Niko ne vodi pregovore o pripajanju Bujanovca, Preševa i Medveđe Makedoniji, niti bilo kojoj drugoj regiji u Srbiji i to je obaveza koja je proistekla iz zakletve date u Skupštini Republike Srbije i koju poštujem zajedno sa svojim saradnicima.
To je je rekao predsednik Koordinacionog tela za Bujanovac, Preševo i Medveđu Zoran Stanković u ovonedeljnom intervjuu na mreži lista Danas.
Na jednu od konstatacija da Amerikanci prave Veliku Albaniju kaže da su to neozbiljne priče.
– Svako može da priča šta hoće, ali ne sme da narušava Ustav i zakone i teritorijalni integritet Srbije. Na neozbiljne izjave ozbiljni ljudi ne daju komentar a ja se trudim da budem ozbiljan, odgovorio je Stanković.
On je u odgovaranju na pristigla pitanja građana objasnio i svoje motive za rad u tom telu.
– Pre svega, obaveza prema kraju iz koga potičem, a to je centralni jug Srbije, i potreba da na tom delu naše teritorije bude mir, i da nema svađa među ljudima koji tamo žive, jer na tom prostoru živi moja majka, sama, a ja ipak poznajem dovoljan broj ljudi pa sam mislio da mogu da odgovorim na izazov dobro i to mi ne predstavlja veliko opterećenje, istakao je Stanković.
Prema njegovim rečima, to je bio zahtev države a njegova obaveza je da odgovori na svaki takav zahtev koji je okrenut dobrobiti ljudima koji žive na prostoru Srbije bez obzira ko je na vlasti.
U razgovoru je napomenuo da ovaj posao radi bez materijalne nadoknade i to više od šest godina, koliko je na toj funkciji, a na pitanje “da li bi sebe uhapsio da može”, odgovara potvrdno, ako bi za to imao razloga.
Među pitanjima građana bilo je onih koja su se ticala načina rada ovog koordinacionog tela.
Stanković je istakao da Bujanovac, Preševo i Medveđa nisu na Kosovu i Metohiji.
– Postoje kancelarije koje svakodnevno funkcionišu i gde smo mi stalno prisutni i u Preševu i u Bujanovcu. Uloga Koordinacionog tela je da koordiniše rad između lokalne samouprave, Vlade Srbije i drugih državnih organa. Kada su finansije u pitanju, ja ne primam nikakvu nadoknadu, ostalih 19 zaposlenih primaju nadoknadu kao i drugi zaposleni u Vladi, rekao je naš sagovornik i pozvao zainteresovane da se o trošenju novčanih sredstava upoznaju na sajtu nadležnih državnih institucija.
Građane je zanimalo i da li Stanković sme da poseti ljude u te tri opštine.
– Ako pratite rad Koordinacionog tela možete da vidite da ulazim u sve domove ljudi koji žive na tim prostorima i da me za ovih šest i nešto godina nije desila nijedna neprijatnost, objasnio je predsednik tog tela i predložio zainteresovanima da zajedno sa njim posete bilo koji deo teritorije ove tri opštine.
U odgovaranju se osvrnuo na rad fabrike “Gumoplastika” i naveo da je Koordinaciono telo za Bujanovac, Preševo i Medveđu “sa svoje strane učinilo sve ali obavezu je preuzelo Ministarstvo rada i Ministarstvo privrede” kao i da očekuje pozitivan ishod.
– Mi smo “Gumoplastiku” vratili iz stečaja očekujući da će državni organ, lokalna samouprava i radnici zajedničkim snagama obnoviti proizvodnju u tom bivšem gigantu s osnovnim ciljem da se što veći broj ljudi ponovo zaposli i obezbedi sredstva potrebna za život porodice i sebe, naveo je on.
Ponoš je bio dobar i školovan oficir
Na konstataciju da je postavljanje Zdravka Ponoša je za načelnika Generalštaba bilo bitno Vašingtonu odgovara da ne zna činjenicu da je on bio važan Majklu Poltu odnosno Vašingtonu.
– Zdravka Ponoša za načelnika Generalštaba imenovao je Boris Tadić, tadašnji predsednik Srbije, čija je to bila funkcionalna obaveza. Mislim da je Ponoš bio dobar i školovan oficir, završio je najviše škole u Engleskoj, imali smo veoma dobru saradnju, dok sam ja bio ministar odbrane, naglasio je Stanković.
Srbiji nedostaju patolozi
„Po svim analizama koje imaju zdravstvene ustanove tačno je da nam nedostaju patolozi koji su jedan od temelja dobre dijagnostike, što je jako bitno u ispitivanju i lečenju bolesti“, istakao je Zoran Stanković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
