Zašto Vućič i Rama insistiraju na prijemu u jedinstveno evropsko tržište i Šengensku zonu, a ne na prijemu u EU?

Naime, u zajedničkom autorskom tekstu za Frankfurter algemajne cajtung, albanski premijer Edi Rama i predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveli su da ne insistiraju na članstvu u Evropskoj uniji, već na prijemu svojih zemalja u jedinstveno evropsko tržište i Šengensku zonu.

Proširenje učešća u ovim okvirima – Šengen i šengensko tržište – na pripremljene zemlje kandidate moglo bi doneti opipljive koristi njihovim građanima, uz jačanje ekonomske i geopolitičke pozicije Unije, navodi se u kolumni.

„Čvrsto verujemo da bi ovaj korak ublažio zabrinutost među državama članicama koje oklevaju oko daljeg proširenja, tako što bi im znatno olakšalo da ubedljivo predstave taj proces javnosti, naveli su Vučić i Rama.

Koautori zajedničkog teksta navode da se Evropa danas suočava sa dva podjednako legitimna cilja. Zemlje kandidati traže realan put ka punopravnom članstvu, dok države članice pokušavaju da očuvaju efikasnost i jedinstvo Unije.

„Ta napetost ne mora biti dilema sa nultim zbirom. Strateška prilika leži u ubrzanoj integraciji pripremljenih zemalja kandidata u jedinstveno tržište i Šengenski prostor, naveli su Vučić i Rama i dodali da su potpuno svesni da ovaj put zahteva skupe i politički teške reforme – ali se cilj isplati.

„Ovo je i konačna potvrda da Vučić ne želi Srbiju u EU“

Ovakav predlog u Srbiji je naišao na kritike opozicionih predstavnika, ali i stručnjaka za EU. Dragan Đilas , lider Stranke slobode i pravde, između ostalog, tvrdi da je ovakva inicijativa Vučića i konačna potvrda da on ne želi da Srbija ikada bude deo Evropske unije.

Osim toga, kako napominje, Vučić zna da Evropa nikada neće prihvatiti ovakvu Srbiju u kojoj nema vladavine prava, kojom caruju korupcija i kriminal, Srbiju okrenutu Kini i Rusiji, prezaduženu i nestabilnu, pa sad traži izlaz da ne kaže da je sa njim „ideja Srbije u Evropi mrtva“.

Đilas napominje da je za Vučiča Evropska unija ovo što traži – slobodan režim putovanja, plus slobodan protok robe, usluga, radnika i kapitala.

„Zna on da su Evropska unija i nezavisno pravosuđe i  slobodni mediji i jake institucije i hapšenje kriminalaca i javne nabavke i nemogućnost postavljanja poslušnih idiota na važne državne funkcije, ali bi da Srbija nikada ništa od toga nema. Nezavisno pravosuđe  mu je problem jer može da sudi svakome. Slobodni mediji su mu problem jer to znači da ljudi znaju istinu.. Institucije koje rade posao zbog koga su napravljene su mu problem jer onda on ne može da radi šta god hoće. Ideja da kriminalci budu uhapšeni mu je problem jer to znači da cela organizovana kriminalna grupa sa njim na čelu treba da bude u zatvoru. Sprovođenje javnih nabavki mu je problem jer onda on i ekipa ne mogu da uzimaju stotine miliona evra narodnih para i stavljaju ih u svoje džepove i tako dalje i tako dalje“, dodao je Đilas.

Lider SSP smatra i da Srbija mora nastaviti svoj put do punopravnog članstva u EU, jer je Srbija evropska zemlja i njeni građani nisu građani drugog reda. Ne vredi srpski narod, dodaje on, manje  od ostalih evropskih naroda, niti ikada sme da prihvati tu poziciju koju mu je namenio čovek koji prezire svoj narod.

„Mi smo milione života ugradili u temelje slobodne Evrope i imamo pravo  da živimo kao i svi ostali stanovnici Evrope. To pravo nam ne može uskratiti niko, pa ni Aleksandar Vučić, ističe predsednik SSP-a.

„Vučića nikada EU nije zanimala kao politička unija , već samo kao bankomat“

Sličan stav ima i Biljana Đorđević, kopredsednica ZLF-a, koja podseća da ideja o faznom pristupanju Evropskoj uniji postoji već više od četiri godine, ali je Vučić koristi da bi se sakrio iza te dugogodišnje debate o ulozi veta za države članice u EU i odnosu između funkcionalnosti EU, nasuprot zahtevu za ravnopravnošću država članica.

Sve, kako kaže, ne bi li krivicu za to što Srbija nazaduje u procesu EU integracija svalio na potencijalnu institucionalnu paralizalu EU, umesto na to što je Srbija sa njim i SNS-om na čelu autoritarna korumpirana zemlja vladavine neprava.

„Jasno je da Vučića nikada nije zanimala EU kao politička unija čije članice treba da budu demokratske zemlje u kojima postoji vladavina prava ,već isključivo kao bankomat zbog pristupa fondovima i ekonomske integracije. Ovakva Srbija ne može da ispuni ni uslove za fazno pristupanje jedinstvenom evropskom tržištvu i šengenskoj zoni koje Vučić traži“, napominje Đorđević.

„Nejasan koncept predloga“

Duško Lopandić, potpredsednik Foruma za međunarodne odnose i potpredsednik Srbija centra, smatra da ovakva inicijativa liči na poziv onih koji su već odavno (Vučić) ili nedavno (Rama) izgubili korak u pripremama za članstvo EU, da dobiju bar nešto po osnovi – „daj šta daš“. To je i poruka, dodaje on, samo nas ostavite da nastavimo svoju politiku korupcije kriminala j gaženja vladavine prava.

„U pismu Rama-Vučić proširenje EU se i ne pominje pa se i ne vidi kontekst ovog predloga. Moglo bi se čak zaključiti da on implicitno podrazumeva odustajanje od ulaska u EU, što je neobjašnjivo i neprihvatljivo. Pri tome i ulazak u jedinstveno tržište i u Šengen, takođe, podrazumevaju sve preduslove kao i samo članstvo, posebno u pitanju pravosuđa i vladavine prava“, napominje Lopandić.

On podseća da je Bugarskoj i Rumuniji trebalo više od decenije da ispune uslove za ulazak u Šengen, čak i nakon punopravnog članstva ove dve zemlje u EU.

„Stoga pismo Rame i Vučića liči na iznenadnu improvizaciju koja bi onima unutar zemalja članica koji se protive proširenju EU (npr Mađarska je oštro protiv članstva Ukrajine), ali i Nemačke i Francuske dala dodatni argument za predlaganje alternative“, ocenjuje Lopandić.

„Šengen nije samo sloboda kretanja, to je zajednička bezbednosna politika“

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, smatra da predlog Vučića i Rame da se Srbija i Albanija “ne guraju” u punopravno članstvo, već da dobiju pristup jedinstvenom tržištu i Šengenu, zvuči pragmatično.

Ali iz perspektive realnog stanja u Beogradu i Tirani, dodaje on, to je pokušaj da se uberu ekonomski i politički plodovi evropskih integracija, bez sprovođenja reformi koje zaista menjaju život građana.

„Ne možete biti deo jedinstvenog tržišta, a da nemate nezavisno pravosuđe, pouzdanu zaštitu konkurencije, efikasnu borbu protiv pranja novca i političke korupcije. Prema indeksu percepcije korupcije za 2024, Srbija je na 104. mestu sa 36 poena, Albanija na 98. mestu sa 37 poena, dok je Island, drugi pretendent na članstvo, među prvih deset na svetu sa 72 poena. To nisu nijanse, to su svetovi. Jedinstveno tržište podrazumeva poverenje u institucije. U zemljama gde su politički vrh i kriminalni milje praktično stopljeni sa državnim aparatom i partijskim interesima, to poverenje ne postoji“, smatra Beširi.

Prema njegovim rečima, isto važi za vladavinu prava.

Prema izveštaju Fridom hausa, ukazuje on, Srbija je već godinama klasifikovana kao “hibridni režim”, sa ozbiljnim nazadovanjem u oblasti nezavisnosti sudstva, izbornim slobodama i slobodi medija.

„Albanija formalno napreduje u nekim segmentima, ali i dalje ima duboke probleme sa organizovanim kriminalom i političkom polarizacijom. Island, s druge strane, ima stabilne demokratske institucije, visoke standarde transparentnosti i jake mehanizme zaštite ljudskih i manjinskih prava. Porediti te sisteme kao da su u istoj fazi integracije je politički marketing, ne ozbiljna politika“, navodi Beširi.

On ukazuje da Šengen nije samo sloboda kretanja.

„To je zajednička bezbednosna politika, razmena podataka, poverenje u granične kontrole i borbu protiv kriminala. Ako su korupcija i organizovani kriminal sistemski problem, kako EU može da bude sigurna da njene spoljne granice neće postati propusne? Ne možete tražiti pristup Šengenu dok istovremeno politički utičete na tužilaštvo, relativizujete bezbednosne afere i koristite institucije za obračun sa protivnicima“, navodi Beširi i dodaje da ono što je suštinski problematično jeste poruka da ne insistiraju na članstvu.

Članstvo, kako kaže, podrazumeva duboke, skupe i politički bolne reforme. Pristup tržištu i Šengenu bez punopravnog članstva deluje kao “lakša varijanta” – manje obaveza, manje kontrole, a maksimalna ekonomska korist.

„To je model koji odgovara vlastima koje žele investicije, fondove i legitimitet, ali ne žele da se odreknu kontrole nad sudovima, medijima i regulatornim telima. U Srbiji je poverenje u pravosuđe među najnižima u Evropi, a politička koncentracija moći oko jednog centra odlučivanja je očigledna. U Albaniji, i pored reformi u pravosuđu, proces je spor i opterećen političkim kalkulacijama“, pojašnjava naš sagovornik.

Komentarišući opasku Vučića i Rame da je cilj blagostanje građana, Beširi kaže da ako je to stvarno cilj, onda je jedini održiv put punopravno članstvo zasnovano na suštinskim reformama, ne parcijalna integracija koja bi omogućila vlastima da kažu da su “u Evropi”, dok sistem ostaje suštinski isti.

„Evropsko tržište i Šengen nisu nagrada za geopolitičku lojalnost, već rezultat duboke transformacije države. Sve drugo je pokušaj da se prečicom dođe do benefita bez promene sistema. A istorija nas uči da takve prečice na Balkanu najčešće služe onima na vrhu, ne građanima. Ako političke elite nastave da glume reforme dok u praksi učvršćuju lične mreže moći, bogaćenje i odsustvo odgovornosti, EU će vrlo verovatno prihvatiti minimum stabilnosti kao dovoljan ishod. To je model stabilokratije koji se u Beogradu i Tirani sprovodi godinama: spolja retorika o Evropi, iznutra kozmetičke reforme, slabe institucije i visoka zloupotreba javnih resursa. Poruka je jednostavna: dok god ne proizvodite bezbednosne potrese i držite region pod kontrolom, unutrašnje slabosti sistema se tolerišu“, objašnjava direktor Instituta za evropske poslove.

Cena takvog aranžmana, kako kaže, jeste stagnacija društva.

Građani ostaju, dodaje on, taoci sistema u kojem su promene minimalne, odgovornost retka, a institucije pod političkim uticajem.

„Na kraju, pitanje nije šta će EU uraditi s nama, već šta mi želimo da budemo. Ako nam je prioritet stvarno uređeno društvo i veće slobode, onda su suštinske reforme neizbežne. Ako nam je dovoljno da budemo miran, ali trajno nedovršen prostor na periferiji, onda ćemo ostati tu gde jesmo. Izbor, na kraju, nije u Briselu. Izbor je kod nas“, zaključuje Naim Leo Beširi.