foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)„Iz dana u dan iz nedelje u nedelju predsednik Republike nas na svojim konferencijama za štampu uverava da je pobedio “obojenu revoluciju”. S obzirom da nikome nije jasno, niti uopšte može biti jasno, kako se pobeđuje nešto što se nije ni desilo, predsednik besomučno ponavlja iste rečenice u svoj svojoj beznadežnosti. On se ne miri s time da postoje tužioci i sudije koji su istinska, zasebna grana vlasti i koji ne reaguju na njegovu “televizijsku pravdu”“, kaže za Danas Tanasije Marinković, redovni profesor Univerziteta u Beogradu – Pravnog fakulteta .
Vučić, kako kaže naš sagovornik, vidi da mu istraživanja javnog mnjenja pokazuju pad povrerenja građana. Ali vidi i da pravosuđe u određenim predmetima koji su za njega posebno značajni (u poslednje vreme to su pritvorski predmeti), jer su proistekli iz legitimnog i legalnog građanskog izražavanja nezadovoljstva njegovom vladavinom, ne postupaju u skladu s njegovim očekivanjima.
„Shodno svojoj autoritarnoj prirodi, Aleksandar Vučić svakdonevno krši Ustav ponašajući se kao da je njime proklamovano jedinstvo vlasti, a ne podela vlasti, i to baš u korist njega – šefa države. Zato se on ne miri s time da postoje tužioci i sudije koji su istinska, zasebna grana vlasti i koji ne reaguju na njegovu “televizijsku pravdu”. U stručnoj literaturi se ta patologija naziva “telefonskom pravdom”, ali kod Aleksandra Vučića ona je poprimila razobručene – televizijske razmere“, objašnjava Marinković.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dodaje da pošto je Vučiču nezamislivo da bi oni mogli goniti i suditi po pravu i svojoj savesti, on ih u svojoj glavi svrstava u političke neprijatelje i nepostojeću obojenu revoluciju, i preti im ne samo krivičnim gonjenjem već i razrešenjem.
„Iz tog arsenala raznoraznih mera on najavljuje da će posegnuti i za promenom Ustava i zakona, valjda da bi se lakše obračunao s njima. Nije samo jasno zašto mu je potrebna promena Ustava ako je već pobedio “obojenu revoluciju”, i zašto te zakone ne menja već sada ako misli da uživa potreban politički legitimitet za to“, pita naš sagovornik.
Prema njegovim rečima na Vučićevu nesreću, a na sreću građana Srbije, ne samo da u našem pravosuđu ima sudija i tužilaca koji i u politički osetljivim predmetima nastupaju nezavisno, samostalno i stručno, već oni i javno i glasno stavljaju do znanja da se ne mire s takvim političkim nipodaštavanjem svoje službe posvećene ostvarenju pravde.
„U poslednje vreme u tome se ističe neformalna zajednica javnih tužilaca i sudija “Odbrana struke” koja, kada je reč o zaštiti sudija i javnih tužilaca od neprimerenih uticaja nosilaca izvršne i zakonodavne vlasti, legitimno preuzima ulogu Viskog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, koji su svojim poslušničkim odnosom prema tim istim vlastima još jednom potvrdili svu besmislenost amandmana na Ustav od 2022. godine“, napominje profesor Marinković.
Prema njegovim rečima sasvim svež primer zakonitosti i savesnosti jeste prekjučerašnja presuda Višeg suda u Užicu.
Taj sud je poništio glasanje na biračkom mestu broj 25 na izborima za odbornike Skupštine оpštine Kosjerić jer je birački odbor omogućio da glasa lice koje nije upisano u izvodu iz biračkog spiska, a Opštinska izborna komisija Kosjerića nije sama ispravila tu povredu izbornog postupka.
„Presudom koju je zasnovao na savesnoj primeni izbornog zakonodavstva, Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima, kao i na relevantnoj sudskoj praksi, Viši sud u Užicu je održao lekciju iz zaštite izbornog prava ne samo čitavoj izbornoj administraciji (uključujući tu i Gradsku izbornu komisiju u Beogradu i Republičku izbornu komisiju), već i Višem sudu u Beogradu i Upravnom sudu, i posebno Ustavnom sudu. Svaka im čast na tome“, zaključuje Marinković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
