Šta nam je Vučić novo najavio, a da već nismo čuli?

To kažu sagovornici Danasa komentarišući Vučićev autorski tekst za Kurir u kojem on, između ostalog, najavljuje hrabre i važne odluke i planove, a mimo nedavno predstavljenog programa  Srbija 2030-2035. 

Vučić najavljujme drastično smanjenje broja članova Vlade, povećanje produktivnosti i više rada i posvećenosti, hrabru i snažnu promenu kompletnog obrazovnog sistema, sveobuhvatan pristup rešavanju svih energetskih pitanja i problema, kao i agresivno usvajanje znanja i njegova primena u robotici.

Vladimir Obradović, profesor FON-a, za Danas kaže da u Vučićevom planu nema ničega što nije mogo ranije da se uradi.

Za njega je plan, pre svega, priznanje svega što SNS vlast nije bila sposobna da uradi tokom prethodnih 14 godina.

Priznanje onoga što su unazadili i urušili

– Još važnije, to je priznanje onoga što su za to vreme unazadili i urušili. Vučić danas govori o problemima elektroenergetskog sistema, iako je upravo njegova vlast godinama sistematski degradirala energetiku postavljanjem nestručnih i partijskih kadrova na ključne pozicije. Građani Srbije dobro pamte da su o energetici odlučivali ljudi bez ikakvih relevantnih kompetencija – naglašava Obradović.

Dodaje, da kada govori o obrazovanju, Vučić ne vidi rešenje u boljem položaju nastavnika i profesora, u većim ulaganjima u škole, nauku i mlade talente, niti u jačanju domaćih univerziteta.

Umesto toga, primećuje Obradović, on budućnost vidi u daljoj komercijalizaciji i rasprodaji sistema koji bi trebalo da predstavlja temelj razvoja jedne države.

– Posebno zabrinjava njegov otvoreni obračun sa evropskim socijalnim modelom. Vučiću smetaju evropske regulative koje štite radnike, ograničavaju prekomerni rad i daju prava sindikatima. Drugim rečima, predsednik Srbije kao problem vidi upravo ono što Evropu čini uređenim društvom – zaštitu zaposlenih, institucije i dostojanstvo rada – ukazuje on.

Koja je poruka koju Vučić šalje?

I ističe da je zato važno da građani jasno čuju poruku koju šalje, a to je Srbija po njegovoj meri nije država jačih institucija, boljeg obrazovanja i većih prava građana, već država jeftine radne snage, slabijih prava zaposlenih i potpunog potčinjavanja društva interesima vlasti.

– Na kraju, ova izjava ima još jednu dimenziju – ona potvrđuje da se predsednik Republike svakodnevno bavi temama koje nisu u njegovoj ustavnoj nadležnosti, dok Vlada Srbije postoji samo formalno – skreće pažnju Obradović.

I Zlatko Kokanović, aktivista udruženja „Ne damo Jadar“, za Danas kaže da je sve što se planira moglo davno da se uradi, jer svim resursima raspolaže trenutna vlast.

– Ovo liči na izjavu nekog opozicionog lidera koji predstavlja svoj predizborni program. On se ponaša kao da nije vladao zadnjh 14 godina i da je za sve što nam se loše dešava neko drugi kriv – smatra Kokanović.

Treba da se borimo za prava radnika

Kada je reč o broju i sastavu članova vlade, on podseća da je za to odgovorna ova vlast jer ih je ona postavila.

– Povećanje produktivnosti ne bi trebalo da se postiže povećanjem norme, koja je oko 170 radnih sati mesečno. Treba da se borimo za prava radnika, a ne stranih korporacija koje mi plaćamo da zaposle naše ljude, a koje, kada isteknu subvencije, zatvaraju firme – podseća on.

Povodom Vučićeve hrabre i snažne promene kompletnog obrazovnog sistema, kaže da imamo veoma dobre profesore i nastavnike, ali da ova vlast pokušava to da uništi i otvori privatne škole gde deca izlaze sa malim znanjem i sutra su prinuđena da rade teške poslove da bi preživeli i sigurno su glasačko telo.

– Energetska efikasnost bi trebalo da se ogleda u tome da vratimo NIS, da hidro i termo elektrane obnovimo i popravimo, da postojeće rudnike kontrolišemo da ne izvoze zlato bakar i ostale sirovine bez kontrole, da se poveća rudna renta i da se saniraju zagađenja. Kada je reč o nuklearnoj energiji, mi nemamo stručnog kadra za to i ne bi trebalo ništa oko toga raditi, jer bi posledice bi nesagledive – savetuje Kokanović.

On konstatuje da smo mnogo daleko i od veštačke inteligencije i od robota.

– To su priče za malu decu. Moramo živeti u realnom vremenu, a ne svetu mašte i zablude – navodi on.

A Vučićevo nastojanje da se vlast oslobodi arogantnih i bahatih funkcionera, komenatriše ukazujući na to sa predsednik koristi svaku priliku i momenat da vređa, omalovažava, govori neistine o svojim neistomišljenicima i protivnicima i da se sada žali na neke tamo bahate ljude.

– To su sve njegovi prijatelji, kumovi i partijski drugovi. Da hoće, lako bi to rešio. Ne bi se mešao u rad policije, inspekcije, tužilaštava, sudstva koji bi samostalno radili – kaže Kokanović.

I Andrej Ševo, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, smatra da je većina ovih predloga nešto što je moglo da se uradi ranije, u dobroj veri, i zapravo sa namerom da uspe.

Kao primer navodi smanjenje birokratije ili energetsku diverzifikaciju.

Reformator s vizijom budućnosti?

– Sada se radi kao stvar puke potrebe, jer ekonomski model koji je ova vlast baštinila dugi niz godina pokazuje znake posustajanja još od korone. On je sada u potpunom kolapsu i čini mi se da je ovaj plan neka vrsta programa sa kojim vladajuća stranka želi da izađe na ove naredne izbore. Pokušava sebe da predstavi kao reformatora, sa vizijom budućnosti Srbije – navodi on.

Ali ističe da nam je, međutim, svima jasno da ne postoji nikakav društveni konsenzus i da velika restruktuiranja nisu moguća, te da mnoge od tih stvari, koje su možda i mogle da se urade kada je za njih bilo vreme i kada je o njima trebalo misliti, nisu urađene. Da su sada prosto samo mrtvo slovo na papiru. On misli da Vučić ništa od toga neće da postigne.

Ševa brine najava odvažne promene obrazovnog sistema, jer u njoj ne vidi nikakvu plemenitu nameru već najavu disciplinovanja obrazovanja i nauke sa ciljem gušenja slobode i kreativnosti u ovim sferama.

– To je ujedno i jedina tačka ovog programa na kojoj vlast uveliko radi – zaključuje Ševo.