Poslanik Jedinstvene srpske liste u Skupštini Kosova Rada Trajković, učestvujući u Danasovoj debati „Dometi briselskog dijaloga Beograda i Prištine“ kaže da od ovih pregovora očekuje „uslove za suživot dva naroda, čija je egzistencija usko povezana u ovom regionu, sve do uspostavljanja političke zrelosti, koja bi garantovala pronalazak evropskog, a ne etničkog rešenja problema Kosova i Metohije“.
Ona se zalaže za „jedinstven pristup rešavanju srpskog pitanja na KiM“. Prema njenim rečima, „poslednji događaji na severu pokrajine štete sveukupnom srpskom pitanju jer bi, bez obzira na rešenje, mogli da se završe smanjenjem broja Srba na KiM“.
Kako ocenjujete pregovore Beograda i Prištine, koji se uz posredovanje EU vode u Briselu i šta očekujete kao njihov krajnji domet?
– Kao korisnik dogovora postignutih u ovim pregovorima još ne osećam njihove benefite, jer je implementacija još daleko. Ako implementacija bude u skladu s postignutim dogovorima, bila bih veoma zadovoljna uspostavljanjem slobode kretanja ljudi i robe i iznalaženjem modaliteta odgovornog učešća KiM u regionalnoj saradnji, koji bi svojom statusnom neutralnošću uvažavao stavove Beograda i Prištine. Od pregovora očekujem uslove za suživot dva naroda, čija je egzistencija usko povezana u ovom regionu, sve do uspostavljanja političke zrelosti, koja bi garantovala pronalazak evropskog, a ne etničkog rešenja problema Kosova i Metohije.
Kakva je veza između dijaloga u Briselu i evropskih integracija Srbije i da li su pregovori obaveza i za Prištinu na putu ka EU?
– S obzirom da je Beograd dalje odmakao na putu ka EU od KiM, Priština je demotivisana na ovim pregovorima i prekid je za nju uvek pobeda. Priština je ekonomski zavisna od Brisela i zato sedi na pregovorima, ali to ne znači da će biti konstruktivan pregovarač.
Šta je garancija da će se i posle promene vlasti u Beogradu i Prištini trajno sprovoditi nepotpisani briselski dogovori dve strane?
– Garant ovih pregovora je EU i ona bi sigurno pronašla mehanizme pritiska na bilo koju vladu u regionu koja bi se ponašala nekooperativno i destabilizujuće. Rezultat toga bilo bi kažnjavanje naroda.
Da li Beograd treba da odgovara kontramerama na odluke Prištine poput zabrane uvoza robe iz centralne Srbije, gašenja srpskih telefonskih predajnika, maratonskih isključenja struje i vode Srbima na KiM?
– Na prostoru KiM nalaze se međunarodne institucije, koje su takođe korisnici mnogih usluga, koje servisira Srbija. Beograd, stoga, u ovome ima veću odgovornost. Međuetničke tenzije bi se takođe podigle „osvetničkom“ reakcijom Beograda, a potencijalno i kriminalitet na prostoru KiM. Beograd treba da osmisli kreativna rešenja i da ih ponudi bez obzira na to što je manje ugrožen ovim blokadama, jer ima razvijeniju trgovinsku razmenu s Albanijom, Makedonijom, Crnom Gorom…
Šta bi bilo najbolje rešenje za sever KiM?
– Jedinstven pristup rešavanju srpskog pitanja na KiM je osnov svih rešenja. Princip „dva pristupa, a jedan cilj“ za Srbe na KiM komplikuje i slabi čuvanje srpskog uticaja i dalje dezintegriše srpski narod na ovom prostoru. Poslednji događaji na severu KiM štete sveukupnom srpskom pitanju, jer bi mogli da se završe smanjenjem broja Srba na KiM, bez obzira na rešenje do kojeg se bude došlo. Ukoliko to bude bila neka vrsta integracije severa u kosovski sistem, iseljavaće se Srbi sa severa, a ako dođe do teritorijalnog razgraničenja, Srbi južno do Ibra biće proterani.
Da li dijalog u Briselu pomaže rešavanju srpskog pitanja na KiM ili albanskog pitanja u Srbiji?
– Za ozbiljnu državu, koja želi da očuva svoj uticaj na tom prostoru, važno je da olakša život svim stanovnicima KiM. Kosovska vlada daje negativan primer u ovom kontekstu, jer koristi pregovore za etnički inspirisanu institucionalnu diskriminaciju nad Srbima. Svedoci smo ovih dana da MUP KiM skida i lomi srpske tablice s vozila i cepa srpska dokumenta. Interesantno je da takvu naredbu imaju samo Albanci pripadnici kosovske policije, dok Srbi kosovski policajci takvu naredbu ne dobijaju. Drugi primer je kada monoetnička specijalna jedinica kosovske policije „Rosa“ bezrazložno premlaćuje Srbe na Gazimestanu da bi Srbiji uputili političku poruku. To govori da unutar jedne institucije koja ima krucijalnu ulogu u stabilnosti KiM, postoji etnički – albanski komandni lanac, koji se separatiše i agresivno demonstrira svoju paralegalnu snagu. To je veoma zabrinjavajuće za nas. Stoga, moramo se zalagati za stvaranje jakih i odgovornih institucija bez etničkih prefiksa, a takve institucije će sva takozvana etnička pitanja rešiti svojim dobrim i objektivnim funkcionisanjem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
