Šta bi bio uspeh za vlast, šta za opoziciju, a šta za studente na predstojećim lokalnim izborima?

Redovni lokalni izbori 2026. godine raspisani su u Boru, opštinama Aranđelovac, Bajina Bašta, Kladovo, Knjaževac, Kula, Lučani, Majdanpek i Smederevska Palanka, kao i u užičkoj gradskoj opštini Sevojno, na kojima će učestvovati 242.431 birač.

Nakon što je predsednica Skupštine Ana Brnabić raspisala izbore u deset lokalnih samouprava, organizacija CRTA saopštila je da su njihovi posmatrači već danima na terenu i da su u gotovo svim sredinama zabeleženi obrasci rane kampanje, pritisaka na građane i sistemske zloupotrebe javnih resursa.

U Boru i Bajinoj Bašti opozicija i studenti nastupaju na jednoj, zajedničkoj listi, a Boru će izaći bez stranačkih obeležja, pod imenima pojedinaca. U Knjaževcu nasuprot vlasti nastupaće dve kolone, jednu listu čine opozicione stranke, dok drugu čini lista „Knjaževac uz studente“.

U Aranđelovacu i Smederevskoj Palanci pregovori su i dalje u toku i još uvek nema konačnog dogovora o zajedničkom nastupu opozicije i studenata. U Majdanpeku glavni oponenti vlasti su lokalne grupe građana „Ne dam“ i „Može i drugačije“. U Kuli je kampanja počela burno, uz optužbe za „osvetničku pornografiju“ i pojavu takozvanih „fantomskih lista“, među kojima je i lista „Mladi za Kulu“, za koju se sumnja da je povezana sa vlašću. U opštini Lučani je glavni protivnik vlasti grupa građana „Jedan tim“, dok se u Kladovu čeka da li će SPS ponovo izaći na listu zajedno sa SNS-om.

Saša Paunović, funkcionera DS i bivđi predsednik opštine Paraćin, ocenio je u svojoj objavi na društvenoj mreži Iks da će rezultat izbora u ovim opštinama biti samo relativni pokazatelj odnosa i to u poređenju sa prethodnim izborima.

– Apstinenti i meki glasači vlasti glasaće za promene samo u situaciji kad postoji stvarna šansa za promene. A to sad nije tema. Bez ove dve grupe nema promena – naveo je Paunović.

Rezultat izbora u 9 opština biće samo relativni pokazatelj odnosa i to u poređenju sa prethodnim izborima. Apstinenti i meki glasači vlasti glasaće za promene samo u situaciji kad postoji stvarna šansa za promene. A to sad nije tema. Bez ove dve grupe nema promena.

— Saša Paunović (@paunovicsasa) February 24, 2026

Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović kaže za Danas da u slučaju ovih izbora nema dileme i kontroverze o “kolonama“, koje možda imaju smisla na nacionalnom nivou, ovde nisu faktor.

– Za vlast je neuspeh sve osim rezultata 10:0. Nasuprot tome, za opoziciju, odnosno za protivnike vlasti, svaka pobeda u bilo kojem od ovih 10-ak mesta bila bi pravo čudo i gotovo senzacija. A što, opet, ne govori toliko o snazi SNS-a, već o tome kakvi su odnosi snaga i raspoloživih resursa na jednoj i drugoj strani – kaže.

Što se tiče eventualne projekcije na ishod parlamentarnih izbora, Vukadinović ističe da se te asocijacije neće moći izbeći, iako je jasno da po bilo kom parametru izbori u ovim mestima nisu reprezentativni za republički nivo.

Predsednik izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije, Balša Božović kaže da predstojeće lokalne izbore treba posmatrati kao ozbiljan politički test pred naredne parlamentarne izbore, kad god oni bili, dodajući da ovi izbor nisu samo borba za devet opština, već merenje odnosa snaga, legitimiteta i kapaciteta aktera da mobilišu birače u uslovima najdublje političke krize u istoriji Srbije.

Za Srpsku naprednu stranku, prema njegovim rečima, uspeh ne predstavlja samo formalna pobeda, već ubedljiva pobeda sa visokom izlaznošću, napominjući da je režimu je potreban rezultat koji će pokazati da uprkos protestima, krizama i tenzijama i dalje ima stabilnu i disciplinovanu biračku bazu.

– Sve ispod toga, posebno tesne pobede ili gubici u pojedinim sredinama, otvorilo bi pitanje pada podrške i nervoze unutar ovog duboko kriminalnog sistema – kaže Bozović.

Za studentski pokret, kako ocenjuje, situacija je jednostavnija, ali i rizičnija, dodajući da u njihovom slučaju samo konkretna pobeda može se tumačiti kao uspeh.

– Ukoliko makar u jednoj opštini ne uspeju da pobede SNS, samostalno ili u zbiru sa opozicijom, to će biti ozbiljan signal da pred naredne republičke izbore moraju da redefinišu strategiju, organizaciju i političku artikulaciju i da pokušaju da u dogovoru sa opozicijom, nevladinim sektorom i akademskom zajdnicom naprave sinergiju koja će dati pobedu u nepovoljnim izbornim uslovima – objašnjava naš sagovornik.

Ukoliko, međutim, osvoje vlast u nekoj od devet opština, Božović ističe da će steći legitimitet da isti ovaj model bez opozicije i jednog dela opozicione javjosti kandiduju i na republičkom nivou.

S druge strane, kako navodi, za opoziciju je prag očekivanja dosta niži, dodajući da u postojećim okolnostima, njen minimalni uspeh jeste političko preživljavanje, prelazak cenzusa i očuvanje infrastrukture.

Međutim, dugoročno gledano, on podvlači da opozicija mora da pokaže da može da sarađuje sa studentskim pokretom bez pokušaja dominacije nad njim. Ukoliko opozicija ostane fragmentisana ili u međusobnim sukobima, Božović upozorava da će i ovi izbori potvrditi da bez nove strategije nema ozbiljne promene odnosa snaga.

– Dakle, simbolička dimenzija ovih izbora je velika. Ako režim izgubi makar jednu sredinu, biće to prvi vidljiv dokaz da je politička promena moguća. Ako ne izgubi nijednu, režim će pokušati da to predstavi kao potvrdu pune kontrole sistema i ohrabren će ići na raspisivanje parlamentarbih izbora. Zato ovi lokalni izbori prevazilaze svoj formalni značaj – oni su psihološki i politički uvod u sledeći veliki izborni ciklus – zaključuje.