Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ (ARHIVA)Protesti protiv nasilja u Novom Sadu u jednom trenutku bili su dovoljno moćni, procenjuju pojedini naši sagovornici i po brojnosti odmah iza dešavanja pred pad Slobodana Miloševića 2000. godine. Sa druge strane, tokom letnjih dana, splasnuli su.
Sredinom avgusta, prema Arhivu javnih skupova, novosadski protesti postali su mali, kada se gleda broj stanovnika i onih koji su izašli na ulice. Prošlog petka, okupljanja nije bilo.
Radivoje Jovović kopredsednik novosadskog odbora stranke Zajedno, kaže za Danas da protesta u Novom Sadu neće biti ni ovog petka, nego naredne nedelje.
Plan je kako ističe, da se ubuduće protesti sele po većim gradovima Srbije.
„Kao najveći vrednost novosadskih protesta protiv nasilja izdvajam činjenicu da se naš grad u poslednje dve, tri godine zaista probudio. Neki novi ljudi su izašli na političku i aktivističku scenu u kojima se prepoznaje poverenje, veća je solidarnost među ljudima, kao i demokratski potencijal. Nedostatak je što u ključnim trenucima protesta nije postojala dovoljno dobra procena oko metoda protestne borbe i tu opozicione stranke moraju da budu samokritične, da to shvate kao važnu lekciju za budućnost“, kazao je Jovović.
Zagovornik je dodaje, čvrste metode nenasilne građanske neposlušnosti koja će da zaboli ovaj režim. To su trajne blokade institucija ili infrastrukturnih puteva, u zavisnosti od situacije. Šetnje, performansi i dobri govori su smatra hvale vredni, ali nedovoljni u borbi protiv autokratskog režima.
„Koordinacija između gradova je morala biti bolja. Kada je bilo dovoljno ljudi na ulicama morali smo izvesti pomenute vidove neposlušnosti. Da blokade ne traju par sati, nego danima. Kada je propusten momentum, pokušalo se sa takvim blokadama, ali je bilo kasno. Ubuduće treba bolje procenjivati, na bazi ovih iskustava. Takođe, opozicione stranke moraju biti otvorenije prema civilnim, društvenim i građanskim ogranizacijama koje imaju dobro osmišljene vidove borbe protiv ovog režima“, nastavio je Jovović.
Milenko Vujić, čije je udruženje Most solidarnosti jedan od organizatora protesta u Novom Sadu, kaže da su protesti bili prepoznati od građana kao vid borbe protiv nasilja i svega onog lošeg što ova vlast radi.
Sa druge strane, ističe, vlast ima taktiku da proteste ignoriše, a kada tome dodamo prilično neorganizovanu opoziciju, nažalost, to dovodi do smanjenog entuzijazma građana za dalju borbu.
„Opozicija u ovim protestima više je vodila računa o svom pozicioniranju nego o ispunjavanju ciljeva i zahteva protesta. To onda neminovno dovodi do manjeg etuzijazima, a na kraju i do gašenja protesta. Dobro je što su ti protesti pokazali da bi se ipak mogla napraviti ozbiljna koalicija za izbore. Loše je što stranke koje pretenduju da budu buduća vlast pokazuju izvesnu dozu neorganizovanosti i nedostatak aktivnih članova“, nastavio je Vujić.
Veljko Krstonošić, predsednik novosadskog odbora Demokratke stranke, kaže da su protesti na početku pokazali veliko nezadovoljstvo građana upravljanjem Novim Sadom, ali i ukupnim stanjem u državi. Broj ljudi koji su izašli na ulice, ističe, rastao je iz nedelje u nedelju i ovo su bili najveći protesti u Novom Sadu od septembra 2000 godine.
„Vremenom je, očekivano, počeo da opada broj prisutnih. Zbog različitih razloga, od zamora i godišnjih odmora do drugih okolnosti, međutim, ono što je zaključak svega je da ništa od zahteva koje su ljudi tražili, a vezano je za njihovo nezadovoljstvo, nije ispunjeno. Ti ljudi nisu nestali, oni su i dalje pristuni i sigurno će opet iskazati svoje nezadovoljstvo, samo je pitanje kada će se to dogoditi. Da sam u poziciji sadašnje vlasti ne bih bio jako srećan zbog toga što je početni polet splasnuo, ne bih mirno spavao. Ogroman broj ljudi i dalje je jako nezadovoljan i to će se na naredim izborima pokazati. Posle ovih izbora sigurno će doći do promena“ , rekao je Krstonošić.
Psiholog Mikloš Biro, profesor kliničke psihologije u penziji, smatra da broj ljudi na protestima u Novom Sadu, s obzirom na broj stanovnika, nije bio velik, ali tako možemo posmatrati i beogradske proteste. Kako ističe, devedesetih, prilikom demonstracija zbog krađe izbora, svaki dan je na ulicama bilo stotine hiljada ljudi.
„Dobro je što su ljudi krenuli da protestuju uopšte, ali ova okupljanja nisu donela ništa, ni dobro, ni loše, jer se ništa nije ni desilo. Tragedija je što ova vlast ne reaguje na javnost, niti postoji aktivna javnost, jer počnimo samo od toga da su na svim nacionalnim frekvencijama režimski mediji. Nemamo kritičku javnost koja u drugim, demokratskim zemljama utiče na vlast. Naša vlast nema zbog koga da se brine, ne libe se kradu i svi to znaju, ali oni se ne daju uznemiriti“, rekao je Biro.
Kako dodaje, ako se setimo 5. oktobra to je bio bunt protiv krađe izbora, a mi sada smo imali bojkot koji je bio smislen sve do trenutka kada su se završili izbori i nakon kojih niko nije podigao ljude zbog izborne krađe, koja je bila kosmička.
„Nekoliko stotina primedbi na izbore naša komisija samo je odbacila, ali nisu usledili protesti zbog izborne krađe. Ako uđemo analogiju, vlast će i ovaj put krasti na izborima i ako nakon toga ne bude bunta cela ova priča nema smisla, onda ne treba ni izlaziti na izbore. Ne postoji regularni uslovi za održavanje izbora, niti mogućnost da se na izborima bilo šta promeni. Ako treba pričati o poukama, opozicija mora da bude protiv krađe izbora“, nastavio je Biro.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
