Sprečavanje vršenja verskog obreda je krivično delo

Komentarišući sukobe koji su izbili u toj susednoj državi, povodom ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog – Joanikija, sagovornica Danasa napominje da je ometanje verskog obreda krivično delo u Crnoj Gori, kao i u Srbiji, bez obzira na to o kojoj se verskoj zajednici radi i koliko ima vernika. Isto bi bilo, dodaje ona, i u obrnutom slučaju, da neko, na primer, pokuša da spreči Crnogorsku pravoslavnu crkvu da ustoliči njenog mitropolita.

Evropski sud za ljudska prava je uspostavio standard, kaže Tea Gorjanc Prelević, da pravo na protest protiv verske zajednice ne znači i pravo na ometanje verskog obreda.

Prema njenom mišljenju, policija je bila tolerantna prema demonstrantima utoliko što nije uklonila njihove barikade na ulazu u Cetinje, iako je to onemogućilo znatan broj sveštenika da prisustvuje ustoličenju.

– S druge strane, ima pritužbi da je policija protiv demonstranata neopravdano i preterano upotrebljavala suzavac, šok bombe i gumene metke, i to u svakom slučaju mora da bude istraženo. Objavljeni su i snimci demonstranata kako napadaju policiju kamenjem, eksplozivnim napravama i probijaju policijski kordon, što su sve nezakonita ponašanja, na koja policija ima pravo da reaguje. Sve to tek treba ispitati u odgovarajućim postupcima – ističe sagovornica Danasa.

U odnosu na razloge protesta na Cetinju, ne podržava bilo kakvo nipodaštavanje državnosti Crne Gore i crnogorskog nacionalnog identiteta, za šta, napominje Tea Gorjanc Prelević, “neki predstavnici i Srpske pravoslavne crkve i srpskih vlasti mogu da se optuže”.

– Međutim, politički ultimatum da verska zajednica odstupi od verskog obreda u mestu njenog sedišta je ekstreman zahtev koji nije zakonit i ne poštuje slobodu veroispovesti. Neformalni organizatori protesta, među kojima je opozicioni DPS i njegov predsednik Milo Đukanović, koji je i predsednik države, sigurno znaju da ovakav zahtev nije u skladu s Ustavom, ali je očigledno politička potreba za radikalizacijom nacionalnih i verskih podela prevagnula. Imovinsko-pravna pitanja vlasništva i prava korišćenja manastira na Cetinju i drugih crkava treba rešavati u okvirima zakona, bez ugrožavanja ljudskih prava, ako se stvarno želi vladavina prava. U cilju rešavanja tih pitanja, potrebno je i da vlast u Crnoj Gori što pre pokrene dijalog – kaže naša sagovornica.

Zajedničko svim skupovima u vezi ustoličenja, kaže izvršna direktorka nevladine organizacije Akcija za ljudska prava, bilo je to da su na svima kršene zdravstvene mere i da je to vlast tolerisala.

– To je zastrašujuće, posebno jer je Crna Gora u svetskom vrhu po broju zaraženih i umrlih od korone. Takav pristup relativizuje prava na zdravlje i život i sveukupno vladavinu prava. Takođe, ponovo je bilo ometanja novinara prilikom izveštavanja, zato što se takvi slučajevi u kontinuitetu ne kažnjavaju adekvatno – naglašava Tea Gorjanc Prelević.

Upitana u vezi s izjavom patrijarha Srpske pravoslavne crkve, Porfirija, da su u danu ustoličenja Joanikija „u videokrugu bili neki ljudi“ koji su ustoličenje mitropolita crnogorsko-primorskog „nameravali da spreče snajperskom puškom“, sagovornica Danasa napominje da je to informacija koju je za sada saopštio samo patrijarh Porfirije.