Šta znači izjava ministarke Paunović – studenti strpite se za izbore do 2027. godine?

Ona je istakla da radna grupa u okviru Skupštine Srbije koja radi na izmeni Zakona o biračkom spisku nije došla do konsenzusa o formiranju komisije za kontrolu jedinstvenog biračkog spiska.

„Pod pritiskom dela nevladinog sektora razgovori su počeli u širem formatu i podrazumevali su prisustvo tog sektora, zahtevi su bili prilično nerealni, a razgovori teški“, navela je Paunović.

Naznačimo da su osim opozicije razgovorima prisustvovale organizacije Crta, Transparentnost Srbija i Centar za slobodne izbore i demokratiju.

„Predlog Crte je da komisiju čine tri predstavnika vladajuće većine, tri predstavnika opozicije i tri predstavnika nevladinog sektora, a predlog vladajuće koalicije je da to bude pet predstavnika vlasti, tri predstavnika opozicije i dva predstavnika nevladinih organizacija“, navela je Paunović.

Kazala je da će o predlogu zakona narodni poslanici u parlamentu Srbije razgovarati početkom juna.

„Sigurna sam da će to biti jedno rešenje koje će biti dovoljno dobro za građane Srbije, kojim nevladin sektor neće biti najsrećniji“, ocenila je Paunović.

Podsetimo, početkom januara ove godine predstavnici opozicije i civilnog društva napustili su radnu grupu o uređenju biračkog spiska zbog nesuglasja sa zahtevima vladajuće koalicije.

„Nova ministarka obmanjuje javnost“

– Nova ministarka obmanjuje javnost pričom o „pritisku dela nevladinog sektora” koji je, tobože, doveo do razgovora o izmenama zakona u širem formatu. Ako neko i vrši pritisak, to je ODIHR, ali i Evropska unija, kojima vlast očigledno pokušava da se umili poslednjim najavama izmena medijskih zakona, pa i zakona o biračkom spisku. Prva prioritetna preporuka ODIHR-a zahteva da primena preporuka treba da bude transparentna i da uključi relevante aktere, kao što su i organizacije civilnog društva, ali i da bude zasnovana na širokom političkom konsenzusu. Dodatno, ovaj pokušaj da se zbrzaju izmene zakona i, tobože, započne revizija biračkog spiska, je deo strategije odugovlačenja sa raspisivanjem izbora, jer pruža izgovor da treba sačekati da taj proces bude okončan pre raspisivanje izbora – kaže za Danas Jelena Jerinić, poslanica Zeleno-levog fronta.

Od kada su organizacije civilnog društva i opozicione poslaničke grupe istupile iz Radne grupe, dodaje, praktično je prestalo i informisanje javnosti o tome šta se sa izmenama zakona dešava.

Zato sada i ne znamo o kom tačno tekstu izmena Snežana Paunović govori, kaže.

– Tačno je jedino da nijedan od predloga o kojima se odlučivalo u radnoj grupi nije dobio većinu – ni predlog SNS-a, ni predlog Crte. Svođenje razlika između ova dva predloga na broj članova komisije je u najmanju ruku neozbiljno. Zeleno-levi front je u ovom procesu podržao predlog Crte, a predlog SNS-a (za koji je glasao i predstavnik SPS-a koji u diskusiji u radnoj grupi gotovo nikada nije ni učestovao) je za nas neprihvatljiv jer birački spisak praktično ostavlja u rukama onih protiv kojih smo podnosili krivične prijave u od kada učestvujemo u izborima. Podsetiću da smo krivičnu prijavu podneli i protiv bivše ministarke državne uprave i lokalne samouprave, kao i odgovornih u MUP-u, zbog nameštanja biračkog spiska u junu 2024. Po toj krivičnoj prijavi, koliko znamo, tužilaštvo ni ne postupa – zaključuje Jelena Jerinić.

Poslednji od evropskih zvaničnika koji je ukazao na neophodnost poboljšanja izbornih uslova a time i rada na biračkom spiskom je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta. Kako je rekao, tokom boravka u Beogradu, prošle nedelje, jasno je da je za naredni korak za otvaranje Klastera tri potrebno sloboda medija, suzbijanje korupcije, unapređenje izbornog zakona.

“Ignorisanje osnovnog principa – poverenja svih aktera u izborni proces”

Prema rečima Danijele Nestorović, poslanice Ekološkog ustanka, takođe, članice Radne grupe za reviziju biračkog spiska, izjava ministarke Snežane Paunović, da će zakon o biračkom spisku biti „dovoljno dobar za građane Srbije“, ali da „nevladin sektor neće biti najsrećniji“, jasno ukazuje na ignorisanje osnovnog principa na kojem bi ovaj proces trebalo da počiva – poverenja svih aktera u izborni proces.

Ako već unapred znamo da zakon neće imati širu podršku, kako možemo tvrditi da je „dovoljno dobar“, pita.

U trenutku kada postoji ozbiljno narušeno poverenje u izborni sistem, ističe dalje, uključujući sam birački spisak, glasanje u inostranstvu, funkcionersku kampanju i kontrolu medija, zadatak Radne grupe nije da proizvede zakonski minimum, već da obezbedi stvarnu ravnotežu u kontroli procesa. Sve manje od toga je političko kalkulisanje.

– Predlog o sastavu komisije (5 vlast – 3 opozicija – 2 NVO) je model koji ne omogućava ravnotežu, već zadržava dominaciju vlasti. Diskvalifikacija civilnog sektora kroz izjave o „nerealnim zahtevima“ stvara ambijent u kojem se građansko društvo tretira kao protivnik, a ne kao partner. Odbijanje usklađivanja Zakona sa preporukama ODIHR-a i domaćih organizacija, ukazuje na manjak političke volje da se suštinski poboljšaju izborni uslovi – ističe naša sagovornica.

„Vlast istrajava na ovom pogrešnom pristupu“

Nemanja Nenadić, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija, kaže za Danas da je nova ministarka rekla neke tačne stvari, neke netačne stvari, kao i neke informacije koje su možda tačne, ali ih trenutno nije moguće proveriti.

– Potpuno se slažem sa njenom ocenom da je rasprava o izmenama zakona radi revizije biračkog spiska bila mučna i teška, ali mislim da bi trebalo navesti i glavni razlog koji je doveo do toga. Po mom mišljenju, za rad na izmenama ovog, kao i većine drugih zakona na osnovu preporuka ODIHR, glavnu prepreku predstavlja pristup vlasti. Umesto da se pođe od toga da problemi na koje ukazuje ODIHR realno postoje, pa da se potom traži najbolje rešenje za njih, silno vreme se gubi na ubeđivanje vlasti da zakone ili praksu uopšte treba menjati – objašnjava Nenadić, takođe član Radne grupe.

Tako i na Radnoj grupi za unapređenje izbornih uslova, kaže dalje, iako joj je zadatak bio da osmisli zakonska i druga rešenja za postupanje po preporukama ODIHR, slušali smo priče o tome kako je birački spisak sada znatno ažurniji nego što je bio pre deceniju ili više od toga, kako je sa biračkim spiskom sve u redu i slično, iako je bilo sasvim jasno da je ODIHR tražio da se sprovede njegova temeljna revizija.

– I u ovom intervjuu, ministarka podvlači da preporuke ODIHR „nisu obavezujuće“, što ukazuje da vlast istrajava na ovom pogrešnom pristupu. Iako je izjava formalno tačna, jer ni jedna država ne mora da postupi po preporuci, u ovom slučaju je reč o obavezi koju su i Skupština i Vlada Srbije prihvatile. Između ostalog, Vlada Srbije je usvojila i Reformsku agendu u kojoj se izričito pominje sprovođenje revizije biračkog spiska u skladu sa preporukom ODIHR, kao jedan od uslova za prijem dela sredstava iz Plana razvoja EU – kaže Nenadić.

Radna grupa koju je ministarka pomenula, a koju je pre godinu dana formirao skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, napominje, ne funkcioniše od početka ove godine, iako nije formalno ukinuta.

– Krajem decembra 2024. je bio poslednji sastanak kada se glasalo o dva predloga zakonskih rešenja za reviziju biračkog spiska, pri čemu su članovi bili podeljeni, odnosno nije postojala dvotrećinska većina ni za predlog CRTE, ni za predlog SNS. Pored sastava Komisije koja bi radila na reviziji biračkog spiska, što ministarka pominje kao tačku oko koje nije bilo saglasnosti, značajne razlike između ova dva nacrta su postojala i po nekim drugim pitanjima, pre svega u pogledu trajnosti njenog rada – kaže Nenadić.

„U kojim sve delovima ministarka ne govori istinu?“

Kako dodaje, ministarkina izjava je netačna u delu koji se odnosi na izlazak članova koje su delegirale pet stranaka iz opozicije i tri nevladine organizacije, kako su oni „bez obrazloženja“ na pustili radnu grupu. Svi ti dopisi su zvanično upućeni Skupštini, a obrazloženja razloga se razlikuju, mada nisu objavljeni na skupštinskom sajtu. Obrazloženje TS se može pročlitati ovde. Svakako nije tačan ni deo izjave o tome da su „razgovori počeli u širem formatu pod pritiskom dela nevladinog sektora“. Naprotiv, ključna preporuka ODIHR posle decembarskih izbora iz 2023. bila je upravo da se reforme izbornih propisa rade uz učešće svih ključnih aktera, uključujući i NVO – kaže sagovornik Danasa.

Najava ministarke o tome da će ODIHR prihvatiti rešenja iz predloga zakona za izmene i dopune Zakona o biračkom spisku i da će se o njima u skupštini raspravljati tokom juna, je možda tačna, ali se ne može proveriti, ističe.

– Poslednja javno dostupna informacija jeste da je SNS korigovao svoj predlog u januaru 2025, i da je ODIHR ukazao u svom mišljenju na njegove nedostatke. Verovatno su oni nastavili da rade na tome i dostavili ODIHR i neki novi nacrt, ali se svako može uveriti da predlog zakona još uvek formalno ne postoji. Kakva god budu ta zakonska rešenja, i šta god mišljenje o njima bude imao ODIHR, bojim se da cilj neće biti ispunjen ukoliko ona budu usvojena bez široke saglasnosti među ključnim akterima – kaže Nenadić.

Naime, članove za Komisiju koja bi vršila reviziju biračkog spiska treba da predlože i stranke parlamentarne opozicije i nevladine organizacije koje se bave tim pitanjima.

Nenadić kaže da čitava stvar neće imati mnogo smisla ukoliko oni odbiju da u tome učestvuju.

– Na kraju krajeva, vlast ni do sada nije ništa sprečavalo da vrši samostalno ove provere, i tu pre svega mislim na MUP koji je nadležan za utvrđivanje tačnosti evidencije prebivališta građana, odakle se povlače podaci u jedinstveni birački spisak. Napominjem da Transparentnost Srbija svakako neće u tome učestvovati, jer su naš prioritet, kada je reč o izbornim propisima druga pitanja, poput sprečavanja zloupotrebe javnih resursa i finansiranja izborne kampanje – zaključuje naš sagovornik.