foto (BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIĆ)Prva zvanična poseta predsednika Crne Gore Jakova Milatovića očekivano je u prvi plan vratila pitanje diplomatskih odnosa i imenovanja ambasadora, a samim tim i status proteranog ambasadora Srbije u Podgorici Vladimira Božovića.
Kao korak ka otvaranju novog lista u odnosima dve zemlje predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Beograd imenovati novog ambasadora u narednih 10 do 12 dana.
Božovića nismo uspeli da dobijemo za komentar, te se ne zna da li je on i dalje u igri za to mesto.
Uz priznanje Kosova od strane zvanične Podgorice, neisporučivanje Podgorici bivšeg predsednika Državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića, i druge brojne otvorene teme, odnose dve susedne zemlje 2020. godine dodatno je zakomplikovalo pitanje Zakona o slobodi vjeroispovesti zbog kojeg je Srpska pravoslavna crkva pokrenula litije, kao vid građanske borbe.
U vreme litija, i zategnutih nacionalnih odnosa unutar same Crne Gore između Srba i Crnogoraca, pa i između Beograda i Podgorice, ambasador Božović biva proglašen personom non grata zbog izjave da je Podgorička skupština 1918. godine „oslobođenje“ i „slobodna volja“ crnogorskog naroda.
Crnogorske vlasti i tadašnji režim Mila Đukanovića zamerili su mu takvu kvalifikaciju jer je Skupština Crne Gore 2018. godine usvojila Rezoluciju o poništenju odluka Podgoričke skupštine kojima je, kako tvrde, „ukinut dotadašnji suverenitet Crne Gore, njena teritorija prisajedinjena Kraljevini Srbiji i nasilno detronizovan kralj Nikola Petrović Njegoš“.
Kao odgovor Beograda usledilo je proterivanje ambasadora Crne Gore u Srbiji – Tarzana Miloševića, koja je povučena u roku od 24 sata, na molbu predsednika Vučića.
Pitanje ambasadora Božovića ostalo je otvoreno i tokom narednih godina.
Iako je primao ambasadorsku platu od 4.400 evra, i predstavljao se kao ambasador Srbije u Crnoj Gori, lokacija na kojoj se nalazio Božović bila je nepoznata.
Ovo pitanje pratilo je i Vladu Zdravka Krivokapića, formiranu nakon pobede opozicije 30. avgusta 2020.
Krivokapić je u martu 2021. izjavio kako je spreman da primi nove akreditive za ambasadora Srbije Vladimira Božovića, ako je on izbor zvaničnog Beograda, ali je ponovio da njegova vlada ne može poništiti odluku prethodne kojom je ambasador proglašen nepoželjnom osobom.
Gde je i šta radi ambasador Božović crnogorska i srpska javnost ponovo se zapitala nakon masakra na Cetinju, kada je napadač Vuk Borilović u centru crnogorske prestonice ubio deset sugrađana, a ranio šest.
Tačnije, nakon saučešća koje je predsedniku i premijeru Crne Gore, Đukanoviću i Abazoviću, uputio Vučić, i to preko ambasadora Božovića. Kako su tada saopštili iz kabineta crnogorskog predsednika saučešće je stiglo sa zvanične mejl adrese Božovića, što su prokomentarisali kao provokaciju. Božović je u mejlu predstavio kao ‚ambasador Srbije u Crnoj Gori‘ i pored proterivanja od strane podgoričkog režima.
Tada proteranom ambasadoru biva zabranjen ulazak u Crnu Goru, a ubrzo mu ministarstvo spoljnih poslova Srbije ukida službeno vozilo sa diplomatskim tablicama.
Zbog svega Božović odlučuje da se obrati javnosti. Govori da mu je ugrožena bezbednost. U video snimku koji je okačio na svoj Tviter nalog proterani ambasador jasno stavlja do znanja da se nalazi u glavnog gradu Crne Gore – iz Podgorice proziva Đukanovića i tadašnjeg šefa srpske diplomatije Nikolu Selakovića.
Božović je rekao da ga je posebno zabolelo što je Selaković, odmah po traženju Mila Đukanovića da bude proteran i uhapšen, naredio da mu se oduzme službeno vozillo koje ima diplomatske tablice.
“I time i preostali jedni znak i zaštitu mene, mog dostojanstva kao ambasadora Srbije, zaštite moje porodice koja je tada bila sa mnom, sina, supruge i mojih roditelja… On je naredio da mi se oduzme službeno vozilo i da budem tako izložen najvećem mogućem progonu i opasnosti”, rekao je Božović.
Tada je rekao i da je skandal da mu se zabranjuje ulaz u zemlju u kojoj je rođen i da se nikad nije mešao u unutrašnje stvari Crne Gore, niti da je ikada dobio nalog od predsednika Srbije da učini bilo šta protiv Crne Gore, njenih organa vlasti ili njenih interesa.
Video u govori i da će o ovome govoriti i na Glavnom odboru SNS i da će obavestiti predsednika Vučića, kasnije je obrisao, ali se on i dalje može naći na Tviteru.
Na ovom slučaju se 2021. godine dodatno pokazala podeljenost crnogorske vlasti, odnos predsednika Đukanovića i Abazovićeve vlade, pa i podeljenost u samoj vladajućoj koaliciji.
Naime, dok je ministar pravde Marko Kovač, iz Socijalističke narodne partije, kritikovao zabranu ulaska, ministar spoljnih poslova Ranko Krivokapić, iz Socijaldemokratske stranke, potvrdivši da su ministarstvu vraćene diplomatske legitimacije, Božoviću je poručio „neka proba da u Beču kaže da je anšlus Austrije opravdana stvar“.
Premijer Abazović tada je naveo da je ambasadorovo ime među 28 stranaca kojiam je uskraćen boravak i zabranjen ulazak u zemlju, na osnovu podataka Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB).
Ovu odluku je početkom prošlog meseca, 6. juna, ukinuo crnogorski Upravni sud. Time je usvojena Božovićeva žalba, jer u rešenjima Uprave policije kojem mu je zabranjen ulazak zbog ugrožavanja nacionalne bezbednosti nije dato pojašnjenje čime Božović predstavlja smetnju po unutrašnju bezbednost.
Božović je to prokomentarisao isto onako kako je svoju posetu Srbiji okarakterisao predsednik Milatović, kao – otvaranje nove stranice u odnosima Srbije i Crne Gore.
Pitanje crnogorskog ambasdaora u Beogradu nije bilo toliko burno.
Tarzan Milošević se nakon proterivanja posvetio radu oko opštinskog odbora Bijelo polje Demokratske partije socijalista, a na njegovo mesto 2021. predložen je književnik i publicista Želidrag Nikčević, ali je to imenovanje stopirao Đukanović.
Nikčević se našao tada na listi 18 novih izaslanika i ambasadora Crne Gore, koje je Đukanoviću dostavilo Ministarstvo spoljnih poslova, a prema pisanju podgoričkih medija bio je rešenje Nove srpske demokratije, čiji je član Političkog saveta.
Odluku Đukanovića da ukazu o Nikčevićevom imenovanju pre treba tražiti u želji se blokira odluke Abazovićeve vlade, pa i ovu, koja bi svakako doprinela odnosima dve zemlje, imajući u vidu Nikčevićeve stavove i biografiju, zagovoranje prosprske politike, a možda i najbitnije – članstvo u stranci koja uživa podršku Aleksandra Vučića i njegovog režima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
