foto EPA/ERMAL METAStudenti u blokadi danas su, povodom obeležavanja 22 godine od martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu, ocenili da se ne obeležava samo godišnjica jednog zločina, već opomena i zavet da Kosovo i Metohija, uprkos svemu, ostaju deo identiteta, pamćenja i istorijskog trajanja srpskog naroda.
„Tokom 17. i 18. marta 2004. godine, pred očima međunarodne zajednice i u prisustvu međunarodnih mirovnih snaga, širom pokrajine izbio je talas nasilja koji je ostavio dubok trag u novijoj istoriji srpskog naroda. Nasilje koje su sproveli albanske ekstremističke i terorističke grupe predstavljalo je ishod višegodišnjih napada, ubistava, otmica, paljenja imovine i sistematskog zastrašivanja srpskog stanovništva“, naveli su studenti na Instagramu.
Oni su ukazali da je od dolaska međunarodnih snaga 10. juna 1999. godine, više od 220.000 Srba i drugih nealbanaca proterano, dok su uništavana groblja, skrnavljena kulturna baština, a desetine crkava i manastira, kao svedočanstva vekovnog prisustva srpskog naroda na tom prostoru, bili meta rušenja i paljenja.
Dodali su da je proterano više od 4.000 Srba, etnički očišćeno šest gradova i devet sela, zapaljeno više od 800 srpskih kuća, a uništeno ili teško oštećeno više desetina pravoslavnih hramova i spomenika kulture.
„Zato martovski pogrom nije samo tragični događaj iz prošlosti, već simbol jednog procesa koji nije započeo 2004. godine i koji se, nažalost, ni do danas nije okončao. Progon Srba na Kosovu i Metohiji traje decenijama i menja svoje oblike“, istakli su student i dodali da i dve decenije kasnije političke i pravne mere pokazuju da je cilj ostao isti – da Srbi na Kosovu postani stranci u sopstvenoj zemlji.
Prema oceni studenata, Zakon o strancima, koji se primenjuje od 15. marta, doživljava se kao nova faza tog pristupa, „kojom se narod sa dugim istorijskim prisustvom na tom prostoru dovodi u položaj tuđina u sopstvenoj zemlji“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
