Šta studenti iz Zagreba i Beograda misle o Superizbornoj godini

Akademski aspekt ovog projekta koji su pored tematskih predavanja koji se tiču kokretno Srbije i Hrvatske, kako njihovih međusobnih odnosa tako i u kontekstu međunarodne zajednice, činila i brojna redovna predavanja predavanja zagrebačkog fakulteta, u ovom ciklusu dopunjen je bio i panel diskusijom, što nije bio slučaj u prvom ciklusu održanom u Beogradu.

Događaj koji je izazvao najviše reakcija bio je panel Superizborna godina u organizaciji diplomatskog kluba i organizacije “Hanns Seidel”. Panelisti profesori Goran Čular, Berto Šalaj, Višeslav Raos govorili su o predstojećim izborima u Hrvatskoj i svemu što su smatrali da je važno o njima znati. Govorili su o izbornom sistemu Hrvatske u kontekst predstojećih izbora, promenama izbornog zakona kao i rekaciji konkretno Ustavnog suda na ove promene.

Fokus panela bio je na izmeni izbornog zakona o granicama izbornih jedinica i smanjenju straosne granice na 16 godina. Panelisti su obrazložili da pitanje spuštanja starosne granice kao i svako drugo ima svoje dobre i loše strane. Ono što se uzima kao glavni argument za jeste da se na ovaj način podiže građanska svest i da ukoliko se građani ranije na ovaj način angažuju to im postaje navika te bi se i generalna izlaznost na izbore podigla. Naveli su da ovo ima smisla budući da mladi u tim godinama već mogu da budu zaposleni. Kao negativan aspekt naveli su činjenicu da se postavlja pitanje uticaja roditelja i okruženja na političke odluke mladih budući da u tim godinama najviše njih i dalje živi sa svojom porodicom.

Naime, Ustavni sud Hrvatske je proglasio zakon o izbornim jedinicama neustavnim jer jedinice ne odražavaju demografsku strukturu stanovništva. Kako je su razjasnili na panelu, od ulaska hrvatske u evropsku uniju sučavaju se sa velikim odlivom stanovništva ka centralnoj evropi. Promena samih granica izbornih jedinica ustanovljena je kao neminovna, ali panelisti, a pre svega profesor Raos, apostrofirali su da ova izmena ne prati demografske promene.

Ova diskusija je na studente iz Beograda ostavila utisak kao da je u Hrvatskoj već postignut demokrtaski konsenzus koji poštuju svi politički akteri, za razliku od Srbije u kojoj ne postoji konsenzus oko osnovnih izbornih uslova u zemlji. Baš iz ovog razloga, hrvatska javnost i akademska zajednica imaju vremena da se bave tako sitnijim stavkama, gde kod nas moramo da brinemo o izborima uopšte, dok oni mogu da se brinu o unapređivanju kvaliteta.

Studenti oba fakulteta su nakon panela održali kratku diskusiju među sobom gde su studenti FPN iskazali čuđenje na činjenicu da je Ustavni sud reagovao po ovom pitanju. Naime, studneti iz Beograda istakli su da su u kontekstu decembarskih izbora doživeli veliko razočarnje u državne institucije a pogotovo Ustavni sud te da činjenica da u nama susednoj zemlji institucije mogu na taj način da funkcionišu daje neku nadu.

Profesori su na najslikovitiji način pokušali da objasne kako funkcioniše izborni sistem u Hrvatskoj obraćajući posebnu pažnju da to razjasne gostujućim studentima. Ono što je među našim studentima ostavilo jak utisak jeste odnos između profesora i studenata. Naime, primetili smo određenu dozu slobode u komunikaciji za koju nismo mogli da nađemo ekvivalent kod nas.

Panelisti su se takođe dotakli i funkcionisanja njihovog izbornog sistema budući da se znatno razlikuje od izbornog sistema Srbije. U Hrvatskoj je prisutan proporcijalni izborni sistem sa preferencijalnim listama što omogućava građanima da glasaju za pojedinačne kandidate na listi. Ova tema otvorila je treću dimenziju diskusije o ispravnosti ovog sistema kao i o propustima koji su u njemu prisutni.

Takođe, jedna od glavnih tačaka diskusije nakon panela među studentima bila je ta da su studenti iz Beograda bili prijatno iznenađeni da se ovakva diskusija o promeni izbornih zakona održava na fakultetu. Niko od studenata FPN-a nije mogao da kaže zasigurno da su upoznati sa činjenicom da se takav događaj održao na fakultetu u Beogradu kada su se slične stvari dešavale u Srbiji.

Jedan od aspekata diskusije koji su primetili studenti FPN-a jeste uticaj civilnog društva na promatranje izbornog sistema, kako njegovih dobrih tako i loših strana. Među organizacijama civilnog društva daleko najviše pominjala se organizacija Gong za koju smo se svi složili da bar prividno ima najveći uticaj bar u pogledu diskursa oko izbornih pravila.