SPO obeležava 9. mart

U višečasovnom okršaju snaga MUP i opoziciono orijentisanih građana, 9. marta 1991. na centralnim beogradskim ulicama, bilo je povređeno više stotina demonstranata. Policija je primenila grubu silu, koristeći vodene topove, suzavac i gumene metke, a građani pokušali da joj se suprotstave. U popodnevnim satima uhapšen je Vuk Drašković. Uveče oko 20 sati tenkovi tadašnje JNA izašli su na ulice da, prvi put posle Drugog svetskog rata, „zavedu red“, po naredbi tadašnjeg Predsedništva SFRJ, a na zahtev Miloševića i njemu naklonjenih političara i generala.

Protest je sazvao SPO, priključila mu se većina opozicionih partija, a neposredan povod bio je komentar na državnoj televiziji tri dana ranije u kojem je ta stranka optužena da je „produžena ruka ustaškog režima“ u Zagrebu, a RTS je odbio da objavi demanti. Zahtevano je da tadašnji direktor državne televizije Dušan Mitević i urednici Informativnog programa podnesu ostavke, a RTS je prvi put nazvan „TV Bastilja“.

Okupljanja u znak solidarnosti sa opozicijom i građanima organizovali su studenti. Policija je 9. marta i protiv njih primenila silu, a potom su organizovali skupove kod Terazijske česme, gde im se između ostalih obratio i patrijarh Pavle. Tih dana je režim zabranio program malobrojnih nezavisnih RTV stanica, SPS je 11. marta na Ušću organizovao kontramiting, a Milošević je demonstrante i opoziciju nazvao „snagama haosa i bezumlja“.

Protesti su okončani 14. marta, kada je Drašković oslobođen iz pritvora. Ostavke su podneli Dušan Mitević i ministar unutrašnjih poslova Radmilo Bogdanović, ali su se uređivačka politika RTS i ponašanje MUP prema građanima narednih godina samo pogoršavali.

Vuk Drašković često ponavlja da su sve kasnije političke pobune i protesti u Srbiji bili nastavak 9. marta i da je duh ovih demonstracija na kraju doveo do pada Miloševića 5. oktobra 2000. godine.