foto FoNet Milica VučkovićRešenje za duboku krizu u kojoj se Srbija nalazi su izbori, a ne nasilna smena vlasti, saopštila je građanska inicijativa ProGlas i predložila formiranje vlade društvenog poverenja.
Posle okruglog stola u organizaciji ProGlasa, 11. marta, rečeno je da bi se radilo o mešovitoj vladi, ekspertsko-političkog karaktera, sa mandatom do šest meseci. Ključni ciljevi te vlade bili bi ispunjenje studentskih zahteva i obezbeđivanje elementarnih uslova za slobodne i poštene izbore, navodi ProGlas.
Imajući u vidu da se studenti naveliko ograđuju kako od političkih stranaka, tako su se izjasnili i o ideji o prelaznoj vladi.
Studenti koji blokiraju Fakultet dramskih umetnosti saopštili su da određene interesne grupe vrše individualni pritisak na studente i zagovaraju ideju ekspretske vlade za koju očekuju podršku studentskih plenuma.
Oni su na društvenoj mreži X saopštili:
„Pretpostavka tog predloga jeste da nezavisne institucije pod okriljem aktuelne vlasti nikada neće ispuniti naše zahteve i da je jedini način za to upravo formiranje vlade sačinjene od nestranačkih stručnjaka koji bi se za to postarali“, naveli su studenti u saopštenju.
Studenti su istakli da je to kratkoročni cilj tog predloga, dok je prva sledeća stavka u programu – obezbeđivanje uslova za legitimne izbore, što izlazi iz okvira studentskih ciljeva.
Oni su naveli da je studentski pokret zaslužio poverenje naroda svojim političkim, ali nestranačkim delovanjem, te da je od presudnog značaja da to poverenje ne izneveri.
„Pitanje državnog uređenja se ne tiče samo studenata, već naroda i zbog toga predlog formiranja ekspretske vlade nije i ne sme da bude samo naša nadležnost. To je inicijativa za Narodnu skupštinu ili bolje zborove građana“, poručili su studenti FDU.
Studenti su naglasili i da time ne pozivaju na političku apatiju, već ističu značaj uključivanja svih društvenih grupa u pitanja javnog značaja.
“Prelazna vlada ne bi bila u suprotnosti sa idejama studenata”
– Studenti se do sada ili nisu izjašnjavali o nekoj vrsti prelazne vlade, niti su je izričito odbacili. Predložili su građanima da se organizuju u zborove kao oblike neposredne demokratije. Taj predlog je, uz potencijale koje, za sad samo na papiru imaju mesne zajednice, moguće ostvariti, uz dosta teškoća i vremena. Taj model, međutim, ne doseže dalje od lokalnih zajednica – kaže za Danas Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji.
Dakle, dodaje, nije praktično primenjiv za centralnu državnu organizaciju ne samo u ovakvoj nedemokratskoj državi, nego ni u demokratskim prilikama.
– Kad je reč o političkoj organizaciji države, sam Ustav nas obavezuje na predstavničku demokratiju, koju oličava parlament, a potom i na formiranje organa izvršne vlasti. Prelazne vlade su najšešće primenjivano rešenje u državama zapalim u ozbiljnu krizu. To je oĉigledno rukovodilo ProGlas da objavi i ponudi jedan koncept vlade društvenig poverenja. U meri u kojoj sam upoznata sa tim predlogom i obrazloženjem, izgleda mi razumno. Da li će ga studenti prihvatiti, zaista ne znam. U ovom trenutku nisu ni imali vremena da se njime pozabave – smatra ona.
Prema njenim rečima, budući da se studenti zalažu za poštovanje Ustava, naročito za vladavinu prava, za građanski suverenit, za podelu vlasti i poštovanje nadležnosti državnih organa, predlog nekog oblika prelazne vlade ne bi bio u suprotnosti sa ovim njihovim idejama.
“Studenti su pozvani da se uključe u razgovore o institucionalnom razrešenju krize”
Miodrag Jovanović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i jedan od osnivača ProGlasa, u izjavi za Danas kaže da je ta organizacija organizovala okrugli sto stručnjaka iz ustavnopravne oblasti i politikoloških nauka s idejom da inicijalni podsticaj za artikulisanu političku platformu pobunjenog društva treba da dođe upravo iz akademske zajednice koja je u liku studenata i iznedrila najveći otpor ovom režimu.
– Posve je jasno da će zaključci tog okruglog stola i predlog vlade društvenog poverenja biti predmet daljeg društvenog dijaloga, kako drugih segmenata društva – sindikata, nevladinog sektora, poljoprivrednika, itd, tako i političkih stranaka. Budući da su ne samo deo tog pobunjenog društva, nego i njegov najaktivniji činilac, studenti su takođe pozvani da se uključe u razgovore o institucionalnom razrešenju krize – smatra naš sagovornik.
Oni će tome doprineti, ističe dalje, koliko budu smatrali da je neophodno.
– Događaj zakazan za 15. mart i poruke koje se najavljuju pokazuju da i oni sami razmišljaju o pravcima izlaska iz krize. Siguran sam da će u mnogim stvarima postojati tačke konvergencije, jer bez sadejstva svih činilaca pobunjenog društva neće biti ni dovoljnog pritiska na ovu vlast da odustane od flertovanja sa nasilnim scenarijima, a ni realne šanse da se sve razreši mirnim, političkim putem, u granicama Ustava – zaključuje Miodrag Jovanović.
“Očigledno je da studenti pokušavaju da probude ostatak društva”
Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kaže za Danas da osim što su se studenti distancirali od političkih stranaka, oni su svojim saopštenjem od pre nekoliko dana jasno rekli da građani treba da budu ti koji će izneti takve političke zahteve.
– Studenti se i dalje drže čvrsto svojih osnovnih zahteva koji su vezani za odgovornost vlasti I za rad institucija. Međutim, svesni su da su pokrenuli širi društveni pokret koji zahteva i političke promene. Na stranu da li je njihova ideja o građanskim plenumima operativna, očigledno je da pokušavaju da probude ostatak društva i da kažu da ne mogu studenti biti ti koji će izneti politički zahtev o prelaznoj, ekspertskoj vladi, nego da to mora doći sa druge strane… – kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, trebalo bi obrnuti pitanje o tome da li će studenti pristati da se angažuju u vezi sa prelaznom vladom, odnosno ne pitati studente da li im je ta ideja prijemčiva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
