„Veliki i značajan dan za Srbiju“ 1Foto: Fonet

Poglavlja 23 i 24 pristupnim pregovorima Srbija-EU o vladavini prava otvorena su u Briselu.

Iako su hrvatski i srpski zvaničnici najavljivali mogućnost da Hrvatska ponovo blokira otvaranja poglavlja Srbiji zbog zakona o univerzalnoj jurisdikciji za procesuiranje ratnih zločina, to se nije dogodilo. Na konferenciji za novinare, nakon Međuvladine konferencije na kojoj je doneta odluka o otvaranju poglavlja Srbiji, a koja je bila zatvorena za javnost, Johanes Han, komesar za proširenje, rekao je povodom zahteva Hrvatske o izmeni zakona o jurisdikciji, da to nije deo pravne tekovine EU i da neke evropske zemlje imaju slične zakonske odredbe. On je rekao da zakon o jurisdikciji, na čijoj izmeni Hrvatska insistira u procesu pregovora Srbije sa EU, nije deo pregovaračkog procesa. „Ovo pitanje nije deo sporazuma o pristupu Srbije EU“, poručio je Han.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je, odgovarajući na pitanje o zahtevu Hrvatske za izmenu zakona o univerzalnoj jurisdikciji, rekao da je na to pitanje već odgovarao predstavniku Hrvatske.  

– Neću da se mešam u unutrašnje političke stvari u Hrvatskoj, jer bih voleo da se mnogo više pažnje posvećuje saradnji i mi već preduzimame mere za podršku pripadnicima hrvatske manjine u skladu sa deklaracijom koju smo potpisali sa Kolindom Grabar Kitarović, rekao je Vučić.

Vučić je istakao i da Hrvatska ima sličan zakon, sa jednom lošijom odredbom, a da Srbija ima skoro isti zakon kao i Nemačka, Italija i Španija.

– Zahvaljujući tom zakonu procesuirali smo niz zločinaca koji su izvršili zločin u Srebrenici. Ne slažemo se, ali nemamo problem da razlike rešavamo u bilateralnim odnosima i verujem da imamo snage da međusobne sporove prevaziđemo i nađemo najbolje rešenje i za Srbiju i za Hrvatsku – rekao je Vučić.

Vučić je istakao da je ovo veliki i značajan dan za Srbiju i njene građane.  

– Svesni smo da ćemo imati teškoća i mnogo prepreka pogotovo u primeni poglavlja 23 i 24, ali smo odlučni da ispunimo očekivanja i isporučimo rezultate – istakao je Vučić i dodao da će Srbija nastaviti da radi na unapređenju regionalne politike, poštovanju prava manjina „ne insistirajući uvek na reciprocitetu“.

Vučić je rekao da je imao veoma dobar sastanak sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem, kao i nedavno sa Viktorijom Nuland, i izrazio nadu da će Srbija nastaviti dobru saradnju sa SAD u budućnosti. Upitan o tome što Priština nije usvojila još Statut Zajednice srpskih opština, premijer Srbije je rekao da ni Srbija nije uradila sve što se od nje očekuje, ali je najavio uskoro susrete sa zvaničnicima Prištine Isom Mustafom i Hašimom Tačijem.

– Sa Edijem Ramom dogovorili smo da imamo veliku biznis konferenciju u Nišu jer želimo da putevi budu prohodni – najavio je Vučić.

Otvaranjem poglavlja trebalo bi da budu poznata i prelazna merila, putem kojih EU procenjuje da li je Srbija spremna za dalji napredak u poglavlju. Važnost će biti pridavana ne samo usvajanju zakona i usklađivanju sa standardima EU u ovim oblastima već i primeni svega u praksi. Iskustvo drugih zemalja koje su pristupale EU pokazalo je da je stvarni napredak u ovim oblastima veoma teško ostvariti, zato je doneta odluka da se ova poglavlja otvaraju na početku i zatvaraju na kraju pregovora.

Milan Antonijević, direktor YUKOM-a, za Danas kaže da nam je otvaranje poglavlja 23 dalo još jednu šansu da govorimo ne samo o tehničkim pitanjima, već i o sadržini pregovora.

– Poglavlje 23 pregovora sa EU u sebi sadrži više povezanih celina koji se mogu podvesti pod vladavinu prava. Na prvom mestu tu je pravosuđe, potom borba protiv korupcije i stvaranje uslova za zaštitu osnovnih prava. Šta će se u ove tri oblasti menjati, najbolje vam može reći obiman dokument – Akcioni plan za poglavlje 23. Tu je i dodatni akcioni plan, ne manje obiman, koji će pokriti i omogućiti unapređenje prava nacionalnih manjina. Stotine zakona se po prvi put donosi, mnogi se menjaju, unapređuju, a razmatraće se i izmena Ustava kako bi se stvorili uslovi za nezavisno pravosuđe. Predviđeni su konkretni rokovi, odgovorne institucije, merila. Nakon stvaranja pravnog okvira, drugi, teži zadatak biće primena novih zakona, a tu će se tražiti jasni pokazatelji da tokom celog perioda pregovora, a ovde govorimo o minimalnih pet godina, postoji praksa koja pokazuje da se zakoni na valjan način primenjuju – objašnjava Antonijević.

On ukazuje i da se postavlja pitanje ko će imati koristi od ove vežbe, ako tako opišemo proces EU integracija, tj. višegodišnjeg dokazivanja da se uvode evropski standardi, da se zakoni koje donosi narodna skupština poštuju.

– Idealno, korist od procesa evropskih integracija imaće građani i to je cilj ne samo EU, već bi trebalo da bude cilj i svih koji učestvuju u pregovorima, države, civilnog društva, nezavisnih institucija – navodi on.

Prema njegovim rečima, civilno društvo takođe sada ulazi u novu ulogu, ulogu nadgledanja pregovora, tj. ispunjenja standarda koji postoje u EU, a koje je država predvidela u svom akcionom planu.

– Rano upozoravanje na praksu suprotnu standardima, kao i nepoštovanje rokova iz akcionog plana ostavlja dovoljno prostora i građanima da se obraćaju organizacijama koje prate pregovore i da ukazuju na nedoslednosti u primeni. Zbog toga su se organizacije i okupile, formirale radne grupe za praćenje pregovora, a kao primer mogu navesti grupu u kojoj YUCOM učestvuje – Nacionalni konvent za EU – kaže Antonijević.

Poglavlje 24 obuhvata 11 oblasti – spoljne granice i šengenski sistem, migracije, azil, vize, policijsku saradnju, borbu protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i droga, kao i sudsku saradnju u građanskim i krivičnim stvarima i carinsku saradnju. Pravne tekovine u ovim oblastima su obimne i brzo se razvijaju, poput napora da se na nivou EU uspostavi jedinstven sistem za azil. Ono je značajno i po tome što zemlja treba da se pripremi da jednog dana bude u stanju da kontroliše spoljnu granicu EU i pristupi Šengenskom prostoru u kome je omogućena sloboda kretanja.

Očekuju se pregovaračke pozicije

Posle otvaranja ovih poglavlja očekuje se da javnost sazna šta piše u zajedničkim pregovaračkim pozicijama EU i Srbije za njih. Posebno će biti važno saznati šta piše u pregovaračkoj poziciji EU za poglavlje 23 kada je reč o takozvanim zahtevima Hrvatske, jer u Zagrebu tvrde da su njihovi zahtevi ušli u pregovaračku poziciju EU. Najproblematičniji zahtev Zagreba je da Srbija mora da izmeni Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, tako da Srbije nema nadležnost za otkrivanje, krivično gonjenje i suđenje za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije. Odnosno, takozvanu univerzalnu nadležnost. Kako je Danas ranije pisao, izvori u Briselu su za naš list otkrili da su se zemlje članice dogovorile i da će u pregovaračkoj poziciji EU, kada je reč o ovom pitanju, pisati da je potrebna regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi u procesuiranju ratnih zločina, uz izbegavanje sukoba nadležnosti i bez diskriminacije. 

Keri pohvalio regionalnu politiku Vlade Srbije’]

Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, Aleksandar Vučić razgovarao je juče u Briselu sa državnim sekretarom Sjedinjenih Američkih Država Džonom Kerijem i zahvalio mu na jasnoj i nedvosmislenoj američkoj podršci na evropskom putu Srbije, posebno u procesu otvaranja poglavlja 23 i 24. „Keri je pohvalio politiku regionalne stabilnosti, koju vodi Vlada Srbije i zatražio od Vučića da, u procesu pomirenja među narodima Zapadnog Balkana, nastavi sa aktivnim i iskrenim odnosom, koji je u smirivanju tenzija u tom delu Evrope pružio značajne rezultate“, saopšteno je iz Vlade Srbije. Vučić i Keri su, kako se navodi, razgovarali o unapređenju inače dobrih bilateralnih odnosa između Srbije i SAD, pri čemu je ukazano na činjenicu da za to postoji obostrana spremnost. Sastanku dvojice zvaničnika prisustvovala je i pomoćnica državnog sekretara SAD Viktorija Nuland.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Poglavlje 23 i 24BeogradBrisel

Komentari


Ostali komentari (61)