Zaga Golubović, heroina kritičkog mišljenja

Povodom smrti profesorke Zagorke Golubović, primite iskreno saučešće.

Sociološka akademska zajednica i Univerzitet izgubili su velikog naučnika i pedagoga, a društvo Srbije briljantnog intelektualca, uzornu heroinu kritičkog mišljenja i borca za ljudska prava i socijaldemokratski projekat društvenog razvoja.

Mi, njeni studenti, uvek ćemo se sa ponosom sećati njenog lika i dela. Visoko sadržajnih, kritičkih i poletnih predavanja, na kojima nas je upoznavala sa teorijskim pluralizmom i naučnim novumima iz oblasti svetske savremene sociologije i antropologije. NJena predavanja i brojne studije uvek su bili prožeti humanizmom, pravdoljubljem i prometejskom borbenošću. Sve čega se dotakla u svojim raspravama, kritikama i monografijama ona je prelamala kroz prizmu kritičkog – humanističkog pristupa. Čovek i njegova sloboda i borba za pravdu, predstavljali su alfu i omegu njenih ne samo životnih ideala, već i teorijskog i praktičnog delovanja.

Profesorka Golubović ostala je do kraja svoga života angažovani intelektualac, stvaralački marksista i socijaldemokratski levičar. Ona je u duhu Milsa, Froma i Burdijea smatrala da su društveno-humanističke nauke „borilačke discipline“, te da ukoliko nisu kritičke, ne mogu biti istinski društvene niti humanističko-emacipatorske.

Upravo danas, kada savremena sociologija živi u znaku disciplinarnog haosa i razularenog metodološkog individualizma, koji prete da fragmentišu sociologiju, podređujući je centrima socijalnog i političkog inžinjeringa i korporativne moći, podsećanje na delo Zagorke Golubović, koja je uspešno povezivala teorijsku problematizaciju i empirijska istraživanja, ima višestruki instruktivni pedagoški značaj.

NJene brojne studije o Marksovoj teoriji otuđenja i oslobođenja i njenom značaju za razumevanje ličnosti; zatim, iz sociokulturne antropologije; kao kritičke sociološke studije tranzicije (posebno o ulozi čoveka i kulture u savremenom preobražaju) primer su uzornog naučnog rada i poslanstva i dragocen doprinos afirmaciji poziva sociologije i sociologa u našem društvu.

U autentičnom Panteonu Srpske nauke ime Zagorke Golubović, i bez formalne titule akademika, zauzeće visoko i časno mesto.

Uveren sam da će i budući pokreti levičara i borbe za autonomiju Univerziteta i demokratski socijalizam, naći trajnu inspiraciju u njenoj humanističko-emancipatorskoj misli. NJen, kritički duh, orlovsko umno oko poput Roze Luksemburg, budiće u novim generacijama, prometejski žar u borbi za Istinu, Slobodu i Pravdu.

Hvala ti, draga profesorice, za sve što si učinila u edukaciji nove generacije kritičkih sociologa u nas i za afirmaciju naše sociologije u svetu.

Budimo ponosni što pripadamo jednom velikom pozivu, čiji je dignitet – svojim uzornim likom i delom afirmisala Zagorka Golubović.

Neka joj je večna slava i hvala!

S kolegijalnim poštovanjem,

Profesor emeritus,

Filozofski fakultet

Univerzitet u Nišu