Šešelj posle konsultacija sa Vučićem: Izbori da budu ove godine

„Mi na tim izborima insistiramo iz naših razloga i interesa, ali takođe smatramo da bi bilo dobro da se sve političke razlike i konfrotacije rešavaju na parlamentarnim izborima“, rekao je Šešelj novinarima.

Dodao je i da državni organi treba da preuzmu stvar u svoje ruke kada je reč i o bezbednosti i drugim segmetnima društva, a za koje se u poslednjih godinu i po dana videlo da postoje opstrukcije koje se generišu, ali i finansiraju iz inostranstva.

Navodeći da su to pravosuđe i prosveta, Šešelj je ukazao da se videli da su određeni ljudi na rukovodećim položajima u tim oblastima – „od rektora beogradskog univerziteta Vladana Đokića, do drugih ljudi“ – odani nekim centrima moći iz inostranstva.

On smatra da je za Srbiju to neprihvatljivo, dodajući da je ubeđen da tako misli većina građana Srbije.

Govoreći o evropskom putu Srbije, Šešelj je podsetio da je SRS bila prva politička stanka koja se izjasnila protiv članstva Srbije u Evrpskoj uniji iz niza razloga, poniženja, kao i zbog procesa „očigledne dezintegracije“ sprskog integriteta u tom procesu.

On je konsultacije Vučića sa strankama ocenio kao nešto što pomera političku scenu Srbije u pozitivnom pravcu, pogotovo što predsednik nema ustavnu i zakonsku obavezu da to sprovodi, i da na tome insistira.

Vučić je prethodno konsultacije imao sa predstavnica Srpskog pokreta obnove, Pokreta socijalista, Saveza vojvođanskih Mađara, Stranke pravde i pomirenja, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda i Mi – glas iz naroda.

Razgovarao je i sa predstavnicima Socijaldemokratske patrije Srbije, Socijalističke partije Srbiije, Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, Srpske napredne stranke, Udruženih sindikata Srbije Sloga, Jedinstvene Srbije, Zeleni Srbije, Ruske stranke, Narodne stranke, Alternative za promene, Ujedinjene seljačke stranke i Pokreta snaga Srbije – BK.

Većina opozicionih parlamentarnih stranaka odbila je da učestvuje u konsultacijama.