Deca gube od nastave zbog dojava o bombama. Stanje na opozicionoj sceni je daleko od toga da izaziva aplauze od strane građana koji su glasali za opoziciju. Što zbog odnosa u toj opoziciji što zbog činjenice da je ta opozicija imala problem da izbroji glasove, čak i do danas. To je nešto što je demotivisalo građane da sada imaju utisak u smislu toga – pa, vidiš kakva je to opozicija… Mislim da ima prostora za nešto novo na opozicionoj sceni, nešto što bi uključilo i ljude koji do sada nisu bili politički angažovani na organizovan način. Računam prvenstveno na ljude koji imaju svoje profesije, svoju struku, a eventualno angažovanje u politici doživljavaju kao doprinos javnom interesu.

Ponoš: Režimu ne treba dati šansu da preživi 4
Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

Potresi u BIA

– Zabrinjavajuće je da se danima čak ni slobodni mediji ne bave potresima u BIA, čak i u situaciji kada ima ponovo kriminalnih ubistava po ulicama, kad imamo stotine dojava o podmetnutim bombama dnevno. Potresi u BIA i stavljanje na led ljudi koji su izvršavali zadatke dobijene direktno od najviših nosioca političke moći u Srbiji jeste tema od javnog interesa. To je i tema po kojoj po svemu treba da zaseda Savet za nacionalnu bezbednost, a ne o spoljnopolitičkim temama za koju nema ingerencije, pa ni pune kompetencije jer u sastavu SNB nema ministra spoljnih poslova. Postavlja se pitanje da li će tim ljudima o vrat da se okače i mnoge delikatne stvari za koje oni nisu direktno odgovorni, ali neko mora da odgovara, pa je zgodno da se toga vlast rastosilja o istom trošku – zaključuje sagovornik Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.