UNS: Više od dve godine Kosovo i Metohija nemaju štampu na albanskom jeziku

Smanjenje tiraža i pandemija virusa korona doveli su opstanak dnevnih listova u pitanje, te su vlasnici pet postojećih štampanih medija na albanskom jeziku rešili da ih više ne izdaju. Od štampnih medija jedino izlazi nedeljnik na srpskom jeziku Jedinstvo.

Profesor Departmana za novinarstvo Univerziteta u Prišini Miljazim Krasnići rekao je za sajt Udruženja novinara Srbije (UNS) da su brojni izdavači imali velike prihode od reklama i stranih donacija, ali da niko nije umeo da ih iskoristi na pravi način. Kako je istakao, novac koji su dobili investirali su u nekretnine i druge projekte, čekajući povoljan trenutak da „ugase svetla“.

Prema rečima profesora Krasnićija, ove medijske kuće nisu imale svoja dopisništva, a sadržaj u novinama svodio se na kopiranje onoga što je već objavljeno u onlajn medijima.

O nestanku štampanih medija na Kosovu i Metohiji pisali su i iz novinske agencije Asošijeted pres, pokušavajući da predstave važnost ovog nedostatka kroz prizmu prodavca na kiosku, računovođe i kolekcionara novina kao i novinara „kome nedostaje prelistavanje strana uz jutarnju kafu“.

„Veza čitaoca sa knjigama i novimama seže od Gutenberga do našeg vremena i skoro da je postala fiziološka. Međutim, ta kultura se ruši u vreme postmodernizma, konkretnije, u vreme homo digitalisa. Ne znam dokle će to ići, ali ako ide ovim tokom civilizacija može biti u opasnosti – može da ostane bez istorije i sećanja. Digitalizovani sadržaji su veštačka tvorevina, jer ako nestane električna energija i internet – nema ih!“, rekao je profesor Krasnići.

Iako postoje brojne onlajn arhive, jedan klik ili jedan dan bez struje mogli bi ih učiniti nedostupnim publici. Tada bi informacija o životu društva u jeku pandemije na Kosovu i Metohiji bilo vrlo malo, a na određenim područjima gotovo da da ne bi ni postojale.

„Nedostatak štampe je zapravo kulturni poraz društva u naše vreme. Mesto štampe ne može da zauzme nijedan drugi medij, jer ima najdužu tradiciju i najintimniji odnos sa čitaocem. Nedostatak štampe čini informisanost fragmentarnom, površnom, prostom i pasivnom i tako forsira funkcionalnu nepismenost“, rekao je profesor Krasnići.

Istakao je da internet i televizija utiču na mlađe generacije i da ih neretko prate društvene grupe koje su orijentisane isključivo ka zabavi, ali da nikada ne mogu zameniti dnevne listove – pogotovo kod čitalaca sa većim intelektualnim i političkim zahtevima prema medijima i komunikaciji.

„Onlajn mediji imaju kapacitete da izveštavaju u realno vreme, a zbog toga novinari nisu u stanju da proveravaju činjenice i da daju čitaocu mogućnost da se informiše i o protivargumentima. Dakle, informisanje je nepotpuno, tendenciozno i neprofesionalno u mnogim aspektima. To ispunjava očekivanja publike koja voli senzacinalnost i ekskluzivnost jer se kreće ka voajerizmu. Naravno, ima i onlajn medija koji imaju više profesionalne i etičke standarde, ali ih je manje“, rekao je profesor Krasnići.

Za profesora Univerziteta u Južnoj Mitrovici i političkog analitičara Nedžmedina Spahiua lošiji kvalitet školovanja je pravi razlog manjeg kvaliteta tekstova, a ne činioci poput imperativa da se informacije objave što brže u onlajn medijima.

Za sajt UNS-a Spahiu je rekao da nestanak dnevnih listova nije umanjio kvalitet informisanja jer se ljudi mahom informišu putem interneta, bez obzira na to kog su starosnog doba.

„Zadnjih godina niko nije kupovao novine i svi su preko interneta čitali vesti i članke, tako da niko nije trošio 50 centi za štampana izdanja“ dodaje ovaj profesor i politički analitičar, istakavši da je neisplativost štampanja novina bila osnovni razlog prestanka izlaska dnevnih listova, te da su prestali da izlaze i pre korone.

Direktorka Jedinstva Rada Komazec, koja je svoju celokupnu karijeru posvetila štampi i vodi firmu koja izdaje jedini nedeljnik na srpskom jeziku koji se besplatno distribuira na KiM rekla je za sajt UNS-a da u Gračanici nekada čekaju redove kako bi dobili ovaj list, informisali se o novim političkim zbivanjima i pročitali zanimljive priče o životu ljudi u mestu u kojem žive.

Istakla je da je ključ da štampani mediji dobiju svoju prepoznatljivost koja će im pomoći da opstanu u periodu vrtoglavog tehnološkog razvoja.

„Neki su prerano mislili da će štampani mediji izgubiti boju i biti osuđeni na neizbežan kraj, ali ja mislim da u konačnici neće biti tako. Sigurna sam da će misao pretočena u tintu na belom papiru i dalje živeti“, dodala je Komazec.